Избори за ЕП: Рат за кројача нове Европе

Без обзира на исход избора, једно је извесно – ни популисти, нити странке естаблишмента после њих неће више бити исти

Баук популизма кружи Европом. У сусрет изборима за Европски парламент, који се одржавају од 23. до 26. маја, вероватно највећи страх представника европског естаблишмента јесте могућност да популистичке странке остваре циљ и освоје трећину места у Европском парламенту, чиме би стекле могућност да блокирају неке од кључних одлука.

Међутим, без обзира на то какав ће исход избора бити, једно је извесно – ни популисти, или како их неки радије зову – радикална десница, нити странке естаблишмента после њих неће више бити исти. У кампањи је постало јасно да се евроскептичне странке померају према центру и, уместо изласка својих земаља из ЕУ, почињу да заговарају (радикалну) трансформацију Уније. Али и да су мејнстрим странке постале свесне да је статус кво неодржив, а промене неминовне.

Једна од тема које неће значајније утицати на исход избора за Европски парламент јесте питање проширења. Ова тема у потпуности је ван фокуса у готово свим земљама чланицама ЕУ. Међу ретким земљама где је питање проширења постављено јесте Француска, у којој ниједна од релевантних политичких странака није подржала пријем Србије у Европску унију.

Европски лидери морају да се суоче са чињеницом да, према истраживањима јавног мњења, чак 44 одсто житеља ЕУ сматрају да се Унија не креће у добром правцу. Зато, како је др Ирина Милутиновић истакла на конференцији Института за европске студије посвећеној предстојећим изборима, представници странака естаблишмента сада настоје да се представе као кредибилни носиоци промена:

– Они се ослањају на претпоставку да већина грађана није задовољна постојећим стањем, али да не желе да промене воде суверенисти – објаснила је Милутиновићева. – Француски председник Макрон жели да се наметне као реформатор и демотивише популисте. Међутим, он не наилази на подршку од нове лидерке немачке ЦДУ Анегрет Крамп-Каренбауер, чиме се показује разједињеност између кључних актера. Милутиновићева указује на то да грађани који подржавају Брисел, поред исламског радикализма, највише страхују од национализма, чије оличење виде у суверенистима. Евроскептици једнако страхују од тероризма, али се боје и најезде миграната. Ова два страха – од национализма и од миграција – представљају, према Милутиновићевој, главну линију подела између грађана који подржавају бриселску ЕУ и заговорника Европе нација.

На сличан начин на који је незадовољство грађана ЕУ натерало Макрона да понуди реформу ЕУ, страх од национализма приморава суверенисте да ублаже реторику и приближе се центру. Најбољи пример за то опет је Француска, где се и води највећа битка између европског естаблишмента оличеног у Макрону и суверениста предвођених Марин ле Пен.

У сусрет европским изборима и борећи се за срца умеренијих бирача, Ле Пенова је „ребрендирала“ своју партију и назив Национални фронт заменила именом Национално окупљање. Избором назива који у Француској има деголистички призвук, Ле Пенова је још једном зарила нож у леђа свом оцу, оснивачу странке Жан-Мари ле Пену, али је, показујући да прихвата вредности Пете републике, проширила своју бирачку базу. Захваљујући ублажавању националистичке оштрице некадашњег Националног фронта, али и слабој Макроновој кампањи, Ле Пенова је успела да, у последњим истраживањима, избије на прво место у Француској.

Промена имена, међутим, није само формална. Ле Пенова је, како је на конференцији Института указао професор Слободан Зечевић, одустала од захтева за излазак Француске из ЕУ и укидање евра. Уместо тога, Национално окупљање сада инсистира на реформи ЕУ, укидању Европске комисије и преношењу надлежности на Европски савет, односно на државе чланице. Приближавање наратива и укрштање идеологија видљиво је и на примеру Данске, где радикална десница губи подршку, али претежно због тога што им је тренутно најјача Социјалдемократска партија извукла тепих испод ногу заузимајући тврд став према миграцијама.

Директор Института за европске студије Миша Ђурковић истиче став „шпиценкандидата“ ЕПП (Европске народне партије) и главног претендента за место новог шефа Европске комисије Манфреда Вебера, који се први пут јавно заложио за коначан прекид преговора о прикључењу са Турском. СЂурковић сматра да ове европске изборе обележава и покушај да се они представе као класични национални избори, истицањем кандидата за председника ЕК који предводе кампању и обилазе земље чланице. Каже и да је приметно да суверенистичке странке воде изразито антимигрантску и произраелску кампању, што приписује утицају Трамповог саветника Стивена Бенона и његовим везама са премијером Израела Бенјамином Нетанјахуом.

Бенон покушава да створи јединствен фронт европских популиста и у ЕУ преслика феномен „Трамп“. У томе му је најближи сарадник Матео Салвини, вицепремијер Италије и лидер тамошње десничарске Лиге. Не треба, ипак, заборавити да европски суверенисти нису јединствен покрет и да међу странкама које се могу уврстити у ову групу постоје и значајне разлике, попут односа према Русији. – За исход ових избора битно је и неочекивано учешће Велике Британије, упркос брегзиту, што подиже снагу УКИП-а Најџела Фаража и утиче на распоред снага у Европском парламенту.

МЕРКЕЛОВА ИЗАБРАЛА ЗАГРЕБ УМЕСТО НЕМАЧКЕ
Немачка канцеларка Ангела Меркел и кандидат Европске народне странке за будућег шефа Европске комисије Манфред Вебер у суботу су били у Загребу на предизборном скупу ХДЗ-а уочи европских избора, а немачки медији замерили су Меркеловој што је дошла у Хрватску уместо да учествује на страначким скуповима код куће.

Инострани медији калкулисали су да је међу кандидатима за неку високу функцију у Европској комисији и хрватски премијер, који је то демантовао. Иако је имала план да учествује на неколико предизборних скупова европских народњака, Меркелова је одлучила да дође само у Загреб, где ју је у спортској дворани „Цибона“ дочекао више од 6.000 чланова владајућег ХДЗ-а.

КО СУ „ШПИЦЕНКАНДИДАТИ“?
Према Ђурковићевим речима, први пут откако постоји, Европски парламент донео је одлуку да било која групација која сакупи довољан број гласова има право да тражи место председника Европске комисије, без обзира на став држава чланица. Због тога је значајна промоција такозваних шпиценкандидата, односно лидера групација у ЕП који су истакнути као кандидати за председника Европске комисије. Најистакнутији „шпиценкандидати“, поред Вебера, јесу Франс Тимерманс (ПЕС), Јан Захрадил (Савез конзервативаца и реформиста)…

МАЧКА БРЕГЗИТ
Многи сматрају да је за пад подршке Макроновој Републици у покрету један од главних криваца предводница његове кампање Натали Лоазо. Осим одсуства политичке харизме, њене наступе обележио је и низ контроверзи, укључујући и откриће да је, као студенткиња, била припадник екстремно десничарског синдиката. Пажњу је привукла изјавом да је своју мачку назвала Брегзит зато што стално мјауче да је пусти напоље, а када јој отвори врата, она неће да изађе. Срби је памте по недавној изјави да садашње стање у ЕУ не омогућава нова прикључивања.

 

Аутор Вук Мијатовић

 

Извор Вечерње новости, 19. мај 2019.