Šta se kuva u opozicionoj kuhinji?

Stiče se utisak da se opozicija neće grupisati oko dva jaka centra, nacionalnog i građanskog, već da će biti više različitih blokova

Pre pet godina Demokratsku stranku napustili su njen bivši predsednik Boris Tadić i potpredsednik Dušan Petrović. Juče su joj se vratile Socijaldemokratska stranka i partija Zajedno za Srbiju. Pre pet godina DS je napustio i nekada najbolji vaterpolista sveta Aleksandar Šapić. Predsednik opštine Novi Beograd profilisao se kao perspektivan političar i mnogi smatraju da je njegova stranka SPAS jedini spas za nekada bitan DSS. Šta donose promene na opozicionoj sceni?

Himne Srbije i Evrope, proglas u kojem se navodi da će borba za evropske vrednosti i demokratsko društvo biti cilj – potom formalna objava ujedinjenja Demokratske stranke sa Socijaldemokratskom i Zajedno za Srbiju. I poruka da su vrata otvorena i za druge. Za koga? “Za sve slične orijentacije”, kaže predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović i pojašnjava: “Za Živkovićevu stranku, Đilasova se još nije profilisala… i to bi bilo to.”

Zoran Živković, koji u Demokratskoj stranci nije već sedam godina, i Dragan Đilas, koji ju je napustio 2016. godine, juče nisu viđeni na skupu, ali jesu neki raniji funkcioneri, među kojima i Vuk Jeremić, od 2017. predsednik Narodne stranke, iz Demokratske isključen 2013. godine. Demokratska stranka praktično je jezgro iz kojeg je poteklo najviše opozicionih partija u Srbiji. Ako se ne računa Demokratski centar Dragoljuba Mićunovića, ovo je prvi put da se stranci vraćaju oni koji su je napustili.

Da li je onda ovo neki vid anomalije u istoriji DS-a? “Možda bi moglo tako da se kaže. Možda je vreme za to, jer pitanje je šta bi moglo da se dezintegriše. Mi pokušavamo da shvatimo šta je nastalo iz DS-a – to je nekih deset ili jedanaest partija… Čini mi se da je ujedinjenje jedini racionalan potez. E sad – postavlja se pitanje kako će građani to da prihvate”, objašnjava projektni direktor CESID-a Ivo Čolović. “Pokazalo se da je drobljenje besmisleno, jer svaki predsednik posle 2012. godine je, kako je odlazio, pravio svoju novu stranku. Ja sam uvek govorio da treba da se vodi dijalog”, kaže Mićunović.

HOĆE LI SE UJEDINITI SPAS I DSS
S druge strane, sve se češće govori i o udruživanju Srpskog patriotskog saveza Aleksandra Šapića, koji je osnovan prošle godine, četiri godine nakon što je Šapić napustio Demokratsku stranku, čiji je član bio godinama, i Demokratske stranke Srbije, koja je bila jedna od prvih stranka koja se 1990-ih izdvojila iz DS-a.

Šapić ne otkriva mnogo o tome, kaže da se njegova stranka tek profiliše na nacionalnom nivou jer je do sada bio prepoznatljiv isključivo na lokalnom i da će tek više razgovarati o saradnji na osnovu zajedničkih principa. Analitičari, s druge strane, smatraju da bi to bio dobar spoj. “Te opcije su slične ideološki, a imaju i nekog ko nije političar i novo je lice i privlači pažnju nekog dela građanstva, a to je Šapić, kojeg ljudi posmatraju kao sportistu a ne političara i to je dobra stvar”, objašnjava Čolović.

Da li udruživanje nacionalno orijentisanih stranaka s jedne strane i DS kao građanske opcije s druge govori o ideološkom grupisanju stranaka opozicije? “Postoji neka vrsta pregrupisavanja, ali teško da se može govoriti o ukrupnjavanju, o nacionalnom i građanskom bloku, jer još imamo i Savez za Srbiju sa Dverima i Đilasom. Stiče se utisak da se neće grupisati oko dva jaka centra, nacionalnog i građanskog, već da će biti više različitih blokova i pomenuti Savez za Srbiju i Pokret slobodnih građana i SPAS i DSS”, kaže Čolović.

“Ako je razlog cenzus, odmah ću da kažem – nije, sigurno se nećemo ujediniti sa bilo kim zbog cenzusa, razlog mogu samo da budu neke tačke zajedničke, neka platforma, jer ujediniti se samo radi cenzusa, pokazalo se, to samo puca vrlo brzo”, kaže Šapić.

KO JE IZNAD CENZUSA
Analitičari kažu da, za sada, cenzus prelaze sigurno SNS, SPS i Savez za Srbiju. Za sve ostale – svaka prognoza je neizvesna, jer česte promene zbunjuju birače. “Ako verujete, mi u našim istraživanjima i dalje nalazimo ljude koji veruju da je Boris Tadić na čelu DS, tako da to što se brzo odigrava na partijskoj sceni ne dolazi lako i brzo i do prosečnog građanina”, kažu u CESID-u. “To je sad pitanje i brenda DS-a, pokazalo se da je to središte opozicije, drugi su odlazili i nosili i glasove jer je i DS lutala i nije znala gde je, da li je u Savezu za Srbiju, da li piše proglas građanima, da li je na kamionu ili je u parku”, kaže predsednik Političkog saveta demokrata.

Da li se zna hoće li opozicija učestvovati na izborima? I to bi mogla da bude jedna od vododelnica. Problem je samo što ni partije nemaju jasan stav. Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke misli da treba, ali pitanje je da li će i stranka odlučiti isto. Predsednik SPAS-a Šapić kaže da ne bi da njegova partija bude topovsko meso i da će tek kad izbori budu raspisani proceniti kakve su mu šanse da uđe u Skupštinu.

“Nisam bio u prilici da se s nekim iz opozicije dogovaram oko bojkota izbora, ali sam bio spreman da o tome govorim, jer medijska situacija nije ranije bila nešto povoljnija, ali je to tada nekima iz opozicije odgovaralo, a meni ni tada nije odgovaralo pa sam izlazio na lokalne izbore. Kad ne izađete na izbore, vi se eliminišete”, kaže Šapić.

“Stranke su dužne da kontrolišu izbore, a tu je i OEBS, koji treba da prati uslove i nema tu nekih posebnih pravila. Važno je da se kontrolišu izbori”, kaže Mićunović. Kako se čini, izbori će biti održani u redovnom terminu, početkom naredne godine. Iz ugla stranaka, dug period za odlučivanje s kim će. Ali i dovoljno vremena za eventualno razjedinjavanje.

 

Autor Dragana Ignjić

 

Izvor RTS, 21. maj 2019.