Britanski Gardijan je deset ekonomija u Evropi označio kao populističke. Iako na domaćem ekonomskom terenu ima populističkih poteza, Srbija nije populistička ekonomija. Fudbalski stadion u Felčutu, rodnom mestu mađarskog premijera Viktora Orbana, nalazi se preko puta njegove rodne kuće. Orbanovo rodno selo ima oko 1.800 stanovnika. To je dvostruko manje nego što na stadionu ima mesta. To jeste populistički potez, ali to nije glavna odlika Orbanove ekonomije. Za ekonomiste, mnogo veći populizam je to što je Orban iz Mađarske oterao Međunarodni monetarni fond.
Branko Urošević, profesor Ekonomskog fakulteta, objašnjava da je populistička ekonomija potreba da se na što jednostavniji način, merama koje se čine dobrim za običan svet, reše teški ekonomski problemi. „Mere koje možda zvuče dobro običnom svetu i donose političarima glasove, posle se ispostave kao štetne“, navodi Urošević. Ako je populizam ono što se narodu sviđa, onda je u Evropi 170 miliona stanovnika zadovoljno. Toliko Evropljana, prema istraživanju britanskog Gardijana, ima vladu sa najmanje jednim populistom.
Na „Gardijanovoj mapi“ 1998. godine u samo dve zemlje – Slovačkoj i Švajcarskoj – populisti su bili na vlasti. Na Starom kontinentu, Gardijan je danas deset ekonomija označio kao populističke. To su Mađarska, Italija, Grčka, Bugarska, Norveška, Finska, Poljska, Češka, Švajcarska i Austrija.
Za Ivana Vujačića, profesora Ekonomskog fakulteta, uzrok širenja populizma je nezadovoljstvo zbog gubitka komfora. „Pritisak što nije sve kako je nekad bilo, stvara bes koji je onda izražen u populističkim pokretima“, objašnjava.
U SRBIJI IMA POPULIZMA, EKONOMIJA NIJE POPULISTIČKA
Profesor na Varšavskom univerzitetu u Poljskoj Marko Babić smatra da je za sve kriv neoliberalni ekonomski model, koji u sebi ima notu rizika. Princip da je što bolje ako je države što manje, u stvari znači preuzimanje rizika na sebe. „To stvara osećanje nesigurnosti. Nesigurnost dalje stvara strah, a strah je samo jedan korak do mržnje prema svemu i svačemu. I to je taj zatvoreni krug, koji će iskorišćavati populističke snage u Evropskoj uniji“, smatra Babić.
Na „Gardijanovoj mapi“ Srbija nije označena kao populistička ekonomija. Smanjenje plata i penzija, produženje starosne granice za žene, uvođenje penala za prevremeno penzionisanje sasvim sigurno nisu odlike populističke ekonomije. Ali na domaćem ekonomskom terenu ima, ipak, populističkih poteza. Poslednji u nizu je slučaj „švajcarac“. „Moglo bi se tako reći zato što se time prenebregava činjenica da isti problem postoji sa kreditima vezanim za evro. I to u slučaju da dinar nastavi da slabi“, kaže Branko Urošević, profesor Ekonomskog fakulteta.
Dok je političara, biće i populizma, rekao je Jan Kavan, koji je 1969. godine bio jedan od lidera čuvenog Praškog proleća. Prošle godine, Kavan je napunio 72 godine, a u Češkoj su se komunisti vratili na vlast posle tri decenije. Komunistička partija podržala je manjinsku vladu Andreja Babiša.
U susednoj Poljskoj Jaroslav Kačinjski, lider vladajuće partije Pravo i pravda, jeste, baš kao i Donald Tramp, lansirao slogan „Poljska Poljacima“. „Ide se na konflikt vezan za pol, boju kože i seksualnu orijentaciju. To je pokazatelj duboke krize liberalne demokratije. Jer liberalna demokratija u svojoj suštini predstavlja odbranu pluralizma i prava manjina“, kaže Urošević.
POPULISTI SA SOLIDNIM EKONOMSKIM REZULTATIMA
Ipak, učinak populističkih ekonomija je dosta solidan. Kada je reč o rastu, najbolji rezultat ima Mađarska, čiji je bruto domaći proizvod prošle godine porastao za 4,9 odsto. To je znatno više od prosečnih evropskih dva odsto. Najlošija je Italija, čiji rast je bio svega 0,9 odsto. Nezaposlenost je najveća u Grčkoj i iznosi 18,5 odsto. Najniža nezaposlenost je u Češkoj i iznosi svega 1,9 odsto. U Orbanovoj Mađarskoj, nezaposlenost je mala i iznosi svega 3,4 odsto.
