14.10.2019.
  • Коментари

  • Полемика о Косову: Филип Родић, Вељко Лалић

    Родић: Лалић себе назива либералом, а износи недемократске ставове; Лалић: Може ли народ одлучити исправно ако нема све информације?

    ФИЛИП РОДИЋ: ПУЗЕЋИ ЛИБЕРАЛИЗАМ
    Медији и гласање могу бити слободни само под условом да су у складу са унапред одређеним ставом, сматрају наши либерали. Ево два најсвежија примера.

    Без обзира на то да ли је ратни британски премијер Винстон Черчил заиста изговорио да ће се „фашисти будућности називати антифашистима“, или му је тај цитат погрешно приписан, искуство нам из дана у дан показује основаност ове мисли. Тако нам ведета „прогресивне“ и „слободарске“ мисли у Србији, човек који нас посредством „независних“ медија толико упозорава на „пузајући фашизам“ код Срба да само што не почне из фрижидера да искаче, вечити Филип Давид, препоручује да „питање свих питања на Балкану“ решимо једном крајње фашистичком методом. „Признање (независности) Косова мора да се догоди што пре“, каже он и додаје да би, како је пренео Фонет, имајући у виду медијску ситуацију за пет дана медијске кампање велика већина Срба то прихватила као нешто добро и позитивно. Дакле, по демократи и борцу за слободу Давиду, председник Србије Александар Вучић би требало да противно вољи народа јасно израженој у свим могућим истраживањима јавног мњења, и противно Уставу и законима ове земље, самовољно повуче потез који би касније, захваљујући чињеници да „контролише медије у Србији“, и гебелсовском пропагандом народ убеди да се, како је рекао, ради о „херојском гесту који нико у историји није имао храбрости и спремности да учини“.

    Човеку који је пре свега пар месеци оптужио медије „под контролом власти“ да стварају „несклад између стварног живота и политичке пропаганде“, у овом случају би стање које критикује потпуно одговарало и било добродошло. Он се, према томе, медијској пропаганди не противи принципијелно него опортунистички. Не смета му сама суштина пропаганде, него само она која није у складу са његовим светоназором. Када би се медији у Србији окренули кампањи зарад прихватања косовске независности одједном би постали слободни и објективни, без обзира на то што би то подразумевало, наравно, укидање сваке дебате, сучељавања мишљења или аргумената. Није, значи, Филип Давид никакав борац против „медијског мрака“, него управо борац за медијски мрак, али за медијски мрак по својој мери. Када би он био власт, противници косовске независности се не би могли чути, док се он данас у „Вучићевој диктатури“ оглашава свако мало, без обзира на то што нема ништа ново да каже. Па ко је, онда, „пузајући фашиста“?

    Још један геније који себе назива „либералом“ огласио се ових дана износећи потпуно недемократска решења и идеје. Главни и одговорни уредник Недељника, Вељко Лалић, изговори на једној телевизији да се „противи било каквом изјашњавању“ у Србији у вези са Косовом, посебно Цркве, јер она „не може да се после две хиљаде година о Косову изјасни на један други начин“. Значи, они који другачије мисле од тога како исправним сматра Вељко Лалић немају шта да се изјашњавају.

    Уредник медија који је, између осталог, урадио интервју с Доналдом Трампом а да овај о томе појма није имао, рече отприлике како су референдуми не најдемократскије средство за одлучивање судбине једног народа, него непотребна, непожељна и суштински штетна глупост, јер је питање да ли су грађани довољно обавештени о стварима о којима одлучују. „Не идете код лекара и кажете му оперишите ме тим и тим апаратом“, рече он и додаде да су референдуми у реду „у Швајцарској када се одлучује о кравама“. Човек којем не само да Трамп даје интервју, па после „лаже“ како није, него повремено саветује и „Џеј Пи Морган“, има још бриљантнију идеју – „да свако ко би био за Косово на референдуму мора да плати неки новац“, јер би нас „заустављање интеграција коштало“.

    Две опасне ствари произлазе из Лалићевих „мисли“. Прва је да је народ недовољно образован да би могао да одлучује на демократском референдуму, него одлучивање треба препустити одабраним људима. Одабраним, а не изабраним, јер ако народ није довољно паметан да гласањем одговори на само једно питање, што референдум подразумева, како може паметно бирати на изборима, где се разматра читав низ тема од значаја за државу. И демократски избори су, дакле, искључени. Друга је да би право гласа, право на мишљење које може бити уважено, по Лалићу требало да имају само они који располажу новцем да то плате. То се, Лалићу, зове плутократија и ни то не гарантује „обавештеност“, јер материјално богатство није никакав параметар за интелигенцију. Овај Лалићев став о референдуму надилази чак и фашизам и нацизам, јер је и сам Хитлер на почетку своје владавине одржао читав низ референдума. Пре је у складу с идеологијом „Џеј Пи Моргана“ и братије.

