Палмер: Ми желимо мир на Балкану, а Русија хаос

"Ми смо уложили много енергије, новца и политичког капитала у овај регион. Стога ћемо наставити предано да радимо на његовој будућности"

Замјеник помоћника државног секретара Сједињених Америчких Држава Метју Палмер у интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ) оцјењује како је вријеме да на Западном Балкану лидери схвате своју улогу и земље поведу ка просперитету – Европској унији (ЕУ) и НАТО-у.

„Циљ САД-а, ЕУ и земаља региона је исти – напредак, док с друге стране руском утицају више одговара да у овим земљама влада корупција и несређено стање. На примјеру Сјеверне Македоније најбоље је видљиво како се одупријети негативном утицају, преузети одговорност и окончати стагнацију, што је и рецепт који могу примијенити и Србија и Косово. Што се БиХ тиче, САД ће остати присутан и помоћи БиХ да проведе реформе, како на европском тако и НАТО путу, који је и званично опредјељење власти БиХ.

Господине Палмер, сусрели сте се са члановима Предсједништва Босне и Херцеговине, са предсједавајућим Вијећа министара БиХ, али и са челницима земаља региона и људи из Европске уније. Какве су импресије са тих састанака, односно шта је био главни акценат на тим сусретима?
Састао сам се с члановима Предсједништва Босне и Херцеговине, са разним премијерима, с представницима институција са циљем да, прије свега, још једном подвучемо између Сједињених Држава и Босне и Херцеговине, нашу преданост да помогнемо БиХ на њеном путу ка европској будућности а све, наравно, у оквиру састанка ЕБРД-а (Европска банка за обнову и развој), који је организован првенствено са циљем подстицања инвестиција, што јесте један од интереса и циљева и САД-а. БиХ је много напредовала, али још посла треба урадити. Много тога је потребно урадити, прије свега у сфери доброг управљања и руковођења, у сфери борбе против корупције у јавном сектору, те на јачању транспарентности и, уопште, јачању климе за инвестирање у земљу. Зато су кључне реформе, уколико БиХ жели успјешно да настави пут ка европским интеграцијама. Ово је најважнији приоритет САД-а и нешто на чему желимо наставити радити са представницима свих народа у БиХ.

С обзиром да сте се сусрели са неким челницима ЕУ у БиХ, да ли постоји јединствена политика САД-а и ЕУ када је у питању регион Западног Балкана?
Апсолутно. Ја сам прије свог доласка у Сарајево био у Бриселу и имао прилику да се састанем са бројним представницима ЕУ. Као и претходних четврт вијека, наш циљ када је у питању Западни Балкан остаје непримијењен, а то је да помогнемо овом региону да се помјери даље ка западним интеграцијама и ЕУ, да заједнички помогнемо државама Западног Балкана да успјешно проведу кључни сет реформи и промјена које ће им помоћи на путу ка евроатлантским интеграцијама што, наравно, подразумијева учлањивање у неке од кључних институција, како ЕУ, тако и НАТО-а.

Све ове реформе ће земљама Западног Балкана помоћи да постану, прије свега, богатије и стабилније, а самим тим и бољи партнер како за САД, тако и за остале земље. Наша (САД) али и визија ЕУ је иста и врло једноставна – просперитетан и миран регион који је у миру како са собом, тако и са својим сусједима, регион који чини добар саставни дио Европе. Оно што је најважније је да оно што САД и ЕУ желе је управо оно што желе и земље Западног Балкана желе саме за себе. Сви знамо гђе желимо стићи, трик је у томе како стићи до тог циља.

Споменули сте и НАТО интеграције. Већина земаља на Балкану жели у ЕУ, међутим, мишљења су подијељена када је у питање приступање НАТО-у. Нарочито је то видљиво у БиХ гдје су мишљења политичара и људи који воде БиХ јако подијељена у том питању. Да ли сте с њима о томе разговарали и какав је Ваш став? Може ли се превазићи ова криза која је проузроковала и кризу власти у БиХ?
Пут према НАТО-у је и званична политика БиХ, али то је нешто што нас чека у будућности, мало даље на овом путу. Питање које се тренутно налази на столу не тиче се чланства, тиче се подношења годишњег националног програма у НАТО, а ту се ради о продубљивању и јачању партнерства између БиХ и НАТО-а, а кроз то партнерство треба да се ојача и побољша сигурносни, односно одбрамбени сектор у БиХ.

Ако само погледамо питање јавних набавки и персонала, реформа тог процеса је нешто што управо треба да учини Босну и Херцеговину бољим партнером за НАТО, а отварањем нових могућности за заједнички рад на управо овим питањима – учиниће и НАТО бољим партнером за БиХ. Ми сматрамо да је ово партнерство како у најбољем интересу НАТО-а, тако и у најбољем интересу Босне и Херцеговине и првенствено је у интересу мира и стабилности овог региона.

