Скот Хортон: Рат у Авганистану је изгубљен

"Америка је већ изгубила рат у Авганистану. Часна ствар за Америку би била моментално повлачење њених трупа из Авганистана!"

Скот Хортон је амерички новинар, радио водитељ, генерални директор Либертаријанског института и уредник портала Antiwar.com. Током своје новинарске каријере урадио је преко 4800 интервјуа, а његови чланци су објављивани у многобројним магазинима попут Америчког конзервативца, Националног интереса… Добитник је награде за извештавање о рату у Ираку, а написао је и књигу која се бави окончањем рата у Авганистану.

У разговору за блог Америчка политика, Скот Хортон открива колико је рат у Авганистану заправо коштао Американце, да ли је постојала могућност да се рат избегне, каква су будућа решења авганистанског сукоба у оптицају, да ли председник Трамп може да нареди повлачење трупа из Авганистана, али и како он види будућност те земље у наредних пет до десет година…

У случају да се неки од наших читалаца не сећају, молим Вас реците ми зашто је Америка извршила инвазију на Авганистан? Који су били амерички циљеви ове војне интервенције и да ли су их Сједињене Државе оствариле?
Америка је извршила инвазију на Авганистан због тога што је Ал Каидина мрежа, предвођена Бин Ладеном и Ал Завахиријем организовала терористичке нападе на Сједињене Државе 11. септембра 2001. године. У суштини, вође Ал Каиде су се скривале у Авганистану и имале дозволу од стране локалних талибанских власти да живе у тој земљи. У почетку циљеви војне интервенције су били хватање и елиминација вођства Ал Каиде. Временом се листа циљева повећавала, па је један од циљева постао и елиминација Талибана, због њихове сарадње са Ал Каидом. На крају, елиминација Талибана је подразумевала промену режима и успостављање нове владе у Кабулу која би била подржана од стране Вашингтона.

Да ли је постојала друга опција, поред ове која је подразумевала војно-копнену инвазију Авганистана?
Сједињене Државе су могле да испреговарају другачију опцију. Вођству Талибана је већ било мука од Осаме Бин Ладена и желели су да га се реше. Међутим, председник Буш је одбио да преговара са Талибанима о било каквој предаји Бин Ладена. Буш није хтео чак ни да прихвати разумне предлоге који су долазили од талибанских представника, а који су укључивали предају Осаме Бин Ладена некој од арапских земаља док се не буде у потпуности утврдила његова кривица за нападе 11. септембра. У арапске земље спадају и Египат и други савезници Сједињених Држава, који би Бин Ладена експресно испоручили Америци. Буш је јасно рекао да од преговора нема ништа!

Захтевао је директну предају целог вођства Ал Каиде или ће их бомбардовати. Верујем да су председник Буш и људи око њега желели рат у Авганистану да би свету показали моћ Сједињених Држава, насупрот мирном решењу и екстрадицији Осаме Бин Ладена и његових сарадника. Да је администрација председника Буша показала интересовање за преговоре, постојале су велике шансе да избегне конфликт. Међутим, журило им се да крену у рат пре почетка било каквих званичних преговора!

Рат у Авганистану је један од најдужих војних сукоба у америчкој историји, ако не и најдужи. Колико је рат у Авганистану коштао америчке пореске обвезнике и да ли знате колико су војника Сједињене Државе изгубиле током трајања овог конфликта?
Рат у Авганистану је најдужи рат Америке вођен у иностранству. Међутим, рат Сједињених Држава са индијанским племенима је најдужи оружани конфликт у коме је ова земља учествовала. Заиста је невероватно да и у 2019. години и даље причамо о рату у Авганистану!

Овај рат је за сада коштао америчке пореске обвезнике око билион долара! Наравно, у ову цифру нису урачунати пропуштени економски бенефити који би се потенцијално остварили да је ова сума била уложена у нешто друго попут здравства, школства или инфраструктуре у Америци. Та пропуштена прилика не може да се израчуна и она је непроцењива. Такође, горе поменута бројка не покрива будуће трошкове који се тичу помоћи рањеним војницима и њиховим породицама. Око 2400 америчких војника је погинуло у Авганистану од почетка војне интервенције! Ово није смело да се догоди!

