Вучић износи планове за КиМ, хоће ли Србија увести контрамере Приштини?

Могуће да је на седници буде говора и о контрамерама, што пре свега зависи од састанка Вучића са политичким представницима Срба из покрајине

Дан после избора за градоначелнике у четири општине на северу Косова, на којима је Српска листа остварила већи и бољи резултат него 2017. на локалним изборима, директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић честитао је Србима на КиМ на величанственом успеху јединства и заједничке борбе за опстанак на Космету. „То значи да смо показали слогу, истрајност, решеност и одлучност да се боримо да останемо своји на своме и да су позиви на бојкот и да се гласа за албанске кандидате доживели потпуну пропаст. Данас је важно да је српски народ енергично показао своју политичку вољу”, рекао је Ђурић.

На таласу убедљиве победе Српске листе коју подржава Београд у петак ће председник Србије Александар Вучић разговарати са представницима Српске листе и руководиоцима свих српских институција на КиМ о даљим корацима. Како је навео Ђурић, „сви даљи кораци биће повлачени у договору са изабраним представницима српског народа представника институција Србије”. Да Београд узврати истом мером залажу се неки министри, док је засад уздржан председник Вучић, који као аргумент наводи да се сада први пут као главни проблем у наставку дијалога спомињу привремене косовске институције, а не и Београд.

После разговора са косовским Србима у петак, већ у понедељак биће одржана посебна седница Скупштине Србије посвећена Косову. Како Политика незванично сазнаје, председник Вучић ће у свом говору објаснити где се налази Београд после шест година дијалога са Приштином, шта је до сада све урађено у преговарачком процесу и који су планови. Могуће да је на седници буде говора и о контрамерама, што пре свега зависи од састанка Вучића са политичким представницима Срба из покрајине.

Осим председника републике, на седницу у понедељак биће позвани премијерка Ана Брнабић, министри и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић. „Веома је важно да Скупштина ради и да посланици сазнају од председника Вучића како су се одвијали преговори на основу скупштинске резолуције из 2013. године, на основу које су и вођени бриселски разговори. Председник Србије је јасно рекао да Србија неће никада признати независност Косова, али да је спремна да разговара о свеобухватном решењу”, наводи саговорник Политике из Немањине 11.

Једна од могућности је да на седници 27. маја буде одбачена приштинска резолуција о наводном геноциду Србије на КиМ. За усвајање овог документа залаже се председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун, који наводи да би, ако не на седници у понедељак, онда на некој другој, било разговора о етничком чишћењу које је спроводила и спроводи терористичка ОВК. Осудом тог бруталног злочина, сматра Дрецун, амортизовала би се кампања заснована на бруталним лажима коју води Приштина.

Другачије мишљење има политички аналитичар Драгомир Анђелковић, који наводи да су албански фактори на КиМ нелегални и да немају право да доносе такву резолуцију. „Не смемо да се обазиремо на њих и њихове потезе. Треба да констатујемо злочине које су извели, да их осудимо и затражимо од међународне заједнице да их процесуирају”, каже за Политику Анђелковић. Од 2013, када је потписан Бриселски споразум, Београд је урадио све што је тим документом предвиђено. Полиција, судови и тужилаштва су по том основу почели да раде у оквиру покрајинских прописа. Београд је на основу Бриселског споразума дао сагласност да Косово добије позивни телефонски број за географску област, док су направљени значајни дипломатски успеси да српске регистарске таблице и возачке дозволе важе на целој територији Косова. Критичари из опозиције који истичу да је Београд све своје обавезе испунио, а да заузврат није добио ништа, заборављају битну чињеницу да су разговори смирили узавреле страсти и да ниједан Србин за протеклих шест година није убијен у покрајини. Док је било разговора, оружаних инцидената на већинском северу Косова није било.

За разлику од Београда, Приштина није испунила једину своју међународну обавезу, формирање Заједнице српских општина, а у међувремену су донели више аката којима обесмишљавају наставак разговора са Београдом. О двоструким аршинима Запада сведочи и то да је, рецимо, НАТО био против трансформације Косовских безбедоносних снага у такозвану војску без сагласности српских посланика, да би пре неки дан у Хрватској организовали заједничке војне вежбе. Привремене косовске институције донеле су таксу од 100 одсто на робу из централне Србије, чиме су блокирале наставак дијалога, потом усвојиле „Платформу о дијалогу”, којом је предвиђено да Србија призна независност Косова и плати „ратну одштету”.

Да Приштина нема намеру да настави дијалог, најбољи је доказ то што су косовски Албанци прошле недеље донели резолуцију о наводном геноциду српске војске и полиције над Албанцима. На све ове наводе Брисел и Вашингтон готово да нису реаговали. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић каже да је Београд спреман за компромис, али без наметања приштинских једностраних решења. Говорећи о таксама које је Приштина увела на робу из централне Србије, Дачић је казао да Србија не може да верује да нико не може да убеди Приштину да укине таксе. „Испаде да је Харадинај јачи и од Трампа и од Макрона и од Меркелове и Могеринијеве или ту ипак има неких двоструких стандарда и игара испод стола”, казао је Дачић.

ОПОЗИЦИЈА ПОДЕЉЕНА ОКО УЧЕШЋА
Иако је годинама тражила посебну седницу посвећену стању у јужној српској покрајини, опозиција је сада подељена да ли треба присуствовати седници. Док лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић каже да ће дискутовати, део окупљен око Савеза за Србију најављује да ће бојкотовати седницу. Један од лидера СЗС-а Драган Ђилас рекао је да је сигуран да „ниједан прави опозициони посланик неће присуствовати седници парламента”, говорећи на скупу на Газиместану, где је јуче формиран СзС за Косово и Метохију. Бојкот скупштине наставиће и посланици покрета Доста је било. Председник Двери Бошко Обрадовић каже да ће Двери наставити да бојкотују рад парламента док се не испуне захтеви са протеста одржаног 13. априла.​

 

Аутор Дејан Спаловић

 

Извор Политика, 21. мај 2019.