Bajdenova rasna karta

Čini se da će Trampovi protivnici igrati na istu kartu koja im je donela neuspeh na izborima 2016. godine

Dok je sam sa sobom raspravljao da li da uđe u trku za demokratsku predsedničku nominaciju 2020. godine, Džo Bajden je znao da ima problem.

Kao senator iz Delavera sedamdesetih godina izjavio je da su desegregacioni autobusi, koji su uvedeni kako bi se postigla rasna ravnoteža u javnim školama, glupi i rasistički.

Kao predsedavajući Odbora za pravosuđe u Senatu, na saslušanju o nominaciji Klarensa Tomasa 1991. godine, Bajden je odbacio optužbe Anite Hil da ju je budući sudija Vrhovnog suda seksualno zlostavljao.

Godine 1994. Bajden je izgurao usvajanje oštrog zakona protiv kriminala koji je doveo do dramatičnog povećanja broja ljudi u zatvorima. Stopa kriminala je opadala dok su se američki zatvori popunjavali, ali mnogi Afroamerikanci su ovaj Bajdenov zakon videli kao diskriminatoran.

NAPAD JE NAJBOLjA ODBRANA
Šta činiti? Delujući  po poslovici da je napad najbolja odbrana, Bajden je odlučio da nasrne na predsednika Donalda Trampa – zbog pružanja pomoći i udovoljavanja belim rasistima.

Video u kojem je objavio svoju kandidaturu počinje snimkom sa skupa belih suprematista u Šarlotsvilu 2017. godine, ističući Trampovu opasku u kojoj je, nakon sukoba u kojem je jedan demonstrant stradao, rekao da je bilo „veoma dobrih ljudi na obe strane“.

„Tim rečima“, kaže Bajden, „predsednik Sjedinjenih Država je stavio znak moralne jednakosti između onih koji su širili mržnju i onih koji su imali hrabrosti da se tome suprotstave. Tog momenta sam shvatio da je pretnja po našu naciju drugačija od svega što sam video u svom životu“.

Prekini, Džo. Ovo jednostavno nije kredibilno. Čak ni on ne veruje da je Tramp, kada je izjavio da postoje „dobri ljudi“ na obe strane, mislio na neonaciste i Klansmanovo skandiranje: „Jevreji nas neće zameniti“. Ako je ovo zaista bio Bajdenov momenat velikog preobražaja u kojem je stekao novu odlučnost da ukloni moralno otupelog stanovnika Ovalnog kabineta, zašto se toliko premišljao pre nego što se uključio u trku?

I da li neredi u Šarlotsvilu sa Klansmenom, neonacistima i radikalima zaista predstavljaju „pretnju ovoj naciji“ kakvu Bajden nije video u svom životu, s obzirom da njegov život obuhvata i Kubansku raketnu krizu, Vijetnam, nerede u 100 gradova nakon ubistva Martina Lutera Kinga i 11. septembar?

Čak su i mediji koji nisu naklonjeni Trampu delovali skeptično. Njihovi prvi intervjui nakon Bajdenove objave nisu se ticali Šarlotsvila, već pitanja zašto mu je trebalo toliko puno vremena da pozove Anitu Hil i da joj se izvini.

Ipak, u Bajdenovom videu se krije neizgovorena poruka. Ona kaže sledeće:

Uz ekonomiju koja radi punom parom i težnjama ka impičmentu koje gube zamah, pojavljuje se nova strategija – da se Tramp obori tako što će se staviti u isti koš sa belim suprematistima.

VEĆ VIĐENO
Ova strategija nije nova. Ona je već oprobana i Hilari Klinton se opekla kada je Trampove podržavaoce nazvala „šakom jada…rasističkih, seksističkih, homofobnih, ksenofobnih, islamofobnih…fanatika“.

Ovo nije dobro primljeno kod nekih belaca u Viskonsinu, Mičigenu i Srednjoj Pensilvaniji.

Ipak, čini se Trampovi mrzitelji misle da bi ovoga puta strategija mogla da uspe.

Nakon subotnjeg napada tokom pashalne službe u Paueju (Kalifornija) u kojem je život izgubila jedna žena, Tramp je osudio ovaj svirepi čin, izrazio svoje saučešće, pozvao rabina Jisroela Goldštajna, koji je bio ranjen, i tešio ga 15 minuta.

„Bez obzira na sve to“, objavio je na naslovnoj strani Vašington post u ponedeljak, „predsednikove reči guraju rasno pitanje u prvi plan njegove kampanje“.

„Porast belačkog nacionalističkog nasilja tokom Trampovog mandata se pojavljuje kao problem“, objavio je Post, zbog toga što je Tramp „prethodno potcenio pretnju od strane belačkog nacionalizma (i)… zbog toga što ima dugu istoriju anitmuslimanskih ispada“.

Ovaj članak treba shvatiti ozbiljno. Jer Post nije samo Trampov neprijatelj, već i moćan institucionalni saveznik levice. I tokom predsedničke kampanje, on se pojavljuje i kao opozicioni istraživački centar i kao udarna pesnica Demokratske stranke.

„Nasilje i zločini iz mržnje postaju teme kampanje za 2020. godinu“, stoji u podnaslovu teksta u  Postu. Post ne piše o uobičajenim zločinima u Americi ili Vašingtonu – pljačkama, silovanjima, napadima, nanošenju telesnih povreda, ubistvima – koje u ogromnom udelu vrše nebelačke zajednice (people of colour).

Zločini koji interesuju Post su oni koji su počinjeni od strane belih muškaraca nad manjinama, a koji se mogu iskoristiti da bi se osvetlila slika Amerike koja, ako i ne postoji u stvarnom svetu, postoji u glavama levičara.

Ipak, čini se da pitanja rase, etniciteta i identiteta postaju stvar opsesije u našoj politici. Ovog vikenda, Njujork tajms se suočio sa optužbama za antisemitizam zbog crtanog filma u kojem slepog Trampa sa kipom na glavi predvodi pas vodič sa facom „Bibija“ Netanjahuaa, koji je imao Davidovu zvezdu na svojoj ogrlici.

Zbog baražne vatre kojoj je bio izložen, Tajms je povukao karikaturu i izvinio se. U ponedeljak se prečasni Al Šarpton sastao sa „gradonačelnikom“ Pitom Batgejgom. Predmet razgovora bile su reparacije za ropstvo koje se okončalo više od sto godina pre nego što je gradonačelnik rođen.

„Sve je stvar rase“, napisao je Dizraeli u svom romanu Novi krstaški rat (Tankred). „Ne postoji druga istina“.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor Buchanan.org