Неки војни званичници предлажу и верују да би за Сједињене Државе било идеално решење да успоставе стално војно присуство у Авганистану, по узору на војно присуство у Јапану и Јужној Кореји. Колико је реалан овакав сценарио?
Овакав сценарио је немогућ и потпуно је сулуд! Заиста не знам шта мисле људи који дају овакве предлоге. У Јапану смо имали потпуну предају после рата, док смо у Јужној Кореји били потребни за одбрану земље од комунизма, где смо дочекани добродошлицом. У Авганистану око половине, можда чак и нешто више од половине становништа не жели америчко војно присуство. Поред тога имате паштунску популацију која броји око 40% укупног становништа, а која је спремна да се бори против америчке окупације (како они гледају америчко војно присуство). Имајте на уму – Авганистан је гробље царстава! То је земља величине Тексаса, без излаза на море, са становништвом које има ратнички менталитет и дугу традицију ратовања.

Најјача војно-политичка групација су талибани којима је већ више од једне деценије главни циљ – протерати све војне трупе из Авганистана! Међутим, Сједињене Државе у Авганистану имају Баграм војну базу, у којој има толико људства, војне опреме и оружја да би Американци у њој могли да остану наредних педесет, шездесет година. Не постоји могућност по којој талибанска пешадија може да освоји ово војно утврђење!

Насупрот оваквим предлозима, људи попут Ерика Принса се залажу за приватизацију рата у Авганистану и употребу плаћеника уместо регуларних америчких војника. Да ли је ово одрживо решење?
Није! Пентагон и амерички Конгрес то никада не би дозволили. Ерик Принс није само плаћеник, он је човек са веома озлоглашеном биографијом. У случају да Ерик Принс приватизује рат у Авганистану и преузме контролу над целом пешадијом, то не значи да он не би био у истој позицији у којој се сад налази војска Сједињених Држава. То је пуста машта, да би се са укључивањем Ерика Принса побољшала наша позиција у Авганистану. Међутим, можда је такозвана приватизација рата у Авганистану само изговор за повлачење наших трупа из те земље. Препустити војне операције приватним војницима, док се регуларна војска повлачи, а након пар месеци повући и плаћенике из Авганистана. Ерик Принс говори да би у случају да он преузме вођење рата у Авганистану, покренуо експлоатацију минералних руда којих има у обиљу у Авганистану. Ово је само изговор! Већина тих минерала се налази у провинцијама које су под потпуном контролом Талибана. Такође, у тим провинцијама нема развијених путева, железнице или било какве инфраструктуре која би могла да послужи за експлоатацију тих минерала.

На крају многи политичари, интелектуалци, укључујући и председника Трампа подржавају идеју о повлачењу америчких трупа из Авганистана. Да ли мислите да би у овом тренутку то била најбоља опција за Сједињене Државе?
Апсолутно! Међутим, ситуација је много компликована. У случају да америчка војска сутра напусти Сирију, ништа специјално се не би догодило. Асадове снаге би преузеле контролу и уништиле остатке Исламске државе. Ако америчке трупе напусте Авганистан настаће хаос и пакао. У Авганистану су Сједињене Државе потрошиле скоро две деценије подржавајући одређене групе и њихов опстанак на власти. Без Америке ове групе не би имале никакву моћ, ни утицај. Насупрот њима, талибани су у замаху и непрестано расту. Током ноћи сигурно контролишу више од половине територије Авганистана, а током дана сигурно половину земље. Подршка влади у Кабулу кошта америчке пореске обвезнике десетине милијарди долара годишње и без финансијске и војне подршке на копну, опстанак те владе је неизвестан. Када Америка напусти Авганистан, велике су шансе да ће се грађански рат наставити и вероватно погоршати. Нико не зна шта ће се десити! Једно је сигурно када наше трупе напусте Авганистан, настаће хаос, а зараћене стране ће морати да реше своје несугласице на овај или онај начин без посредовања Сједињених Држава.

