O čemu Putin i Pompeo nisu razgovarali?

Ono što nije otkriveno o razgovorima Putina i Pompea je višestruko fascinantnije od onoga što je postalo dostupno javnosti

Čak i iza guste magle diplomatije, preklapajući sastanci američkog državnog sekretara Majka Pompea sa predsednikom Putinom i ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim u Sočiju pružaju dosta geopolitičkog materijala. Pomoćnik ruskog predsednika Juri Ušakov je dao sve od sebe da ugladi ono nepopravljivo, priznavši da na pregovorima „i dalje nema proboja“, ali su makar SAD „demonstrirale konstruktivan pristup“.

Putin je rekao Pompeu da je nakon svog 90 minuta dugog telefonskog razgovora sa Trampom, koji je inicirala Bela kuća, a koji je Ušakov opisao kao „veoma dobar“, ruski predsednik „stekao utisak da je njegov američki kolega naklonjen obnavljanju rusko-američkih odnosa i kontakata kako bi pitanja od uzajamnog interesovanja bila zajednički rešena“.

To implicira zatvaranje „Rusijagejta“. Putin je rekao Pompeu, na nimalo dvosmislen način, da se Moskva nikada nije mešala u američke izbore, kao i da je Malerov izveštaj dokazao da nije bilo povezanosti između Kremlja i Trampove predizborne kampanje. Ovo se nadovezuje na činjenicu da je „Rusijagejt“ u više navrata raskrinkan kao neosnovan od strane najboljih nezavisnih američkih istraživača, kao što je VIPS grupa.

„INTERESANTAN“ RAZGOVOR O IRANU
Hajde da ukratko pregledamo ono što je javnosti saopšteno o diskusijama povodom nekolicine (vrućih i hladnih) frontova konflikta – Venecueli, Severnoj Koreji, Avganistanu, Iranu.

VENECUELA
Ušakov je ponovio stav Kremlja: „Bilo kakvi koraci koji bi mogli da isprovociraju građanski rat u toj zemlji su neprihvatljivi“. Budućnost predsednika Madura po svemu sudeći nije bila tema diskusije. To nas tera da se prisetimo skorašnjeg samita Arktičkog saveta. I Lavrov i Pompeo su bili tamo. Evo značajne razmene reči odatle:

Lavrov: Verujem da vi ne predstavljate južnoameriči region, zar ne?

Pompeo: Mi predstavljamo čitavu hemisferu.

Lavrov: Ah, znači hemisferu. A šta onda Sjedinjene Države rade na istočnoj hemisferi, na primer u Ukrajini?

Pompeo nije odgovorio.

SEVERNA KOREJA
Iako prepoznajući da je Trampova administracija „generalno spremna“ da nastavi da radi sa Pjongjangom, uprkos zastoju sa prošlog sastanka, Ušakov je još jednom ponovio stav Kremlja: Pjongjang se neće povinovati „bilo kom obliku pritiska“, a Severna Koreja želi „da joj se pristupa s poštovanjem“ i međunarodnim bezbednosnim garancijama.

AVGANISTAN
Ušakov je istakao da je Moskva veoma svesna da talibani postaju sve jači. Prema tome, jedini izlaz je da se pronađe „balans snage“. U Moskvi je 25. aprila održan krucijalni trilateralni sastanak na kojem su učestvovale Rusija, Kina i SAD, a sa kog su talibani pozvani da otpočnu pregovore sa Kabulom što pre.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i državni sekretar SAD Majkl Pompeo sa delegacijama tokom pregovora u Sočiju, 14. maj 2019.

IRAN
Ušakov je rekao da se o JCPOA (Joint Comprehensive Plan of Action – zvanični naziv Iranskog nuklearnog sporazuma na engleskom jeziku, prim. prev.) samo „kratko diskutovalo“. Sve što je rekao je da je razgovor bio „interesantan“.

Kakav grandiozni eufemizam. Moskva je ekstremno uznemirena povodom moguće destabilizacije Irana koja bi dovela do slobodnog tranzita džihadista iz kaspijske regije ka Kavkazu.

To nas dovodi do srži problema. Diplomatski izvori iz Rusije i Irana potvrđuju – nezvanično – da su se između tri stuba evroazijske integracije – Rusije, Kine i Irana – vodili tajni pregovori o kineskim i ruskim garancijama u slučaju da nagon Trampove administracije da se Teheran zadavi sankcijama preraste u nešto još gore.

O ovome se diskutuje na najvišim nivoima u Moskvi i Pekingu. Ukratko: Rusija i Kina neće dozvoliti da Iran bude uništen. Ali savršeno je razumljivo što Ušakov ne dozvoljava da ta informacija procuri na običnoj konferenciji za medije.

