Преминуо Миша Јанкетић

Један од највећих српских и југословенских глумаца Михаило Миша Јанкетић преминуо је у 81. години

Један од највећих српских и југословенских глумаца Михаило Миша Јанкетић преминуо је у 81. години. Остварио је бројне велике улоге у позоришту, на филму и телевизији.

Дипломирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1962. године. У каријери је остварио улоге у више десетина филмова и ТВ серија, а такође је бројне улоге остварио у Југословенском драмском позоришту, чији је стални члан од 1960. године. Велику популарност код телевизијске публике донеле су му улоге у ТВ серијама “Сиви дом” (1984-1985), “Бољи живот” (1987-1991), “Срећни људи” (1993-1996), а у серији “Породично благо” (1998-2002) играо је главну мушку улогу.

Добитник је значајних глумачких награда и признања, као што су: Добричин прстен, Награда Павле Вујисић, Нушићева награда за животно дело, Статуета Јоаким Вујић, четири Стеријине награде, Октобарска награда града Београда, Статуета Ћуран, Награда Раша Плаовић, две годишње награде ЈДП. Био је дугогодишњи професор глуме на Академији уметности у Новом Саду, преноси Танјуг.

УМЕО ЈЕ ДА ИНСПИРИШЕ КОЛЕГЕ
Отишао је један од најзначајнијих југословенских и српских глумаца, велики професионалац, уметнички узор многима, сложили су се саговорници Танјуга Милан Влајчић, Горчин Стојановић и Војислав Брајовић на вест о смрти барда српског глумишта Михаила Мише Јанкетића.

Хроничар културе Милан Влајчић напоменуо је да је отишао великан нашег глумишта колеге је красила огромна посвећеност уметности. „Несумњиво, Јанкетић је један од најзначајнијих југословенских глумаца који је умео да инспирише колеге које су делили позоришну сцену са њим. Јанкетића памтим по маестралној улози у забрањеној представи „Када су цветале тикве”, мада је био једнако маестралан и на филму и у телевизијским форматима” казао је Влајчић.

Уметнички директор Југословенског драмског позоришта Горчин Стојановић каже да је отишао један од најзначајнијих глумаца који су обележили другу половину 20. и почетак 21. века. „Од када је 1961. године постао део ансамбла Југословенског драмског позоришта Јанкетић је демонстрирао оданост глуми. Без обзира у каквој се улози налазио на позоришној сцени, била она најситнија и најлакша или главна, никада није појефтињавао глумачки позив. Био је коректив и путоказ за све колеге. Није се могло тек тако глумити поред Мише Јанкетића или режирати неку позоришну представу, јер је његово присуство обавезивало на пун ангажман” рекао је Стојановић.

Глумац Војислав Брајовић напомиње да смо изгубили једног од најзначајнијих српских глумаца. „Остали смо ускраћени за таленат, енергију и љубав према тешкој професији као што глума по чему је Јанкетић био познат. Верујем да ће ту бакљу оданости професији наставити његов син Марко” казао је Брајовић.

 

Извор Политика, 15. мај 2019.

ВУЧИЋ: НАПУСТИО НАС ЈЕ ВЕЛИКИ ЧОВЕК И УМЕТНИК
Председник Републике Србије Александар Вучић упутио је писмо саучешћа породици Јанкетић, поводом смрти Михаила Мише Јанкетића у коме је навео да нас је напустио велики човек и уметник.

“Данас је наш народ, културу и глумиште напустио велики човек, уметник и учитељ, који је ове године одликован Златном медаљом за заслуге. Његов рад деценијама је градио нашу културу и чинио лепшим наше животе”. Вучић истиче да је Јанкетић својим радом, залагањем и несебичношћу успео да се за живота сврста у ред бесмртних драмских уметника.

“Његова људска величина градила се човечношћу, ненаметљивошћу и скромношћу. Иако испуњени тугом и скрхани болом у овом тренутку, имамо на чему да будемо захвални – били смо савременици великог Михаила Мише Јанкетића”, наводи се у писму саучешћа преседника Вучића.

