Макрон хоће кључну улогу у дијалогу о КиМ?

Нова Макронова иницијатива за Западни Балкан показује да Париз озбиљно намерава да преузме водећу улогу у решавању косовског чвора

Састанак у Берлину, у организацији немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона, није успео да „ресетује“ дијалог и покрене разговоре с мртве тачке, али је показао озбиљну намеру Париза да преузме водећу улогу у решавању косовског чвора.

Дипломатски извори Новости наводе да је та иницијатива председника Макрона део његовог амбициозног плана да од Немачке и њене канцеларке, чији се мандат приближава крају, преузме улогу кључног играча у ЕУ. Уколико би успео да Приштину врати за сто и доведе дијалог до стадијума у којем би споразум макар могао да се назре, Макрон би показао да, осим великих планова и идеја, има и способност да их преточи у дела.

Министар спољних послова Ивица Дачић каже за Новости да је Приштина у Берлину још једном показала да нема намеру да се врати за сто и да за то вероватно има и подршку неких великих земаља: – Ми смо за наставак дијалога и свако ко мисли да може да врати Албанце за преговарачки сто, добродошао је да покуша. Приштина, иначе, стално позива Америку у дијалог, али у том случају и ми ћемо имати кога да позовемо.

Професор Факултета за европске студије Слободан Зечевић каже да Француска има велике амбиције да буде присутна на Западном Балкану и да у том интересу Париза за регион, Србија има главну улогу. Он је за РТС рекао да треба обратити пажњу и на нијансе у позицијама Француске и Немачке у односима са Србијом:

– Немачка се залаже за решење које би подразумевало признавање Косова, док је Француска отворенија за разматрања и других опција које би довеле до нормализације односа.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић јуче се, у име владајућег СНС и председника Вучића, захвалио Меркеловој и Макрону јер су „на врло озбиљан начин припремили самит у Берлину и дали прилику Вучићу да изнесе позицију Србије“. – Нажалост, било је мало позитивних порука на самиту. Поруке из Приштине и Тиране биле су практично језиве, потпуно против дијалога и нормализације односа. Није, ипак, било све тако црно. Држање Словеније и Хрватске, као и Црне Горе, било је коректно.

У међувремену, улог у преговорима са Приштином покушавају да подигну представници Албанаца са југа централне Србије који су покренули иницијативу да и они буду укључени у „завршну фазу“ дијалога. Иницијативу су потписали председник Националног савета Албанаца Рагми Мустафа, градоначелник Бујановца Шаип Камбери и посланик у Скупштини Србије Фатмир Хасани. Они су писали Федерики Могерини, Хашиму Тачију и координаторима приштинског тима за дијалог Шпендију Ахметију и Фатмиру Љимају.

БЕЗ УСТУПАКА
Упитан на какве уступке је Приштина спремна према Београду, посебно кад је реч о северу Косова, Хашим Тачи је рекао: – Ни на какве. Зашто бисмо то радили?

ШТА САДРЖИ НОВА ФРАНЦУСКА СТРАТЕГИЈА ЗА БАЛКАН
Интензивирање политичких односа Париза и земаља региона, јачање билатералне сарадње и подстицање економског и друштвеног развоја кроз рад Француске развојне агенције – главне су тачке нове страгегије коју је Емануел Макрон спремио за Западни Балкан.

Свој предлог француски председник изнео је на самиту у Берлину, а у овом документу, између осталог, истиче се жеља Француске да се више ангажује на стабилизацији дела Западног Балкана који није у ЕУ. У стратегији се најављују и посете француских званичника региону, од којих је најважнија Макронова посета Србији планирана за јул.

Кад је реч о билатералној сарадњи, наглашавају се области: безбедности (борба против нелегалне трговине лаким наоружањем, успостављање сталних криминалистичких обавештајних јединица, борба против тероризма уз успостављање платформи за пријављивање незаконитог садржаја на интернету), правосуђа (успостављање нове сарадње у области финансијског и привредног криминала и формирање заједничких истражних тимова са свима у региону) и одбране.

У делу који се односи на пројекте Француске развојне агенције истиче се да ће подржати одрживи развој, родну равноправност и помирење. Годишња помоћ коју пружа ова агенција износи од сто до сто педесет милиона евра.

 

Извор Вечерње новости, 03. мај 2019.