Geopolitika gasovoda i istočni Mediteran

Jasno je da su unapred programirani geopolitički energetski sukobi u istočnom Mediteranu. Obratite pažnju na taj prostor

Izrael planira izgradnju najdužeg podvodnog gasovoda na svetu zajedno sa Kiprom i Grčkom, koji bi gas iz Istočnog Mediterana transportovao do Italije i država na jugu EU. Američki državni sekretar Majk Pompeo je upravo podržao projekat. On će se boriti protiv konkurentnog tursko-ruskog gasovoda, Turskog toka, protiv potencijalnog katarsko-iransko-sirijskog gasovoda, ali će i de fakto potkopati pokušaj Vašingtona da izvozi više američkog LNG gasa u EU kako bi se smanjila zavisnost od ruskog gasa.

Ovaj projekat, o kojem se raspravlja već nekoliko godina otkako je Izrael otkrio velike rezerve gasa na obalama polja Levijatan, je poznat i kao Ist med gasovod. Prirodni gas će teći od Levijatana preko Kipra, Krita i Grčke, da bi došao do svog terminala u Otrantu, na jugoistoku italijanske „štikle“. Planovi predviđaju izgradnju gasovoda u dužini od 2.100 kilometara koji se proteže na dubini od tri kilometara ispod Sredozemnog mora. Cena projekta se procenjuje na sedam milijardi dolara uz period izgradnje od pet godina.

NOVE LINIJE RASCEPA
Ist Med je deo kompleksa novih geopolitičkih linija rascepa širom celog Bliskog istoka. Značajna je činjenica da su UAE već uložili 100 miliona dolara u projekat koji Jerusalim post naziva „prikrivenim kamenom temeljcom koji podriva promene u odnosima između delova arapskog sveta i jevrejske države“. Čini se da je to pozivanje na predlog SAD iz 2017. godine o stvaranju „arapskog NATO-a“ sa Saudijskom Arabijom i drugim arapskim državama iz Zaliva, podržanog od izraelske obaveštajne službe za borbu protiv iranskog uticaja u regionu. Danas se malo govori o bilo kakvom arapskom NATO-u, međutim, veze između Netanjahuovog Izraela i ključnih arapskih zemalja sunitskih muslimana ostaju jake.

Jedan regionalni igrač koji definitivno nije srećan zbog predloženog izraelskog Ist med gasovoda jeste Erdoganova Turska. Kada je Izrael prvi put predložio Ist med pre dve godine, Erdogan se brzo okrenuo Rusiji i potpisao sporazum o izgradnji Gaspromovog Turskog toka koji je konkurent planovima Izraela. Ist med bi se povezao sa gasnim poljima u grčkom delu Kipra, koji je član EU. Poslednjih meseci Erdogan je sve više približavao Tursku Iranu i naročito Kataru – domu ključnih ličnosti Muslimanskog bratstva – kako su se povećavale tenzije sa Saudijskom Arabijom i Iranom. Sukobi sunita i šiita izgleda padaju u drugi plan u odnosu na sukobe oko geopolitike i kontrole gasovoda.

Turski predsednik Redžep Erdogan dočekuje katarskog emira šeika Tamima bin Hamad Al-Tanija na sastanku u Istanbulu, 26. novembar 2018.

U leto 2017. došlo je do dramatične podele među arapskim zemljama u Zalivu kada je Saudijska Arabija Kataru uvela embargo zbog njegove „podrške terorizmu“. U stvarnosti, ovaj potez je imao za cilj prekid tajnih razgovora između Katara i Irana koji dele najveće svetsko polje prirodnog gasa u Persijskom zalivu. Katarski deo se zove Severno polje, a izvlačenje LNG-a odatle se smatra najjeftinijim na svetu, što poslednjih godina Katar čini najvećim izvoznikom LNG-a. Susedni iranski deo se naziva Južni pars.

Nakon trošenja prijavljenih tri milijarde dolara za finansiranje terorističkih grupa protiv Asada i protiv Irana u Siriji, u uzaludnom pokušaju da sprovedu gasovod kroz Siriju do Turske i dalje do velikog tržišta gasa EU, čini se da su dovitljivi Katarci, u nekom trenutku nakon odlučnog ulaska Rusije u rat u Siriji krajem 2015. godine, shvatili da bi mogli dobiti više i da bi, menjajući strane i radeći tajno sa Iranom, Asadom i Erdoganom, mogli i katarski i iranski gas plasirati na tržište. To je bio pravi razlog za oštar prekid odnosa između Katara i Saudijaca. Značajna je i činjenica da su i Iran i Turska priskočili u pomoć Kataru kada su Saudijci pokušali da im uvedu embargo.

RUSKI TURSKI TOK
Ovom geopolitičkom koktelu suprotstavljenih interesa dodajemo i činjenicu da su crnomorski delovi rusko-turskog gasovoda završeni krajem 2018. godine i da će u punom kapacitetu početi da rade kasnije u toku 2019. godine, nudeći 31.5 milijardu kubika gasa godišnje od kojih je pola (što će reći nekih 16 kubika) dostupno za tržišta EU. Turski tok, kao i Severni tok, dopuštaju ruskom gasu pristup EU nezavisno od politički osetljivih trasa gasovoda u Ukrajini. Od terminala Midija u Turskoj, ruski gas može da teče do članica EU – Bugarske ili Grčke, ili čak u obe države.

Srbija, zemlja koja nije članica EU, upravo je započela izgradnju svog dela gasovoda Turski tok za transport ruskog prirodnog gasa u Evropu. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić nedavno je u Moskvi izjavio da planovi Srbije za igradnju gasovoda ne zavise od radova Bugarske. Turski tok će prenositi ruski gas kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku. Brisel nije presrećan zbog toga.

Ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije Ivica Dačić i Sergej Lavrov, Moskva, 17. april 2019.

Sada Izrael, u bliskom prijateljstvu sa Saudijskom Arabijom i UAE, podržan od strane Vašingtona i uz finansijsku podršku francuske kompanije IGI Posejdon, podružnice Edisona, stupa na scenu i nudi još jednu konkurentsku opciju Kataru, Iranu i Turskoj, kao i Rusiji. Turska preti da će početi da eksploatiše naftu i gas u turskom delu Kipra, dok Liban osporava tvrdnje o izraelskom gasovodu do Kipra. A Ekson mobil je upravo objavio veliko otkriće nalazišta gasa u priobalnim vodama Kipra oko kojih se spore Turska i grčki – odnosno EU – deo Kipra.

Ne treba vam kristalna kugla da biste shvatili da su budući geopolitički energetski sukobi u istočnom Mediteranu unapred programirani. Obratite pažnju na taj prostor…

 

Vilijam Engdal je strateški konsultant i predavač, diplomirani politikolog Univerziteta Prinston i autor bestselera o nafti i geopolitici.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor williamengdahl.com