ВУКОСАВЉЕВИЋ: МИША – ПОЛУВЕКОВНИ СТУБ СРПСКОГ ГЛУМИШТА
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић упутио је телеграм саучешћа поводом смрти истакнутог глумца Михаила Мише Јанкетића у коме је истакао да је отишао “још један од полувековних стубова српског глумишта”.Вукосављевић је нагласио да је Михаило Јанкетић био носилац репертоара свога матичног позоришта, али и тумач запажених улога на филму и телевизији.

“Играо је и Гогоља и Нушића и Сартра, али је први на сцени оваплотио војводу Мишића у ”Колубарској бици”. Опростио се од глуме изванредном улогом у серији ”Жмурке”, а оставио је и достојно глумачко потомство, и као педагог и као родитељ. Слава великом уметнику”, написао је Вукосављевић.

ДАЧИЋ: СВОЈИМ РАДОМ МИША ОБЕЛЕЖИО ЖИВОТЕ СВИХ НАС
Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић упутио је телеграм саучешћа породици преминулог глумца Михаила Мише Јанкетића. “Са великом тугом примио сам вест о одласку Мише, особе великог талента и једне од највећих глумачких легенди, који је оставио неизбрисив траг у културном животу Србије, али и Југославије. Својом увек јединственом и сугестивном глумом, али и шармом, Миша је обележио једну епоху у југословенској и српској уметности”, навео је Дачић.

“Својим деценијским радом у позоришту, на филму, телевизији и радију обележио је животе свих нас, а, сигуран сам, остаће инспирација и млађим нараштајима позоришне сцене и великог платна. Одлазак Мише, великог глумца, који је ретко говорио о себи и отишао тихо, велики је губитак за културну сцену Србије. Недостајаће нам свима његова оданост и приврженост публици која га је волела и поштовала, а којој се он несебично давао”, казао је Дачић.

Мени ће остати у сећању као особа која је на све почасти које су јој указиване, као и на сва признања која је добијао, увек одговарао скромно, истичући и заслуге својих колега, наводи се у телеграму саучешћа министра Дачића.

БРНАБИЋ: НЕИЗБРИСИВ ТРАГ ЈАНКЕТИЋА У НАШОЈ УМЕТНОСТИ
Председница Владе Ана Брнабић упутила је данас телеграме саучешћа породици преминулог глумца Михаила Мише Јанкетића и Југословенском драмском позоришту, његовом матичном позоришту. “У име Владе Републике Србије и своје име, упућујем изразе најдубљег саучешћа члановима породице, пријатељима и свим поштоваоцима преминулог глумца Михаила Мише Јанкетића, легенде српске и југословенске глумачке сцене”, навела је она.

Својим раскошним глумачким умећем и ванвременским филмским, позоришним и телевизијским улогама, Миша Јанкетић оставио је неизбрисив траг у нашој уметности, истакла је премијерка. “Уз неспорне глумачке квалитете, остаће упамћен као једна од највећих звезда домаћег глумишта и због свих врлина које су га красиле ван сцене – скромност, племенитост и безрезервна подршка младим глумачким нараштајима”, поручила је премијерка Брнабић. Јанкетић је преминуо данас у Београду у 81. години живота.

РАДОШ БАЈИЋ: БИО ЈЕ УЗОР МНOГИМА – ПА И МЕНИ
Редитељ и глумац Радош Бајић, који је са Мишом Јанкетићем последњи пут сарађивао на серији “Шифра Деспот” прошле године, не може да сакрије бол због одласка великана српског глумишта. Радош Бајић је неутешан и открива да је Миша био узор многима, па и њему:

– Чак и кад је природни водоток живота – одлазак тако великих људи који су задужили свој народ , је увек болан. Миша Јанкетић је био уистину велики и јединствен. Као уметник и као човек био је узор мнoгима – па и мени. Последњи пут смо сарађивали када је одиграо брљантну улогу старог професора у Шифри Деспот. Изражавам дубоко саучешће његовој породици – рекао је за Блиц Радош Бајић.

