Бајденова расна карта

Чини се да ће Трампови противници играти на исту карту која им је донела неуспех на изборима 2016. године

Док је сам са собом расправљао да ли да уђе у трку за демократску председничку номинацију 2020. године, Џо Бајден је знао да има проблем.

Као сенатор из Делавера седамдесетих годинa изјавио је да су десегрегациони аутобуси, који су уведени како би се постигла расна равнотежа у јавним школама, глупи и расистички.

Као председавајући Одбора за правосуђе у Сенату, на саслушању о номинацији Кларенса Томаса 1991. године, Бајден је одбацио оптужбе Аните Хил да ју је будући судија Врховног суда сексуално злостављао.

Године 1994. Бајден је изгурао усвајање оштрог закона против криминала који је довео до драматичног повећања броја људи у затворима. Стопа криминала је опадала док су се амерички затвори попуњавали, али многи Афроамериканци су овај Бајденов закон видели као дискриминаторан.

НАПАД ЈЕ НАЈБОЉА ОДБРАНА
Шта чинити? Делујући  по пословици да је напад најбоља одбрана, Бајден је одлучио да насрне на председника Доналда Трампа – због пружања помоћи и удовољавања белим расистима.

Видео у којем је објавио своју кандидатуру почиње снимком са скупа белих супрематиста у Шарлотсвилу 2017. године, истичући Трампову опаску у којој је, након сукоба у којем је један демонстрант страдао, рекао да је било „веома добрих људи на обе стране“.

„Тим речима“, каже Бајден, „председник Сједињених Држава је ставио знак моралне једнакости између оних који су ширили мржњу и оних који су имали храбрости да се томе супротставе. Тог момента сам схватио да је претња по нашу нацију другачија од свега што сам видео у свом животу“.

Прекини, Џо. Ово једноставно није кредибилно. Чак ни он не верује да је Трамп, када је изјавио да постоје „добри људи“ на обе стране, мислио на неонацисте и Клансманово скандирање: „Јевреји нас неће заменити“. Ако је ово заиста био Бајденов моменат великог преображаја у којем је стекао нову одлучност да уклони морално отупелог становника Овалног кабинета, зашто се толико премишљао пре него што се укључио у трку?

И да ли нереди у Шарлотсвилу са Клансменом, неонацистима и радикалима заиста представљају „претњу овој нацији“ какву Бајден није видео у свом животу, с обзиром да његов живот обухвата и Кубанску ракетну кризу, Вијетнам, нереде у 100 градова након убиства Мартина Лутера Кинга и 11. септембар?

Чак су и медији који нису наклоњени Трампу деловали скептично. Њихови први интервјуи након Бајденове објаве нису се тицали Шарлотсвила, већ питања зашто му је требало толико пуно времена да позове Аниту Хил и да јој се извини.

Ипак, у Бајденовом видеу се крије неизговорена порука. Она каже следеће:

Уз економију која ради пуном паром и тежњама ка импичменту које губе замах, појављује се нова стратегија – да се Трамп обори тако што ће се ставити у исти кош са белим супрематистима.

ВЕЋ ВИЂЕНО
Ова стратегија није нова. Она је већ опробана и Хилари Клинтон се опекла када је Трампове подржаваоце назвала „шаком јада…расистичких, сексистичких, хомофобних, ксенофобних, исламофобних…фанатика“.

Ово није добро примљено код неких белаца у Висконсину, Мичигену и Средњој Пенсилванији.

Ипак, чини се Трампови мрзитељи мисле да би овога пута стратегија могла да успе.

Након суботњег напада током пасхалне службе у Пауеју (Калифорнија) у којем је живот изгубила једна жена, Трамп је осудио овај свирепи чин, изразио своје саучешће, позвао рабина Јисроела Голдштајна, који је био рањен, и тешио га 15 минута.

„Без обзира на све то“, објавио је на насловној страни Вашингтон пост у понедељак, „председникове речи гурају расно питање у први план његове кампање“.

„Пораст белачког националистичког насиља током Трамповог мандата се појављује као проблем“, објавио је Пост, због тога што је Трамп „претходно потценио претњу од стране белачког национализма (и)… због тога што има дугу историју анитмуслиманских испада“.

Овај чланак треба схватити озбиљно. Јер Пост није само Трампов непријатељ, већ и моћан институционални савезник левице. И током председничке кампање, он се појављује и као опозициони истраживачки центар и као ударна песница Демократске странке.

„Насиље и злочини из мржње постају теме кампање за 2020. годину“, стоји у поднаслову текста у  Посту. Пост не пише о уобичајеним злочинима у Америци или Вашингтону – пљачкама, силовањима, нападима, наношењу телесних повреда, убиствима – које у огромном уделу врше небелачке заједнице (people of colour).

Злочини који интересују Пост су они који су почињени од стране белих мушкараца над мањинама, а који се могу искористити да би се осветлила слика Америке која, ако и не постоји у стварном свету, постоји у главама левичара.

Ипак, чини се да питања расе, етницитета и идентитета постају ствар опсесије у нашој политици. Овог викенда, Њујорк тајмс се суочио са оптужбама за антисемитизам због цртаног филма у којем слепог Трампа са кипом на глави предводи пас водич са фацом „Бибија“ Нетанјахуаа, који је имао Давидову звезду на својој огрлици.

Због баражне ватре којој је био изложен, Тајмс је повукао карикатуру и извинио се. У понедељак се пречасни Ал Шарптон састао са „градоначелником“ Питом Батгејгом. Предмет разговора биле су репарације за ропство које се окончало више од сто година пре него што је градоначелник рођен.

„Све је ствар расе“, написао је Дизраели у свом роману Нови крсташки рат (Tankred). „Не постоји друга истина“.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Buchanan.org