Dragocena pomoć Beogradu u razrešavanju kosovskog čvora mogla bi da stigne iz Vatikana. Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar već neko vreme ukazuje da Katolička crkva ima veliko iskustvo u očuvanju spomenika i da joj je jako važno da se sačuvaju svi verski i kulturni spomenici, a u sredu je ocenio i da bi „do rešenja na Kosovu lakše došlo, ukoliko Vatikan, zajedno sa Srbijom, razgovara o tom pitanju sa ostalim državama“.
On je istakao i da je vatikanska diplomatija jedna od najstarijih na svetu i da uživa veliki ugled, kao i da što se više ljudi uključi u iskren i objektivan dijalog, utoliko bolje. Sveta stolica, inače, nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Da učešće Vatikana u rešavanju pitanja Kosmeta ne bi bilo suprotno našim interesima, smatra profesor Vladeta Janković, naš nekadašnji ambasador pri Svetoj stolici, dodajući da bi u principu bilo dobro da se krug pregovarača proširi, ali da ne može da zamisli u kom formatu bi Vatikan mogao da se priključi ovom procesu.
– Vatikan ima jak uticaj na zemlje Južne Amerike, Indoneziju.., koje većinom i nisu priznale nezavisnost Kosova. Interesi vatikanske diplomatije, bar u ovom slučaju, analogni su našim interesima i angažovanje Svete stolice ne bi bilo kontraindikovano – kaže Janković za Novosti.
On ukazuje da je i njima u interesu da se na KiM zaštite verske i umetničke vrednosti koje su deo hrišćanskog nasleđa, a da, uz to, politički gledano, Vatikan već godinama zazire od elemenata islamskog fundamentalizma. Takođe, kako smatra Janković, mogućnost da Sveta stolica prizna Kosovo, trenutno uopšte nije u izgledu.
Nekadašnji ambasador u Beču i Berlinu Milovan Božinović kaže za naš list da ima razloga da se predlog koji je došao od nadbiskupa Hočevara primi sa respektom i da se razgovara o tome šta se pod tim tačno misli, jer je Beogradu potrebno što više partnera:
– Vatikan na sve gleda s oprezom i svojim partnerima diže kredibilitet. Upravo papina izjava oko odlaganja kanonizacije kardinala Stepinca, da se da vremena za dodatna istraživanja, pokazuje na delu taj pristup da sve gledaju na duge rokove. Eventualno prisustvo njihovih predstavnika u procesu iznalaženja rešenja za KiM uozbiljilo bi celu priču.
Vlasti u Prištini se, inače, pripremaju da ponovo podnesu kandidaturu za prijem u Unesko, o čemu bi se odlučivalo na Generalnoj konferenciji ove organizacije na jesen. Kosovske vlasti su zahtev podnosile i 2015, a tada je iz Srpske pravoslavne crkve poručeno da će se SPC priključiti diplomatskoj borbi za sprečavanje eventualnog prijema Kosova u Unesko tako što će zatražiti podršku svih sestrinskih pravoslavnih crkava u svetu, ali i Vatikana. Na glasanju te godine, zahtev tzv. države Kosovo nije prošao.
Prilikom posete državnog sekretara Svete stolice kardinala Pjetra Parolina Beogradu prošlog leta, srpskom državnom vrhu preneta je poruka da je za Vatikan od izuzetne važnosti zaštita kulturnog i religijskog nasleđa na KiM.
VESELjI: ALBANCI PROTERANI IZ NIŠA
Mnogi Albanci proterani su iz Niša i došli su u Prištinu. Naši stari Prištinci su došli iz niške zone, posebno iz okoline Kuršumlije – izjavio je predsednik tzv. kosovske skupštine Kadri Veselji, prilikom posete lokaciji na kojoj će biti izgrađen „Memorijal progona Albanaca od strane srpskih snaga“. – Srpska država mora da plati za zločine. Zločince nećemo ostaviti mirno da spavaju, za njih nema tolerancije – naveo je Veselji.
Izvor Večernje novosti, 17. maj 2019.
