Фајненшел тајмс: Преспански споразум није образац за цео Балкан

Споразум је оживео наде у напредак у решавању других регионалних питања, али се мора имати у виду да је сваки од тих проблема прича за себе

Преспански споразум којим је решен спор Грчке и Северне Македоније око имена бивше југословенске републике је за сваку похвалу, пише Фајненшел тајмс. ФТ додаје да тај споразум не може постати образац за решавање других спорова на Балкану. Како наводи лист, Преспански споразум је оживео наде у напредак у решавању других регионалних питања, као што су односи Србије и Косова, етничка ривалства и уставна пат позиција у Босни и Херцеговини или напети грчко-албански односи. Ипак, мора се имати у виду да је сваки од тих проблема прича за себе.

Пре свега, наводи ФТ, Грчка и Северна Македонија нису ратовале, а није ни било међуетничких тензија у мешовитим заједницама, које су биле међу најважнијим елементима ратова у БиХ и на Косову. Спор око имена, иако је отворио озбиљна питања о сукобљеним правима на симболе и суштину националног идентитета кроз националне митове и културу, суштински је био дипломатски проблем који је требало да буде и био је решен дипломатским средствима.

Преспанским споразумом, који ФТ назива највећим дипломатским успехом Запада на Балкану од Дејтонског споразума 1995, тадашња Бивша југословенска република Македонија прихватила је да промени име у Северна Македонија, чиме је требало да се потврди да та земља нема претензије на грчки регион Македонију. С друге стране, Грчка је признала право словенској већини у Северној Македонији да за свој језик и националност користе термин „македонски“.

Бивши шеф грчке дипломатије Никос Коцијас, један од архитеката Преспанског споразума, рекао је да историја „треба да буде школа, а не затвор“. На Балкану, наводи ФТ, то је прилично амбициозан став. Постигнути компромис је од премијера две земље Алексиса Ципраса и Зорана Заева захтевао велику политичку храброст, на обе стране је било великих противљења, а договор је на крају Коцијаса коштао функције.

Ипак, наводи ФТ, Преспански споразум је међународни уговор о ком ће се у крајњем судити по томе да ли ће обезбедити дугорочну стабилност Северној Македонији. Да би то могло да се постигне, према ФТ, кључне су три ставке. Прва је отварање чланства у ЕУ за Северну Македонију и Албанију, будући да би улазак у ЕУ обесмислио граничне спорове, а такође и евентуалне покушаје националиста у Тирани и на Косову да искористе незадовољство Албанаца у Северној Македонији. Затим, веома је важно да противници споразума с обе стране границе не покушавају да споразум сруше. На крају, пише ФТ, све видљивије питање на Балкану је да ли ће Албанци бити задовољни тренутним стањем у ком су раздвојени у Албанији, Северној Македонији и на Косову или ће покушати да се уједине у Велику Албанију, што би могло изазвати велику опасност од регионалног конфликта.

Да би се то избегло, наводи ФТ, европски и балкански политичари морају уверити Албанце да њихови захтеви за благостањем, грађанским правима и европским интеграцијама добијају дужну пажњу, а од тога, колико и од Преспанског споразума, зависиће просперитет па и сам опстанак Северне Македоније.

 

Извор Бета/Б92, 20. мај 2019.