ОТИШАО ЈЕ ЈЕ ВЕЛИКИ ПРОФЕСИОНАЛАЦ И УЗОР МНОГИМА
Отишао је један од најзначајунијих југословенских и српских глумаца, велики професионалац, уметнички узор многима, сложили су се саговорници Тањуга Милан Влајчић, Горчин Стојановић, Војислав Брајовић и Радослав Зеленовић на вест о смрти барда српског глумишта Михаила Мише Јанкетића.Хроничар културе Милан Влајчић напоменуо је да је отишао великан нашег глумишта којег је красила огромна посвећеност уметности.

“Несумњиво, Јанкетић је један од најзначајнијих југословенских глумаца који је умео да инспирише колеге које су делили позоришну сцену са њим. Јанкетића памтим по маестралној улози у забрањеној представи ”Када су цветале тикве”, мада је био једнако маестралан и на филму и у телевизијским форматима”, казао је Влајчић.

Уметнички директор Југословенског драмског позоришта Горчин Стојановић каже да је отишао један од најзначајнијих глумаца који су обележили другу пловину 20. и почетак 21. века. “Од када је 1961. године постао део ансамбла Југословенског драмског позоришта Јанкетић је демонстрирао оданост глуми. Без обзира у каквој се улози налазио на позоришној сцени, била она најситнија и најлакша или главна, никада није појефтињавао глумачки позив. Био је коректив и путоказ за све колеге. Није се могло тек тако глумити поред Мише Јанкетића или режирати неку позоришну представу јер је његово присуство обавезивало на пун аганжман”, рекао је Стојановић.

Глумац Војислав Брајовић напомиње да смо изгубили једног од њанзначајњих српских глумаца. “Остали смо ускраћени за таленат, енергију и љубав према тешкој професији као што глума по чему је Јанкетић био познат. Верујем да ће ту бакљу оданости професији наставити његов син Марко”, казао је Брајовић.Филмски посленик и управник Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију Радослав Зеленовић оценио је да је мало примера у нашој култури попут Мише Јанкетића који је у свему што је радио, оставио дубок траг не само због великог броја улога у позоришту, на филму, телевизији, па и радију, већ због тога што су те улоге на најбољи могући начин обележиле пре свега филмско стварластво на овим просторима.

“Нема редитеља, од Пурише Ђорђевића, преко Јоце Живановића и Жике Митровића, па до Слобода Шијана и Дарка Бајића, са којим није успешно сарађивао”, рекао је Зеленовић и додао да је преко 120 филмских и телевизијских улога су Јанкетићева заоставштина за генерације које долазе.

Зеленовић истиче да свеједно да ли је реч о историјским ликовима попут војводе Мишића, било да се бавио савременим темама као код Јоце Живановића или ратним код Пурише Ђорђевића, Јанкетићеве улоге се памте и имају значајно место у историји југословенске и српске кинематографије. ” То је његова заоставштина за будућност и ми смо дужни да генерацијама које долазе скрећемо пажњу на његово стваралаштво, јер то је најбољи начин да се види колико је био велики глумац”, рекао је Зеленовић.

 

Извор Танјуг/Вечерње новости, 15. мај 2019.

МИША ЈАНКЕТИЋ – ЊЕГОВИ ДОМОВИ БИЛИ СУ КУЋА И БИНА
Прослављени српски и југословенски глумац Михаило Миша Јанкетић отишао је са овога света, али чини се да још дуго неће отићи из сећања телевизијске, филмске и позоришне публике на овим просторима. Није често давао интервјуе, али је у емисији “Балканском улицом” из 2011. године надахнуто говорио о себи.Уз звуке омиљених кафанских песама „Стани, стани, Ибар водо“ и „Дођи да остаримо заједно“, сећао се момената из свог живота.

Рекао је да не воли много да даје интервјуе јер је, како је скромно сматрао, испричао све што је имао, а не воли да измишља. На питање шта људи највише воле код њега, испричао је анегдоту са једним таксистом који га је возио од позоришта до куће. „Причамо нешто и питам га колико сам дужан. Каже – ништа, чика Мишо, немојте, молим вас. Ја вас доживљавам као члана породице. Откако сам мали, гледам Вас. Ви сте саставни део мог живота, то би било као да наплатим тати или стрицу“, навео је Миша таксистине речи.

