Иван Данилов: Трампов трговински рат уједињује кинеско друштво

„Решење Пекинга да уведе контрацарине и пад акција на америчким берзама надахнули су кинеско друштво“, каже Ху Сиђин

Ако је судити по реакцији официјелних кинеских медија, Пекинг не рачуна ни на скоро ни на мирно разрешење економског конфликта с Вашингтоном. Промену тона и позиције кинеских медија уочили су и у САД. „Кина обећава `народни рат`(против САД). Трговински конфликт поприма националистички обрт“, оценила је америчка новинска агенција Блумберг. Симптоматично је да „народни рат“, о којем у редакцијском тексту пише кинески државни спољнополитички лист Глобал тајмс, није тек одустајање од суздржане и дипломатске реторике, која је досад коришћена, него и фактичко признање да конфликт са САД више није у чисто економској равни.

Главни уредник Глобал тајмса Ху Сиђин, којег у америчком сегменту интернета понекад називају (због упућености у америчко-кинеске–односе) и „кинеским оракулом“, преко Твитера је објаснио промену која се догодила у кинеском друштву и јавности: „Решење Пекинга да уведе контрацарине и пад акција на америчким берзама надахнули су кинеско друштво. Бити оштар према САД – што се види као достизање мира кроз борбу – у томе се слаже већина Кинеза“.

Ху је дан раније само алудирао да кинески експерти активно разматрају могућност да Пекинг изнесе на продају свој портфељ америчких државних обвезница и навео – да је то већ наредни дан изазвало `лаку панику` у америчким пословним медијима. Американци су пожурили да објаве: Кина неће смети да пође на такву меру, а ако се усуди – то ће ићи Трампу на руку, а нанеће штету обичним Американцима.

Новинска агенција Блумберг је објавила: „Ако Кина заиста прода наше обвезнице које држи – Трамп ће бити на добитку. Јер, распродаја ће ослабити долар, а то ће помоћи смањивању дефицита у трговини са Кином“. Питер Шиф, руководилац инвестиционог фонда Еуро Пацифик капитал, сматра да логични наставак конфликта не обећава ништа добро америчкој економији иако многи у САД одбијају да се суоче са истином:

„Непознавање праве природе кинеско-америчких односа напросто ошамућује. Кина је деценијама субвенционисала америчку економију – позајмљујући јој новац и испоручујући јој индустријску робу. Чим Кина обустави ту подршку – наша економија услуга, која се држи на кредитима, буквално ће експлодирати“.

Наравно, ништа ни за Кину неће бити безболно. Њена економија је деценијама расла захваљујући и привилегованом приступу америчким технологијама, капиталу и тржиштима, па ће за њу – ако до тога дође – бити болан ударац тотални ембарго и доларске санкције. Није случајно што се у кинеским социјалним мрежама указује да су се судариле две књиге – Трампова „Вештина закључивања послова“ и зборник Маових говора у којем постоје и делови о „теорији и пракси вођења партизанског рата“. Кинеска стратегија своди се на то да се „истрпи оно што САД нису у стању да истрпе“.

Трамп је већ изјавио да је Пекинг одустао од већ усаглашеног новог трговинског споразума јер рачуна да ће у новембру 2020. за председника САД бити изабран Џо Бајден. Назвао га је „једним од најслабијих демократа“ и нагласио да Кина управо зато рачуна да ће се са њим договорити.

А протрамповска штампа почела је указује на везе Бајденовог сина за кинеским бизнисом. Таблоид Њујорк пост објавио је да је фирма Хантера Бајдена одмах након посете Џоа Бајдена Кини „добила уговор од милијарду и по долара са кинеском државном банком“. Независно од тога колико је све ово истина, јасно је да ће Трамп, америчка министарства силе, па и део системских политичара из обе главне америчке партије Кину „давити до краја“. Уверени су да се управо сада решава питање – хоће ли САД остати светски хегемон и у овом веку.

Главни политички технолог Трамповог изборног штаба Стивен Бенон рекао је телеканалу Си-Ен-Би-Си да председник САД нема ни најмању намеру да се повуче у америчко-кинеском трговинском рату. А Бенону се у овоме може веровати. Улога Русије – као и ЕУ, а и неких других земаља чија позиција може утицати на расплет – у заоштравању конфликта само ће се повећавати. Москва се на време ослободила свог `пакета` америчких хартија од вредности (јер, да је дошла у ситуацију да их распродаје после Кине – имала би на том губитке). Зато сада има слободне руке и шансу да извуче максимум из реорганизације глобалног економског и политичког система.

 

Аутор Иван Данилов

 

Извор Факти, 19. мај 2019.