Bojan Bilbija: Nuklearna diplomatija i slučaj Srbije

„Želimo da lekcije Jugoslavije i Ukrajine, kao i Iraka, Libije i Sirije, budu usvojene u zapadnim prestonicama”, poručio je Lavrov

Nedavno održana Osma međunarodna moskovska konferencija o bezbednosti bila je prilika da se na istom mestu okupi oko hiljadu delegata iz 95 država, uključujući 35 ministara odbrane i više desetina njihovih zamenika i načelnika generalštabova. Među njima samo trojica Amerikanaca, penzionisanih oficira i eksperata. Razlog je jednostavan, zvaničnici SAD pridržavaju se zakona po kojem im je zabranjeno učešće na svim zvaničnim manifestacijama u organizaciji ruske države. Ova „principijelnost” u maniru hladnog rata, međutim, onemogućuje nuklearne supersile da razmene stavove – i makar čuju jedna drugu. Koga onda treba da čudi što se Moskva i Vašington sve češće gledaju preko nišana?

Lajtmotiv skupa bilo je rušenje međunarodnog prava na primeru NATO-a i Jugoslavije, što je posebno aktuelno u danima kada obeležavamo dve decenije od agresije na našu zemlju. I posebno, bombardovanja zgrade RTS-a, putničkih vozova i drugih civilnih objekata. Na tu temu govorili su gotovo svi ruski zvaničnici, na čelu sa ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovom.

„Porazno je što šefovi NATO-a govore o ovim svojim zločinačkim akcijama kao o uspesima u borbi za demokratiju, pokušavajući da opravdaju akt agresije protiv suverene države, članice UN. Svojom politikom komadanja Jugoslavije natovci su srušili princip nepovredivosti granica u Evropi, uspostavljen Završnim aktom iz Helsinkija. Ruše se pravila uspostavljena posle Drugog svetskog rata. Pre 20 godina NATO je bombardovao Jugoslaviju. Pre pet godina snage NATO-a su isprovocirale i podržale antiustavni prevrat u Ukrajini. Želimo da lekcije Jugoslavije i Ukrajine, kao i Iraka, Libije i Sirije, budu usvojene u zapadnim prestonicama”, poručio je Lavrov i ukazao da to, ipak, danas ne vidimo, što potvrđuje situacija u Venecueli, praćena pretnjama Kubi i Nikaragvi.

SAD sa svojim saveznicima žele da napišu nova pravila u svetu, koja odgovaraju isključivo njihovim interesima, a zatim ih nameću celoj međunarodnoj zajednici bez ikakve demokratičnosti, dodao je ruski ministar. „Žalosno je što se nameće dominacija. Zahtev SAD bio je da se bojkotuje ova konferencija, ali predstavnici evropskih NATO zemalja ipak su prisutni u dovoljnom broju, uprkos pritisku iz Vašingtona. Ako neko beži od sadržajnog razgovora, znači da mu je argumentacija tanka”, naglasio je Sergej Lavrov.

Uoči same konferencije odjeknule su reči američkog ambasadora u Moskvi Džona Hantsmana da je poboljšanje odnosa sa Rusijom moguće samo ako ona prekine „svoju destabilizujuću aktivnost po celom svetu”. Ambasador SAD obišao je američke nosače aviona na Mediteranu i objavio da oni predstavljaju „sto hiljada tona međunarodne diplomatije”. Moskva mu je odmah odgovorila preko svog zamenika šefa diplomatije Sergeja Rjabkova, poručujući da svet klizi ka nuklearnom sukobu: „Hteli bismo da verujemo da američka diplomatija megafona neće na kraju dovesti do diplomatije megatona. U tom slučaju pobednika neće biti, a američke diplomate žaliće što nisu mogle da nađu mogućnost za normalan, konstruktivan dijalog sa partnerima u svetu.”

To i jeste glavni signal koji se začuo sa Moskovske konferencije – bezbednosti u svetu je sve manje, pretnji je sve više, a odnosi ključnih aktera su sve gori. Ako slušamo Ruse, za to su krivi prvenstveno Amerikanci i NATO. Ako verujemo američkom profesoru Harlanu Ulmanu iz Atlantskog saveta, „najjačem predstavniku SAD” na konferenciji – Vladimir Putin i Donald Tramp podjednako snose krivicu. Kako uverava tvorac američke ratne doktrine „Šokiraj i zapanji”, primenjene u Iraku i Jugoslaviji, „Tramp i Putin treba da provedu nedelju dana u pregovorima da pronađu rešenja za sve probleme”. „Oboje smo podjednako slepi, i mi i vi. Pobednika ne može biti ako dođe do upotrebe nuklearnog naoružanja”, istakao je Ulman. Kao da je prepisao Rjabkova…

Ili Lavrova, koji poziva Vašington na „otvoren i konstruktivan razgovor u bilo kojem forumu”, ali i poručuje da je globalna i regionalna bezbednost postala „talac geopolitičkih igara onih koji teže dominaciji po bilo koju cenu, ne priznajući realnosti policentričnog svetskog sistema koji nastaje na temelju Povelje UN”.

Domaćin skupa ruski ministar odbrane Sergej Šojgu bio je još direktniji, ocenivši takođe da „raste konfliktni potencijal u svetu”, ali i „mešanje u poslove drugih država”, za šta je kao primer uzeo Venecuelu. „NATO sprovodi aktivnosti u blizini naših granica. Reakcija Rusije neće izostati, ali neće obavezno biti simetrična. U zvaničnim dokumentima SAD o protivraketnoj odbrani (PRO) jasno je naznačena antiruska usmerenost. Destabilizujući karakter PRO je očigledan, ali ne može da osigura bezbednost, već stvara temelj za falsifikovanje realnosti. Preduzimamo sve mere da osiguramo bezbednost, u saradnji sa našim saveznicima i partnerima”, naglasio je Šojgu, poručujući da je razvoj PRO „usmeren na podrivanje potencijala obuzdavanja Rusije i Kine”, ali da „nikad ne može da obezbedi stoprocentnu zaštitu objekata”.

I dok Amerikanci i Rusi jedni druge optužuju za destabilizujuću delatnost po svetu, umesto konferencija, foruma i bilateralnih susreta, na delo stupa nuklearna „diplomatija megatona” o kojoj govori Rjabkov. Kako se moglo videti iz izlaganja Lavrova i drugih ruskih funkcionera, međunarodno pravo je ubijeno u Srbiji 1999. godine, posle čega svet više nije isti. O tome je u Moskvi govorio i srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin, što je izazvalo buru negodovanja kod malobrojne američke delegacije. Događaji koji su posle Srbije usledili u Iraku, Libiji i Siriji, a zatim i u Ukrajini, Krimu i Donbasu, pokazuju da, kada se Pandorina kutija jednom otvori, onda je točak istorije teško vratiti unazad. To je strah koji poslednjih godina sve više obuzima Evropu. Ona se – dobrim delom i svojom krivicom – našla na liniji vatre nuklearnih supersila.

 

Autor Bojan Bilbija

 

Izvor Politika, 13. maj 2019.

Pratite nas na YouTube-u