В. Гречић: Каква је демографска будућност Србије

Поред ублажавања емиграције, за Србију је приоритетна потреба да се процес класичног исељавања преокрене у циркуларну миграцију

Број становника у свету је у 2019. достигао 7,7 милијарди, наставља да расте и до 2050. године ће премашити 9,7 милијарди људи, а до краја века чак 11 милијарди, наводи се у Извештају Генералног секретара УН представљеном на 52. заседању Комисије за становништво и развој у Њујорку (од 1. до 5. априла ове године). Повећање становништва и економски раст довели су до огромног повећања на скали производње и потрошње, што је имало евидентан утицај и на животну средину. Светски просек стопе фертилитета данас је 2,5 рађања по жени, а у 2030. та стопа ће бити око 2,4, што је само нешто изнад стопе простог обнављања становништва (2,1 рађања по жени). Према прогнозама, 2050. године више од 70 одсто становника у свету живеће у државама где ће наталитет бити мањи од морталитета.

Динамичан раст и мобилност становништва, повећање удела старијих људи и урбанизација доводе до невиђених демографских промена које намећу огроман терет по животну средину, усложњавају економске и социјалне проблеме, али и отварају неке нове могућности. Током протеклих 25 година знатно је смањен број људи који живе у екстремном сиромаштву, стопа смртности деце старосне доби до пет година смањена је за 54 процента, а животни век људи је знатно повећан.

У периоду од 1994. до 2019. године очекивано трајање живота у свету повећано је са 64,9 година у 1994. на 72,3 године у 2019, а до 2030. ће се повећати за око још две године. У свету је знатно повећан и ниво благостања становништва. Што се тиче људи старосне доби 65 и више година, њихов удео у укупном становништву расте. Данас износи 19 процената у Европи и 16 одсто у Северној Америци, а до 2050. ове бројке ће се повећати на 28 одсто и 23 одсто. Очекује се да ће се у том периоду удео старијих људи у Азији, Латинској Америци и на Карибима повећати од садашњих осам одсто на 18 процената. У Африци, где је данас најмлађе становништво, до 2050. удео старијих људи достићи ће девет одсто. Имајући у виду величину, структуру и дистрибуцију светског становништва, савремени трендови развоја имају дубоке импликације по глобалне напоре за промовисање и имплементацију циљева Агенде одрживог развоја 2030.

Владине политике које се односе на репродуктивне и здравствене услуге, укључујући планирање породице, као и политика побољшања квалитета образовања, заслужују посебну пажњу. Обезбеђивање одрживих модела потрошње и производње поставља се као императив за просперитетну будућност генерација. Све је више земаља које имају стопу наталитета испод просте репродукције (од 2,1 рађања по жени), те бележе пад природног прираштаја становништва. Србија је међу земљама с највишом негативном стопом природног прираштаја становништва у Европи.

Концентрација глобалног раста становништва у најсиромашнијим земљама представља велики изазов за извршне власти појединих земаља у спровођењу Агенде за одрживи развој 2030, која настоји да оконча сиромаштво и глад, да се прошире и ажурирају здравствени и образовни системи, да се оствари родна равноправност и оснажи положај жена, да се смањи неједнакост унутар земље и између земаља и осигура да нико не би остао иза. Спорији светски раст становништва је резултат ниже стопе наталитета. Међутим, уз то иде и процес све дужег трајања живота људи и старење становништва, као и импликације које оно носи са собом. Старење становништва имаће велики утицај на друштва, повећавајући фискалне и политичке притиске, с којима ће се вероватно суочити све земље у наредним деценијама. Реч је о системима здравствене заштите, старосним пензијама и социјалној заштити у многим земљама, укључујући и нашу.

Поред ублажавања акутног проблема галопирајуће емиграције, за Србију је ипак приоритетна потреба да се процес класичног исељавања преокрене у циркуларну миграцију. Људи треба да одлазе у иностранство, да стичу нове вештине и практична знања, али и да се врате у матичну државу и уграде стечена искуства у развој отаџбине.

Креатори политика морали би озбиљно да узимају у обзир и припрему за повећање имиграције у Србију. Чини се да би ваљало креирати позитивну климу за усељавање странаца у Србију, као и успоставити програме за реинтеграцију повратника и странаца, како би у потпуности могли да користе своје потенцијале. Зашто? Становништво Србије постаје све старије. Стопа фертилитета у Србији је нешто мања од 1,5 рађања по жени, знатно ниже од стопе репродукције. Тако, трошкови све старијег становништва и дуготрајне социјалне и здравствене заштите у Србији ће се даље знатно повећати. Иначе, постоје бројни чиниоци који утичу на интензитет емиграционих намера у нас. Међу њима је и ризик од сиромаштва.

Према подацима Републичког завода за статистику Србије, 2016. године стопа ризика од сиромаштва у Србији износила је 25,5 одсто, а стопа ризика од сиромаштва и социјалне искључености 38,7 процената, те таква ситуација представља потисни фактор који делује на људе да траже боље услове за рад и живот ван своје земље.

 

Аутор Владимир Гречић

 

Извор Политика, 14. мај 2019.