Ђукановић: Посветићемо се озбиљнијем решавању црквеног питања

“Нећемо наравно дозволити никоме да се бахати по Црној Гори, и да поткопава нашу државу, кријући се иза мантије и крста”

Црногорска влада усвојила Предлог закона о слободи вероисповести и упутила га је у даљу процедуру. Председник државе Мило Ђукановић каже да се доношењем тог закона стварају претпоставке да се власт озбиљније посвети решавању црквеног питања.

Ђукановић потврђује да је реч о “осетљивој теми”, али и истиче да власт у Црној Гори неће дозволити никоме да се бахати и да, како је рекао, “поткопава државу кријући се из мантије и крста”. “Верујем да то значајно може допринети регулисању бројних питања у тој, како каже, осетљивој сфери. Нажалост, за то нема готових модела. Наше политичко полазиште је да свако ново решење мора следити основни циљ: превазилажење наслеђених дубоких подела у црногорском друштву”, навео је Ђукановић.

Црогорски председник је у интервјуу подгоричким Дневним новинама рекао да рачуна на посвећеност свих политичких и црквених субјеката да се у доброј вери и намери дође до одрживог решења, у најбољем интересу свих наших грађана, и државе и цркве. “Нећемо наравно дозволити никоме да се бахати по Црној Гори, и да поткопава нашу државу, кријући се иза мантије и крста”, закључио је Ђукановић. Поред Митрополије црногорско приморске у Црној Гори већ дуги низ година делује канонски непризната Црногорска православна црква, а спорови, пре свега, око имовине су последњих година учестали.

Осим тога поједини објекти, као што је мала црква на Румији, код Бара и крстионица на острву цвећа, као и још неки објекти у власништву Митрополије црногорско приморске СПЦ су угрожени, јер им прети рушење због наводно бесправне гадње.. Питање Православне цркве у региону, па и у Црној Гори, бавио се и Свети архијерејски Сабор СПЦ, на овогодишњем мајском заседању. У саборском саопштењу је констатовано да су, како је наведено, анимозност и дискриминација у односу на СПЦ присутне, у већој или мањој мери, готово свуда – у Хрватској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији.

Нарочито, додаје се, у Црној Гори, где је недавно, како је наведено, потврђен антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама “Тим нацртом закона се специјално и намерно дискриминишу Епархије црногорско-приморска и будимљанско-никшићка, а предвиђа се чак и отимање светих храмова и њихово проглашавање за власништво државе”, стоји у саопштењу.

Сабор је закључио да таква решења укидају неотуђиво право грађанина на слободу вероисповести и савести и представљају директно мешање у унутрашње црквене послове. Ту су, констатује се, и покушаји насилног одузимања светиња у корист канонски и реално непостојеће „Црногорске Православне Цркве” и претње да ће бити срушене поједине богомоље (црква на планини Румији и крстионица на Превлаци). “Наравно, свуда – и у Црној Гори, и у Хрватској, и другде – има немало часних појединаца и читавих заједница и организација које се залажу за правду и слободу свих”, наведено је у саопштењу.

 

Извор Танјуг/Б92, 21. мај 2019