V. Grečić: Kakva je demografska budućnost Srbije

Pored ublažavanja emigracije, za Srbiju je prioritetna potreba da se proces klasičnog iseljavanja preokrene u cirkularnu migraciju

Broj stanovnika u svetu je u 2019. dostigao 7,7 milijardi, nastavlja da raste i do 2050. godine će premašiti 9,7 milijardi ljudi, a do kraja veka čak 11 milijardi, navodi se u Izveštaju Generalnog sekretara UN predstavljenom na 52. zasedanju Komisije za stanovništvo i razvoj u Njujorku (od 1. do 5. aprila ove godine). Povećanje stanovništva i ekonomski rast doveli su do ogromnog povećanja na skali proizvodnje i potrošnje, što je imalo evidentan uticaj i na životnu sredinu. Svetski prosek stope fertiliteta danas je 2,5 rađanja po ženi, a u 2030. ta stopa će biti oko 2,4, što je samo nešto iznad stope prostog obnavljanja stanovništva (2,1 rađanja po ženi). Prema prognozama, 2050. godine više od 70 odsto stanovnika u svetu živeće u državama gde će natalitet biti manji od mortaliteta.

Dinamičan rast i mobilnost stanovništva, povećanje udela starijih ljudi i urbanizacija dovode do neviđenih demografskih promena koje nameću ogroman teret po životnu sredinu, usložnjavaju ekonomske i socijalne probleme, ali i otvaraju neke nove mogućnosti. Tokom proteklih 25 godina znatno je smanjen broj ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu, stopa smrtnosti dece starosne dobi do pet godina smanjena je za 54 procenta, a životni vek ljudi je znatno povećan.

U periodu od 1994. do 2019. godine očekivano trajanje života u svetu povećano je sa 64,9 godina u 1994. na 72,3 godine u 2019, a do 2030. će se povećati za oko još dve godine. U svetu je znatno povećan i nivo blagostanja stanovništva. Što se tiče ljudi starosne dobi 65 i više godina, njihov udeo u ukupnom stanovništvu raste. Danas iznosi 19 procenata u Evropi i 16 odsto u Severnoj Americi, a do 2050. ove brojke će se povećati na 28 odsto i 23 odsto. Očekuje se da će se u tom periodu udeo starijih ljudi u Aziji, Latinskoj Americi i na Karibima povećati od sadašnjih osam odsto na 18 procenata. U Africi, gde je danas najmlađe stanovništvo, do 2050. udeo starijih ljudi dostići će devet odsto. Imajući u vidu veličinu, strukturu i distribuciju svetskog stanovništva, savremeni trendovi razvoja imaju duboke implikacije po globalne napore za promovisanje i implementaciju ciljeva Agende održivog razvoja 2030.

Vladine politike koje se odnose na reproduktivne i zdravstvene usluge, uključujući planiranje porodice, kao i politika poboljšanja kvaliteta obrazovanja, zaslužuju posebnu pažnju. Obezbeđivanje održivih modela potrošnje i proizvodnje postavlja se kao imperativ za prosperitetnu budućnost generacija. Sve je više zemalja koje imaju stopu nataliteta ispod proste reprodukcije (od 2,1 rađanja po ženi), te beleže pad prirodnog priraštaja stanovništva. Srbija je među zemljama s najvišom negativnom stopom prirodnog priraštaja stanovništva u Evropi.

Koncentracija globalnog rasta stanovništva u najsiromašnijim zemljama predstavlja veliki izazov za izvršne vlasti pojedinih zemalja u sprovođenju Agende za održivi razvoj 2030, koja nastoji da okonča siromaštvo i glad, da se prošire i ažuriraju zdravstveni i obrazovni sistemi, da se ostvari rodna ravnopravnost i osnaži položaj žena, da se smanji nejednakost unutar zemlje i između zemalja i osigura da niko ne bi ostao iza. Sporiji svetski rast stanovništva je rezultat niže stope nataliteta. Međutim, uz to ide i proces sve dužeg trajanja života ljudi i starenje stanovništva, kao i implikacije koje ono nosi sa sobom. Starenje stanovništva imaće veliki uticaj na društva, povećavajući fiskalne i političke pritiske, s kojima će se verovatno suočiti sve zemlje u narednim decenijama. Reč je o sistemima zdravstvene zaštite, starosnim penzijama i socijalnoj zaštiti u mnogim zemljama, uključujući i našu.

Pored ublažavanja akutnog problema galopirajuće emigracije, za Srbiju je ipak prioritetna potreba da se proces klasičnog iseljavanja preokrene u cirkularnu migraciju. Ljudi treba da odlaze u inostranstvo, da stiču nove veštine i praktična znanja, ali i da se vrate u matičnu državu i ugrade stečena iskustva u razvoj otadžbine.

Kreatori politika morali bi ozbiljno da uzimaju u obzir i pripremu za povećanje imigracije u Srbiju. Čini se da bi valjalo kreirati pozitivnu klimu za useljavanje stranaca u Srbiju, kao i uspostaviti programe za reintegraciju povratnika i stranaca, kako bi u potpunosti mogli da koriste svoje potencijale. Zašto? Stanovništvo Srbije postaje sve starije. Stopa fertiliteta u Srbiji je nešto manja od 1,5 rađanja po ženi, znatno niže od stope reprodukcije. Tako, troškovi sve starijeg stanovništva i dugotrajne socijalne i zdravstvene zaštite u Srbiji će se dalje znatno povećati. Inače, postoje brojni činioci koji utiču na intenzitet emigracionih namera u nas. Među njima je i rizik od siromaštva.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, 2016. godine stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosila je 25,5 odsto, a stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti 38,7 procenata, te takva situacija predstavlja potisni faktor koji deluje na ljude da traže bolje uslove za rad i život van svoje zemlje.

 

Autor Vladimir Grečić

 

Izvor Politika, 14. maj 2019.