Геополитика гасовода и источни Медитеран

Јасно је да су унапред програмирани геополитички енергетски сукоби у источном Медитерану. Обратите пажњу на тај простор

Израел планира изградњу најдужег подводног гасовода на свету заједно са Кипром и Грчком, који би гас из Источног Медитерана транспортовао до Италије и држава на југу ЕУ. Амерички државни секретар Мајк Помпео је управо подржао пројекат. Он ће се борити против конкурентног турско-руског гасовода, Турског тока, против потенцијалног катарско-иранско-сиријског гасовода, али ће и де факто поткопати покушај Вашингтона да извози више америчког ЛНГ гаса у ЕУ како би се смањила зависност од руског гаса.

Овај пројекат, о којем се расправља већ неколико година откако је Израел открио велике резерве гаса на обалама поља Левијатан, је познат и као Ист мед гасовод. Природни гас ће тећи од Левијатана преко Кипра, Крита и Грчке, да би дошао до свог терминала у Отранту, на југоистоку италијанске „штикле“. Планови предвиђају изградњу гасовода у дужини од 2.100 километара који се протеже на дубини од три километара испод Средоземног мора. Цена пројекта се процењује на седам милијарди долара уз период изградње од пет година.

НОВЕ ЛИНИЈЕ РАСЦЕПА
Ист Мед је део комплекса нових геополитичких линија расцепа широм целог Блиског истока. Значајна је чињеница да су УАЕ већ уложили 100 милиона долара у пројекат који Јерусалим пост назива „прикривеним каменом темељцом који подрива промене у односима између делова арапског света и јеврејске државе“. Чини се да је то позивање на предлог САД из 2017. године о стварању „арапског НАТО-а“ са Саудијском Арабијом и другим арапским државама из Залива, подржаног од израелске обавештајне службе за борбу против иранског утицаја у региону. Данас се мало говори о било каквом арапском НАТО-у, међутим, везе између Нетанјахуовог Израела и кључних арапских земаља сунитских муслимана остају јаке.

Један регионални играч који дефинитивно није срећан због предложеног израелског Ист мед гасовода јесте Ердоганова Турска. Када је Израел први пут предложио Ист мед пре две године, Ердоган се брзо окренуо Русији и потписао споразум о изградњи Гаспромовог Турског тока који је конкурент плановима Израела. Ист мед би се повезао са гасним пољима у грчком делу Кипра, који је члан ЕУ. Последњих месеци Ердоган је све више приближавао Турску Ирану и нарочито Катару – дому кључних личности Муслиманског братства – како су се повећавале тензије са Саудијском Арабијом и Ираном. Сукоби сунита и шиита изгледа падају у други план у односу на сукобе око геополитике и контроле гасовода.

Турски председник Реџеп Ердоган дочекује катарског емира шеика Тамима бин Хамад Ал-Танија на састанку у Истанбулу, 26. новембар 2018.

У лето 2017. дошло је до драматичне поделе међу арапским земљама у Заливу када је Саудијска Арабија Катару увела ембарго због његове „подршке тероризму“. У стварности, овај потез је имао за циљ прекид тајних разговора између Катара и Ирана који деле највеће светско поље природног гаса у Персијском заливу. Катарски део се зове Северно поље, а извлачење ЛНГ-а одатле се сматра најјефтинијим на свету, што последњих година Катар чини највећим извозником ЛНГ-а. Суседни ирански део се назива Јужни парс.

Након трошења пријављених три милијарде долара за финансирање терористичких група против Асада и против Ирана у Сирији, у узалудном покушају да спроведу гасовод кроз Сирију до Турске и даље до великог тржишта гаса ЕУ, чини се да су довитљиви Катарци, у неком тренутку након одлучног уласка Русије у рат у Сирији крајем 2015. године, схватили да би могли добити више и да би, мењајући стране и радећи тајно са Ираном, Асадом и Ердоганом, могли и катарски и ирански гас пласирати на тржиште. То је био прави разлог за оштар прекид односа између Катара и Саудијаца. Значајна је и чињеница да су и Иран и Турска прискочили у помоћ Катару када су Саудијци покушали да им уведу ембарго.

РУСКИ ТУРСКИ ТОК
Овом геополитичком коктелу супротстављених интереса додајемо и чињеницу да су црноморски делови руско-турског гасовода завршени крајем 2018. године и да ће у пуном капацитету почети да раде касније у току 2019. године, нудећи 31.5 милијарду кубика гаса годишње од којих је пола (што ће рећи неких 16 кубика) доступно за тржишта ЕУ. Турски ток, као и Северни ток, допуштају руском гасу приступ ЕУ независно од политички осетљивих траса гасовода у Украјини. Од терминала Мидија у Турској, руски гас може да тече до чланица ЕУ – Бугарске или Грчке, или чак у обе државе.

Србија, земља која није чланица ЕУ, управо је започела изградњу свог дела гасовода Турски ток за транспорт руског природног гаса у Европу. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић недавно је у Москви изјавио да планови Србије за иградњу гасовода не зависе од радова Бугарске. Турски ток ће преносити руски гас кроз Бугарску, Србију и Мађарску. Брисел није пресрећан због тога.

Министри спољних послова Србије и Русије Ивица Дачић и Сергеј Лавров, Москва, 17. април 2019.

Сада Израел, у блиском пријатељству са Саудијском Арабијом и УАЕ, подржан од стране Вашингтона и уз финансијску подршку француске компаније ИГИ Посејдон, подружнице Едисона, ступа на сцену и нуди још једну конкурентску опцију Катару, Ирану и Турској, као и Русији. Турска прети да ће почети да експлоатише нафту и гас у турском делу Кипра, док Либан оспорава тврдње о израелском гасоводу до Кипра. А Ексон мобил је управо објавио велико откриће налазишта гаса у приобалним водама Кипра око којих се споре Турска и грчки – односно ЕУ – део Кипра.

Не треба вам кристална кугла да бисте схватили да су будући геополитички енергетски сукоби у источном Медитерану унапред програмирани. Обратите пажњу на тај простор…

 

Вилијам Енгдал је стратешки консултант и предавач, дипломирани политиколог Универзитета Принстон и аутор бестселера о нафти и геополитици.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор williamengdahl.com