VANG JI I DRUGI DOGOVORI
Ono što Ušakov nije otkrio je, međutim, višestruko fascinantnije od onoga što je postalo dostupno javnosti. Apsolutno nema šanse da se takođe nije razgovaralo i o ruskom hipersoničnom naoružanju, kao i o kineskim raketama srednjeg dometa koje su sposobne da pogode bilo koju američku bazu podignutu u cilju opkoljavanja ili obuzdavanja Kine.

Glavna priča zapravo nije ona na relaciji Putin-Pompeo ili Pompeo-Lavrov u Sočiju, nego Lavrov-Vang Ji (kineski ministar spoljnih poslova) dan ranije u Moskvi. Američki investicioni bankar koji posluje u Rusiji mi je rekao: „Obrati pažnju kako je Pompeo kao bez duše otrčao u Soči. Mi smo uplašeni i prenapregnuti“.

Diplomate su kasnije primetile: „Pompeo je posle sastanka delovao svečano. Lavrov je zvučao veoma diplomatično i smireno“. U vodećim diplomatskim krugovima Moskve nije tajna da je kineski Politbiro odbacio nastojanja predsednika Sija Đinpinga da se pronađe kompromis povodom Trampove tarifne ofanzive. Tenzije su bile vidljive u Pompeovom držanju.

U kontekstu sadržajnosti, neverovatno je kako su Lavrov i Vang Ji razgovarali bukvalno o svemu: Siriji, Iranu, Venecueli, Kaspijskoj regiji, Kavkazu, Novom putu svile (BRI), Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU), Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS), raketama, nuklearnoj proliferaciji.

Ili, kako bi to Lavrov diplomatski rekao: „Generalno gledano, saradnja Rusije i Kine je jedan od ključnih faktora održavanja međunarodne bezbednosti i stabilnosti, i uspostavljanja multipolarnog svetskog poretka… Naše države tesno sarađuju u brojnim multilateralnim organizacijama, uključujući UN, G20, ŠOS, BRIKS i RIK [trilateralni forum Rusije, Indije i Kine], a radimo i na usaglašavanju integrativnih potencijala EAEU i Inicijative pojas i put, uz moguće uspostavljanje velikog evroazijskog partnerstva“.

Strateško partnerstvo je sinhronizovano povodom Venecuele, Sirije, Irana, Avganistana – svi oni žele rešenja koja bi doneo ŠOS. A povodom Severne Koreje, poruka nije mogla biti snažnija. Nakon razgovora sa Vang Jiem, Lavrov je izjavio da su se kontakti između Vašingtona i Severne Koreje „nastavili u skladu sa planom koji smo sastavili zajedno sa Kinom, od mera za izgradnju poverenja, do daljih direktnih kontakata“.

Ovo je otvoreno priznanje da Pjongjang dobija glavne savete od strateškog tandema Rusija-Kina. A ima toga još: „Nadamo se da će u jednom trenutku biti postignut sveobuhvatan dogovor o denuklearizaciji Korejskog poluostrva i stvaranje sistema mira i bezbednosti u Severoistočnoj Aziji, što bi uključivalo i konkretne, čvrste garancije za bezbednost Severne Koreje“.

U prevodu: Rusija i Kina neće dići ruke od garantovanja bezbednosti Severnoj Koreji. Lavrov je rekao: „Takve garancije neće moći lako da budu postignute, ali ovo je apsolutno obavezan deo budućeg sporazuma. Rusija i Kina su spremne da rade na takvim garancijama“.

MOŽDA JE VREME ZA „RESET“?
Nesavladiva Marija Zaharova – portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova – je izgleda sumirala sve. Reset američko-ruskih odnosa bi na kraju ipak mogao da se dogodi. Naravno, to neće biti moguće sa kadrovima Hilari Klinton, naročito dok aktuelna direktorka CIA Đina Haspel premešta najveći deo resursa agencije ka Iranu i Rusiji.

Vodeći ruski vojni analitičar Andrej Martjanov je bio daleko oštriji. Rusija neće raskrstiti sa Kinom jer Amerika „više nema geopolitičku valutu kojom bi mogla da potkupi Rusiju – Rusija  je jednostavno izvan onoga što SAD mogu sebi da priušte“.

Stoga je Ušakov ostao smelog držanja, potvrđujući da će se na marginama samita G20 u Osaki sledećeg meseca dogoditi i susret Trampa i Putina.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, predsednik Vladimir Putin i savetnik za spoljnu politiku Juri Ušakov sedaju za pregovarački sto sa delegacijom SAD predvođenom državnim sekretarom Majklom Pompeom, Soči, 14. maj 2019. (foto: AP/Aleksandar Nemenov)

„Možemo ‘u hodu’ da organizujemo sastanak sa predsednikom Trampom. Osim toga, možemo i da sednemo i napravimo sveobuhvatniju diskusiju“.

U aktuelnom trenutku geopolitičkog usijanja, to je najbolje čemu se racionalni umovi mogu nadati.

 

Preveo Vladan Mirković

 

Izvor Asia Times