Често су га звали „чика Мишо“, а сећао се да су га први пут ословили са „чика“ када је имао само 18 година. Ишао је Каменичком улицом и један дечак га је питао: „Чико, извините, колико има сати?“ Касније је на то обраћање навикао јер је имао много синоваца и сестрића.

ЦРНОГОРАЦ – СРЕМАЦ – БЕОГРАЂАНИН
Рођен је у Петроварадину, живео је једно време у Новом Саду. За себе је рекао да је пореклом Црногорац, рођењем Сремац а животом Београђанин. Ипак, према Новом Саду је гајио посебна осећања. „Нови Сад има нешто господствено у тој некој племенитој успорености, нема ту неке журбе, неревозе, менталитет Војвођана даје Новом Саду нешто што је истински имиџ“, рекао је Јанкетић. И за њега су најчешће говорили да у себи има много тога господственог. „Добро, можда сам ја ухватио тај пелцер рођењем, нисам дуго живео у Новом Саду, моји родитељи и ја смо 1941. морали да га напустимо“, навео је Јанкетић.

Три године је студирао књижевност, желео је да упише студије у Новом Саду, али је једноставније могао да добије стипендију у Београду, где је провео каснији живот откако је у њега дошао са десет година. Сматра да је његова генерација, због свих догађаја, била приморана да много рано сазри.

СЛОБОДА – ОСЕЋАЈ „АНАРХИЧНОГ“ ЖИВОТА
На питање да ли су седамдесете године живота лепе, рекао је да се не би враћао ни корак назад. Каже да је раније мислио да је освојио слободу, али истиче да имао толико обавеза у животу. „Сада, у овим годинама, ја први пут осетим шта је то слобода. Могу да спавам колико хоћу и докле год хоћу. Могу да излазим из куће, а не морам. Могу да уживам у томе да сам одлучујем о свом времену, како ћу га провести, коју књигу да читам, музику да слушам, с ким да се дружим”, рекао је Јанкетић.

Објашњава да је раније био у заблуди да има слободу, али да је права слобода кад човек има осећај да живи „анархично“. На питање да ли је некада био спреман да се бори и погине за неке идеале као његови родитељи, истиче да су му биле потребне године да нађе оправдање за њих.

„И дан-данас, сад кад имам децу и унуке, не може да ми буде јасно да неко жртвује свој живот и живот троје деце, да их оставе на милост и немилост туђим људима, да оду у рат, револуцију да би се изборили за своје идеје. Које су то идеје? Ја сам мислио да то стварно постоји, једно време док сам био идеалистички расположен, док сам био под притиском идеологије у коју сам веровао, мислио сам да је то могуће, међутим, није могуће”, рекао је Јанкетић.

Каже да је то Толстој најлепше описао у „Рату и миру“. „Ништа се у животу не може прескочити. Мора да ти отпадне реп, да се дигнеш на задње ноге, да сачекаш, да мислиш као човек, тако да сам брзо одустао од саме помисли да се бавим било каквом револуцијом, чак ни политиком“, навео је славни глумац.

БЕЗБЕДАН У КУЋИ И НА БИНИ
Додаје да је, уплашен и несигуран, прво побегао у поезију, али да ни она није могла да га сакрије од света. „Онда сам се попео на бину, и кад сам се сакрио иза завесе, онда сам ту био безбедан. Дата је моја путања: кућа – бина. То су моја два дома где се осећам безбедно, ван тих простора ја се још увек не осећам безбедно. Једноставно нисам савладао живот ван литературе и својих улога. Ваљда немам талента за живот, имам за улоге“, рекао је Миша.

А његов таленат за улоге био је огроман, о чему сведоче бројне награде, али још више статус који је стекао међу публиком. Најширој публици био је познат по легендарним улогама у телевизијским серијама. Мало ко се неће сетити озбиљног тумачења заљубљеног директора Палигорића у „Срећним људима“ или строгог, господственог али поштеног Гаврила Гавриловића у „Породичном благу“.

Трудио се да пренесе таленат и млађим нараштајима. Био је дугогодишњи професор глуме на Академији уметности у Новом Саду. Породица му је била веома важна. Био је ожењен Свјетланом Кнежевић. Иза себе је оставио четворо деце: Радомира, Марка, Иву и Милицу.

 

Извор РТС, 15. мај 2019.