Пекинг све више продаје америчке државне обвезнице

Зашто је Кина одлучила да предузме овај корак и како би то могло утицати на америчку привреду?

У једној години је Пекинг, највећи инострани власник америчког јавног дуга, продао вриједносних папира америчке ризнице у вриједности од 67,2 милијарде долара, од чега посљедња продаја остварена у марту ове године, када је продато преко 20 милијарди долара америчког дуга. Подаци за април још нису објављени. Зашто је Кина одлучила предузети овај корак и како би то могло утицати на америчку привреду?

Кина је највећи инострани носилац америчког јавног дуга, а спровела је највећу продају вриједносних папира америчке ризнице у двије године, смањујући своја улагања у овај посао на 1.120 милијарди долара. Наравно, ово је још увијек велики износ, али је тренд смањивања очигледан.

Подсјетимо и да се Русија готово у потпуности ријешила америчких државних обвезница. У мају 2017. је Русија имала америчких државних обвезница у износу од 110 милијарди долара, да би до краја 2018. продала готово сав портфељ и задржала је око 14 милијарди долара америчког дуга. Након тога је продала још дио америчког дуга и сада у резервама земље има 13,7 милијарди долара америчких вриједносних папира. Пад је још значајнији ако узмемо 2012. годину, када је Русија држала преко 170 милијарди долара америчког дуга.

“То је прије свега политичка одлука. Средишња банка Русије је држала 30 одсто својих актива у америчким државним обвезницама и увијек је за то била критикована. Према томе, с обзиром на америчке санкције, корак усмјерен на смањење доларских резерви дјелује логично”, рекао је Сергеј Суверов, главни аналитичар брокерске компаније БКС.

Сада је Кина у 12 мјесеци који су завршили у мартусмањила своја улагања у вриједносне папире америчке ризнице за 67,2 милијарде, односно 5,6 одсто кинеских улагања у ту имовину, према инвестиционој банци УБС. Према аналитичарима, Кина не пријети да ће престати куповати америчке вриједносне папире или се упустити у непосредну продају, која је претходно већ уздрмала тржиште обвезница.

Пекинг је највјероватније учинио тај корак да обрани националну валуту. Западни аналитичари су увјерени да би масовна продаја америчких државних обвезница могла погоршати трговинске преговоре с Вашингтоном, једном од двије највеће економије на свијету, а дугорочни учинак тих мјера би био нејасан. Међутим, трговински преговори су пропали и нема назнака за њихово поновно покретање. Барем не краткорочно.

Важно је напоменути да издавање трезорских обвезница Вашингтону допушта финансирање повећања јавне потрошње, стимулира привредни раст и одржава ниске каматне стопе. Ако се Кинези одлуче ријешити америчког јавног дуга или значајно смање његов удио тржишта, доћи ће до неравнотеже. Вашингтон дословно зависи од страних купаца тих вриједносних папира. Масовна продаја трезорских записа узроковала би драстичан пораст каматних стопа, што би задало страшан ударац првој свјетској привреди. “Масовна продаја америчких трезорских обвезница је најмоћније оружје које Кинези могу користити у сукобу са Сједињеним Државама. Ако буде потребно, они ће га искористити”, каже економист Сунг вон Сон.

Кина је први носилац америчког јавног дуга, чак и након што је њен удио пао на 17,3 одсто у поређењу с другим владама и најнижи је од јуна 2006. Јапан и Велика Британија су на другом и трећем мјесту на попису. Проблем за Вашингтон је што се америчког дуга не рјешавају само средишње банке, већ и приватни инвеститори који су убрзали продају америчких дужничких вриједносних папира. У марту су продали амерички дуг у вриједности 21,7 милијарди долара, показују подаци које је у сриједу објавио амерички министар финансија.

Јапан, други по величини носилац америчког дуга, повећао је своје удјеле у трезорским записима у марту на 1.078 милијарди долара, највише од новембра 2017. Међутим, податци америчког министарства финансија показују да је Јапан у марту продао 11,07 милијарди долара дуга америчке владе, највише од фебруара 2018. године. Државни дуг Сједињених Држава је ове године порастао изнад 22.000 милијарди долара, а предвиђа се да ће се наставити расти сваке године за 1000 милијарди долара тијеком сљедеће деценије.

ТРАМП: “УБИЈАМО ИХ ЦАРИНАМА, КИНА ЈЕ ПОТПУНО УБИЈЕНА”
Одлука Пекинга да покрене продају америчког дуга, иако не тако масовну како неки тврде, такође је политичка одлука, посебно у условима трговинског рата са Сједињеним Државама у којем Доналд Трамп вјерује да побјеђује.

Амерички предсједник Доналд Трамп се похвалио како његове повишене царине на кинески увоз у САД штете Кини, док његовој земљи доносе корист у смислу економских дивиденди. “Убијамо их с царинама, Кина је потпуно убијена”, рекао је Трамп за Фокс њуз у интервјуу снимљеном прошлог дана и емитираном јуче.

Трамп је тврдио да ће Сједињене Државе узети 100 милијарди долара и више након подизања царина 10 маја. Такође је рекао да је повишење царина изазвало егзодус компанија из Кине и да многе премјештају производњу у друге азијске земље, укључујући Вијетнам, чиме је стегнуо вијке кинеској привреди. Пекинг је као одговор усвојио одлучнији курс и откад је Трамп нагло подигао царине је сигнализирао да се било какви потенцијални разговори неће ускоро наставити.

 

Извор logicno.com, 20. мај 2019.