Да ли су то схватили овдашњи политичари?
Мислим да они то разумију. Разговор о овом питању се стално води. Ја вјерујем да ћемо ми изнаћи начин да се партнерство између Босне и Херцеговине и НАТО-а настави и да ће користи од тог партнерства бити веома јасне и транспарентне.

Споменули сте сигурност на Балкану. САД је одиграо веома важну улогу када је у питању мир у БиХ, али и на Косову. Међутим, у посљедње вријеме свједоци смо прилично затегнуте политичке ситуације, и унутар БиХ, и односима Србије и Косова. С друге стране се прилично запаљива реторика може чути у свим земљама. Колико то представља одређену врсту опасности по овај регион и на који начин САД може да помогне да се те тензије спусте?
Сједињене Државе остају посвећене свом раду и партнерству у цијелом овом региону, како појединачно са земљама Западног Балкана, тако и региону у цјелини, како бисмо јој помогли да напредује на свом путу у Европску унију. Тачно је, постоје одређени сукобљени ставови у региону, али исто тако, остварени су и значајни успјеси. Као један заиста добар примјер тога, ја бих указао на Преспански споразум, споразум који је постигнут између Сјеверне Македоније и Грчке. Оно што је показао Преспански споразум јесте колико је битно лидерство. Међународна заједница није то учинила сама. Ми смо то подржали. То су постигли премијери Заев (Зоран, македонски премијер) и Ципрас (Алексис, премијер Грчке) и министри иностраних послова ове двије земље, и обје стране су преузеле значајан политички ризик. Изнашли су компромис и успјели су. И отворили су пут ка европској будућности за Сјеверну Македонију, десетине чланица Алијансе су управо и ратификовале споразум везан за придруживање Сјеверне Македоније.

Ми се заиста надамо да ће Европски савјет донијети одлуку да отвори преговоре са Сјеверном Македонијом. Требало је заиста много храбрости да се тај споразум постигне, али та храброст се сада и заиста исплати. Надам се да ће из овог примјера поуку извући и лидери из Београда и Приштине и да ће кренути путем компромиса и изналажења доброг рјешења. Када је у питању Босна и Херцеговина, тензије су унутрашње природе, али мислим да је поука иста: водите, будите спремни на компромис, будите спремни да преузмете одређени ризик и схватите да као лидер имате обавезу према свом народу, имате обавезу према људима који су вас изабрали, да представљате њих и њихове интересе, а то је одговорност коју морају заиста часно извршавати. А ми смо увијек спремни да им будемо партнери у рјешавању проблема, али они морају на крају ријешити ствари. Ми то не можемо учинити умјесто њих. То је лекција коју смо ми извукли из потписивања Преспанског споразума и мислимо да се заиста може примијенити широко у цијелом региону.

У Босни и Херцеговини, али и цијелом региону, присутни су и други фактори изузев САД-а. Све јачи је утицај Русије којег многи аналитичари оцјењују чак и дестабилизирајућим у одређеним тренуцима. Ту је свакако и Кина која долази са својим инвестицијама, капиталом. Колико треба јачати улогу САД-а, односно, да ли заиста постоји нека врста опасности од другачије врсте утицаја на овај регион?
Улога САД-а у овом региону је јака и наставиће да буде таква. Ми смо били и остајемо предани овом региону. То је један од приоритета наше политике. Ми смо уложили много енергије, новца и политичког капитала у овај регион. Стога ћемо наставити предано да радимо на будућности овог региона. Мислим да се визија САД-а и ЕУ за овај регион разликује од визије Русије. Ми желимо да видимо регион који функционише по правилима, начелима, који функционише у складу са институцијама и транспарентно.

Русија, с друге стране, можда би више вољела да види регион који је подијељен, фракционисан, у којем владају тензије. На сву срећу, визија коју дијеле САД и Европска унија је иста као и визија самих земаља Западног Балкана, које желе успјех и пут напријед. Али, Руси ће, наравно, наставити са својим дјеловањем као и до сада и са својим негативним утицајем, што смо имали прилику да видимо када се ради о Преспанском споразуму.

Имали смо сличну ситуацију и у Црној Гори 2016. године. Ми се морамо заједно супротставити овом малигном утицају, а корумпиране институције су управо најбољи улаз, најбоља капија за овакав негативан утицај. Како бисмо били сигурни да се земље Западног Балкана заиста могу саме одупријети овом малигном утицају који долази споља, морамо осигурати да су њихове институције функционалне, да су одговорне, да су транспарентне и да се њима управља на добар начин. А САД је овоме посвећен и ми заиста у испуњењу овог циља блиско сарађујемо са свим владама и институцијама на Западном Балкану.

 

Аутор Џенана Халимовић

 

Извор Радио Слободна Европа, 09. мај 2019.