Током кампање председник Трамп се веома противио америчком војном ангажовању у Ираку и другим земљама. Поред тога, евидентно је да би Трамп лично волео да повуче трупе из Авганистана и по овом питању има доста противника у сопственој администрацији. Шта спречава председника Трампа да једнострано нареди повлачење америчких трупа из Авганистана?
Доналд Трамп је одувек говорио да америчким трупама није место у Авганистану и да би их требало вратити, повући. Поред тога, Трамп је увек указивао на потрошен новац у Авганистану који је могао да буде употребљен у друге сврхе. Суштина је да је Доналд Трамп богати голфер који гледа Фокс ТВ, али који нема спољнополитичку доктрину и који не чита књиге, чланке… Уопште није свестан постојања многих конзервативаца и либертаријанаца који имају сличан погледан на свет и спољну политику као он, а који би могли да се прикључе његовој администрацији и помогну му при имплементацији његове политичке агенде.

Наравно, Трамп је под притиском од стране генерала. Сваки пут када се запита зашто Америка троши толике паре у Авганистану и почне да размишља о повлачењу трупа, војни генерали му предоче да ће у случају повлачење настати хаос у Авганистану, за који ће војно руководство Сједињених Држава да свали кривицу на њега. За сада је председник Трамп сваки пут подлегао овакој врсти притиска. Трамп је изабран за председника Америке зато што није супруга Била Клинтона, или рођени брат Џорџа Буша, зато што се никад није пре тога бавио политиком… Имао је легитимитет да прекине овај сукоб и повуче америчке трупе. Напросто је могао да каже да се тек сад укључио у политику и да није био ни на један начин укључен у доношење било каквих одлука које се тичу Авганистана. Укратко речено, Трамп је био изабран за председника да би окончао рат у Авганистану! Обама је био изабран за председника да би поништио одлуке председника Буша, али је Обама у суштини представљао континуитет Бушове политике. Народ је изабрао Трампа да би поништио одлуке и Обаме и Буша укључујући и окончавање рата у Авганистану!

Многи политичари, новинари, али и официри америчке војске говоре да Америка губи рат у Авганистану и да се Сједињене Државе налазе у сличној ситуацији као Совјетски Савез с краја осамдесетих година прошлог века. Постоји ли могућност да Америка оствари неку врсту војног повлачења и мира у коме неће изгубити своју част и углед?
Постоји та могућност! Као што сам рекао у случају повлачења америчких трупа, врло је вероватно да ће талибани напасти Кабул и да ће се грађански рат наставити тамо где је и стао средином деведесетих година прошлог века. Ја нисам велики оптимиста и шодно томе очекујем најгори исход. Важно је напоменути да су током деведесетих талибани имали прећутну подршку Америке и Пакистана за освајање Авганистана. У овом тренутку постоји нада да ће када се повуку америчке трупе, талибани схватити да немају капацитет да ефикасно владају целокупном земљом, укључујући и главни град. Америка је већ изгубила рат у Авганистану и њен једини циљ тренутно мора да буде да ко год дође на власт у тој земљи после повлачења америчких трупа ускрати гостопримство Ал Завахирију и Ал Каиди. Часна ствар за Америку би била моментално повлачење њених трупа из Авганистана!

Како видите Авганистан за пет до десет година? Који је исход извеснији у блиској будућности: веће америчко војно присуство у тој земљи или Авганистан као сигурна лука за исламске терористе?
Оба исхода су извесна! Америка неће напустити Авганистан у скоријој будућност. Не видим председника који би наредио повлачење америчких трупа из Авганистана. У наредних десет година ћемо и даље причати о америчким војницима у војној бази у Баграму. Талибани немају довољно снаге да поразе Сједињене Државе, док Америка нема довољно снаге и трупа да порази талибане у Авганистану. На велику жалост, за сада остаје статус кво позиција, а највероватније ће се задржати и у будућности.

 

Аутор Јован Трипковић

 

Извор jovantripkovic.com, 11. мај 2019.