Шта се кува у опозиционој кухињи?

Стиче се утисак да се опозиција неће груписати око два јака центра, националног и грађанског, већ да ће бити више различитих блокова

Пре пет година Демократску странку напустили су њен бивши председник Борис Тадић и потпредседник Душан Петровић. Јуче су јој се вратиле Социјалдемократска странка и партија Заједно за Србију. Пре пет година ДС је напустио и некада најбољи ватерполиста света Александар Шапић. Председник општине Нови Београд профилисао се као перспективан политичар и многи сматрају да је његова странка СПАС једини спас за некада битан ДСС. Шта доносе промене на опозиционој сцени?

Химне Србије и Европе, проглас у којем се наводи да ће борба за европске вредности и демократско друштво бити циљ – потом формална објава уједињења Демократске странке са Социјалдемократском и Заједно за Србију. И порука да су врата отворена и за друге. За кога? „За све сличне оријентације“, каже председник Политичког савета Демократске странке Драгољуб Мићуновић и појашњава: „За Живковићеву странку, Ђиласова се још није профилисала… и то би било то.“

Зоран Живковић, који у Демократској странци није већ седам година, и Драган Ђилас, који ју је напустио 2016. године, јуче нису виђени на скупу, али јесу неки ранији функционери, међу којима и Вук Јеремић, од 2017. председник Народне странке, из Демократске искључен 2013. године. Демократска странка практично је језгро из којег је потекло највише опозиционих партија у Србији. Ако се не рачуна Демократски центар Драгољуба Мићуновића, ово је први пут да се странци враћају они који су је напустили.

Да ли је онда ово неки вид аномалије у историји ДС-а? „Можда би могло тако да се каже. Можда је време за то, јер питање је шта би могло да се дезинтегрише. Ми покушавамо да схватимо шта је настало из ДС-а – то је неких десет или једанаест партија… Чини ми се да је уједињење једини рационалан потез. Е сад – поставља се питање како ће грађани то да прихвате“, објашњава пројектни директор ЦЕСИД-а Иво Чоловић. „Показало се да је дробљење бесмислено, јер сваки председник после 2012. године је, како је одлазио, правио своју нову странку. Ја сам увек говорио да треба да се води дијалог“, каже Мићуновић.

ХОЋЕ ЛИ СЕ УЈЕДИНИТИ СПАС И ДСС
С друге стране, све се чешће говори и о удруживању Српског патриотског савеза Александра Шапића, који је основан прошле године, четири године након што је Шапић напустио Демократску странку, чији је члан био годинама, и Демократске странке Србије, која је била једна од првих странка која се 1990-их издвојила из ДС-а.

Шапић не открива много о томе, каже да се његова странка тек профилише на националном нивоу јер је до сада био препознатљив искључиво на локалном и да ће тек више разговарати о сарадњи на основу заједничких принципа. Аналитичари, с друге стране, сматрају да би то био добар спој. „Те опције су сличне идеолошки, а имају и неког ко није политичар и ново је лице и привлачи пажњу неког дела грађанства, а то је Шапић, којег људи посматрају као спортисту а не политичара и то је добра ствар“, објашњава Чоловић.

Да ли удруживање национално оријентисаних странака с једне стране и ДС као грађанске опције с друге говори о идеолошком груписању странака опозиције? „Постоји нека врста прегруписавања, али тешко да се може говорити о укрупњавању, о националном и грађанском блоку, јер још имамо и Савез за Србију са Дверима и Ђиласом. Стиче се утисак да се неће груписати око два јака центра, националног и грађанског, већ да ће бити више различитих блокова и поменути Савез за Србију и Покрет слободних грађана и СПАС и ДСС“, каже Чоловић.

„Ако је разлог цензус, одмах ћу да кажем – није, сигурно се нећемо ујединити са било ким због цензуса, разлог могу само да буду неке тачке заједничке, нека платформа, јер ујединити се само ради цензуса, показало се, то само пуца врло брзо“, каже Шапић.

КО ЈЕ ИЗНАД ЦЕНЗУСА
Аналитичари кажу да, за сада, цензус прелазе сигурно СНС, СПС и Савез за Србију. За све остале – свака прогноза је неизвесна, јер честе промене збуњују бираче. „Ако верујете, ми у нашим истраживањима и даље налазимо људе који верују да је Борис Тадић на челу ДС, тако да то што се брзо одиграва на партијској сцени не долази лако и брзо и до просечног грађанина“, кажу у ЦЕСИД-у. „То је сад питање и бренда ДС-а, показало се да је то средиште опозиције, други су одлазили и носили и гласове јер је и ДС лутала и није знала где је, да ли је у Савезу за Србију, да ли пише проглас грађанима, да ли је на камиону или је у парку“, каже председник Политичког савета демократа.

Да ли се зна хоће ли опозиција учествовати на изборима? И то би могла да буде једна од вододелница. Проблем је само што ни партије немају јасан став. Председник Политичког савета Демократске странке мисли да треба, али питање је да ли ће и странка одлучити исто. Председник СПАС-а Шапић каже да не би да његова партија буде топовско месо и да ће тек кад избори буду расписани проценити какве су му шансе да уђе у Скупштину.

„Нисам био у прилици да се с неким из опозиције договарам око бојкота избора, али сам био спреман да о томе говорим, јер медијска ситуација није раније била нешто повољнија, али је то тада некима из опозиције одговарало, а мени ни тада није одговарало па сам излазио на локалне изборе. Кад не изађете на изборе, ви се елиминишете“, каже Шапић.

„Странке су дужне да контролишу изборе, а ту је и ОЕБС, који треба да прати услове и нема ту неких посебних правила. Важно је да се контролишу избори“, каже Мићуновић. Како се чини, избори ће бити одржани у редовном термину, почетком наредне године. Из угла странака, дуг период за одлучивање с ким ће. Али и довољно времена за евентуално разједињавање.

 

Аутор Драгана Игњић

 

Извор РТС, 21. мај 2019.