„Jedan deo razloga zašto je nezaposlenost smanjena i u Mađarskoj i kod nas je što imate ogroman odliv stanovništva“, objašnjava Branko Urošević. Veliki broj Mađara se iselio, sve manje ima radne snage, dodaje. S druge strane. Mađari ne žele migrante, a tamošnja vlada usvojila je i mere kojima se stimuliše povećanje nataliteta. Drugim rečima, nije jako teško smanjiti nezaposlenost ako vam cela zemlja ode, smatra Urošević.
Jedan od razloga zašto evropski populisti nisu doživeli ekonomski slom su evropska pravila. Mastriht, između ostalog, predviđa da manjak u budžetu ne može biti veći od tri odsto, a da državna dugovanja moraju biti niža od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda. Profesor Marko Babić objašnjava da koncepcija populističkih partija, pa čak i onih evroskeptičnih, nije rušenje EU. „Već, uđimo u strukture i menjajmo ih iznutra. Mastriht i barijere mogu biti menjane i modifikovane“, smatra Babić. U Evropi, za sada, nismo videli ekonomski slom poput onog u Argentini početkom dvehiljaditih. Profesor Ivan Vujačić kaže da je za Argentinu bila karakteristična velika novčana masa, i stvaranje inflacije.
MASTRIHT NIJE SVETO PISMO
„Tako se pravila preraspodela dohotka. S druge strane je stvarana monetarna iluzija da stvari idu nabolje. U Evropi bilo koji populistički pokret može da se uzda u neki tip fiskalne politike i da neke poreze preraspodeljuje da bi se populizam manifesovao velikim budžetskim deficitom. Ali i tu postoje veliki limiti odnosno ograničenja u vidu Mastriških kriterijuma“, kaže Vujačić.
Da Mastriht nije sveto pismo pokazuje slučaj Grčke, u kojoj javni dug iznosi 180 odsto. Najmanji javni dug ima Bugarska. Problem sa državnim dugovanjima ima i Italija. Ali Italija i Grčka imale su dužničke probleme i pre evro-ere. Dok su koristile drahmu i liru. „Zemlje koje su sklone problemima, nekako nastavljaju da ih imaju“, primećuje profesor Branko Urošević i dodaje: „Mnogo je teže reformisati institucije, nego govoriti o nekim uzvišenim ciljevima, o kritici Brisela ili drugih stranih i domaćih faktora“, smatra Urošević.
Posebno zanimljiv je slučaj Poljske, koja je jedna od najuspešnijih evropskih tranzicionih ekonomija. Nezaposlenost u Poljskoj je mala, javni dug je nizak, industrijska proizvodnja raste, budžet je u blagom deficitu. Ipak, Milan Babić kaže da u toj zemlji dobri ekonomski rezultati nisu postignuti na dugme i preko noći. „Uzmite u obzir činjenicu da od 1991. godine poljska ekonomija nije beležila recesiju. To je uspeh nekoliko političkih elita u proteklih 25 godina. Današna vlast u Poljskoj je od 2015. godine i oni, ne svojom zaslugom, koriste blagosti ekonomskog prosperiteta“, kaže Babić.
POPULISTI SVE BLIŽE „ZLATNOJ TROJCI“
Mogu li populističke ekonomije da naprave neku vrstu kontre? Zanimljivo je da je predsednik Aleksandar Vučić nedavno izneo računicu prema kojoj će Italija i zemlje Višegradske grupe, a to su Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka, do 2027. imati veći BDP od sadašnje velike evropske trojke. Nju čine Francuska, Nemačka i Holandija.
Profesor Ivan Vujačić kaže da se to neće desiti. Ni kada je reč o bruto domaćem proizvodu, ni kada se BDP meri po stanovniku. Ukoliko bi cene u evrima bile jednake u svim zemljama (paritet kupovne moći), bruto domaći proizvod Italije i zemalja Višegradske grupe danas bi iznosio 3.637 milijardi evra.
Zlatna trojka, koju čine Nemačka, Francuska i Holandija, daleko je iznad, sa 6.192 milijarde evra. Ako pretpostavimo da „petorka“ raste po stopi od četiri odsto, njihov zajednički BDP će 2027. iznositi 5.177 milijardi evra. Ako, sa druge strane, „trojka“ koju čine Nemačka, Francuska i Holandija nastavi da raste po stopi od dva odsto, zajednički BDP dostići će 7.400 milijardi. Italija i Višegradska grupa biće bliže „zlatnoj trojci“, ali je neće prestići, pokazuje naša računica. Ali populisti su nepredvidivi. A pokazalo se i da brojke, kada je o predviđanjima reč, umeju da prevare.
Autor Anica Telesković
Izvor RTS, 21. maj 2019.