     

    Извор: Вечерње новости

    ОДГОВОР В. ЛАЛИЋА: ПУЗЕЋА НЕИСТИНА
    Не разумем новинаре који користе колумне да нападају друге новинаре, осим што тиме показују да имају проблем са професијом која их није најбоље прихватила.

    Никада не одговарам на нападе на Твитеру или маргиналним сајтовима, то сматрам делом посла, али када сам у недељу прочитао колумну Филипа Родића у Вечерњим новостима, где сам радио 13 година, био сам згрожен – с једне стране нивоом личних дисквалификација некога коме сте посветили колумну (што је занатски проблем), а са друге лажним интерпретацијама мојих речи (што је већ озбиљан проблем).

    Но, немам намеру да полемишем са Родићем, пошто он и није хтео полемику, већ са неистинама које су изнете у његовој колумни.

    Дакле, ништа од тога што је написао да сам рекао у прелиставању штампе на ТВ Прва нисам рекао, осим да „референдум о Косову може да буде опасан, пошто се на тај начин одговорност за лошу политику у последњих 30 година са политичара пребацује на народ“, као и да „народ не треба понижавати јер је – по мени – за нас косовски мит важнији и од самог Косова“.

    Не знам где је пронашао да сам против тога да се Црква изјашњава кад сам рекао „да ме нервира што се од свих нас појединачно тражи да се изјашњавамо“, укључујући и Цркву чији је став познат хиљаду година. Нисам ни помислио да кажем да је референдум „штетна глупост“, а камоли то рекао, већ отворио питање које се поставља у Британији: „да ли народ може да донесе исправну одлуку уколико нема све информације“.

    Он ме тачно цитира једино у реченици „да не идете код лекара да му кажете како да вас оперише“, али то не може да значи да је народ необразован, пошто није необразован ни човек који не зна како се оперише на отвореном срцу. Он мене мисли да дискриминише као „либерала“ (о увредама типа „геније“, или двоструком импутирању Трампа да не говорим), што је у његовом вредносном систему горе од Хитлера. Затим природно долазе закључци да само одабрани треба да гласају (где сам ја то рекао?!), или да богати имају бољу интелигенцију (зар ико ово може и да помисли?).

    На крају, зар све ово није у контрадикцији са самим текстом у којем се ја залажем „да изабрани политичари преузму одговорност за посао који су сами изабрали“? Када у све убаците „Џеј Пи Морган“, о којем смо у прелиставању штампе причали око доласка Фолксвагена, долази се до конструкције у којој сам ја зли плаћени либерал, а он патриота који од мене брани Косово.

    Само није одговорио: како то брани Косово? Нити се удостојио да каже шта мисли о референдуму на којем би једино логично питање могло да гласи: „Да ли сте за разграничење са Албанцима?“ Но, о томе Родић не жели да полемише. Он вредан простор који је добио у великом листу користи како би се обрачунао са људима који другачије мисле.

    Само би мене могао да прескочи у тим својим пузећим неистинама, макар у листу у којем сам се потписивао пуних 13 година, и чији читаоци врло добро знају моје ставове.“

    Гостовање Вељка Лалића на ТВ Прва можете погледати овде: 

     

    Извор Вечерње новости

    ОДГОВОР Ф. РОДИЋА: ПРОТИВУСТАВНИ ЛИБЕРАЛИЗАМ
    Озбиљан проблем, и то не само „занатски“, како би рекао Вељко Лалић, јесте то што је он рекао ствари због којих сам га критиковао, а не нападао, како се то њему учинило због, признаћу, непотребне употребе речи „геније“. Из његовог одговора, онога што је рекао и онога што сам ја написао произлази да га ја боље цитирам него што он цитира самога себе, у шта се свако ко жели и има времена лако може уверити прегледом снимка.

    „Не знам где је пронашао да сам против тога да се Црква изјашњава, када сам рекао ’да ме нервира што се од свих нас појединачно тражи да се изјашњавамо’, укључујући и Цркву чији је став познат хиљаду година“, наводи он у реаговању. Тачни цитати с „Прве“, које због недостатка простора нисам могао у колумни да пренесем у целости, гласе:

    Сада имамо тај проблем да о Косову мора да се изјасни и Црква. Сада видимо да се тражи једно велико изјашњавање о Косову. Ја сам доста против тога и мислим да у тој причи, на пример, тај референдум је нешто о чему сам ја написао да може да буде једна од најопаснијих ствари које можемо да направимо.

    Мислим да је то јако сада један опасан став у којем видим да се сада намећу ставови и да се сад Црква изјашњава о томе. Дакле, не може Црква да се изјасни је л’ да после две хиљаде година о Косову на један други начин.

    Нигде Лалић није поменуо да га нешто нервира, него да се нечему „доста противи“. Није помињао ни „појединачно изјашњавање“ него је рекао „референдум“. Два пута, први пут у емисији, други пут цитирајући себе, Лалић помиње хиљаду, односно две хиљаде година. Несигуран је колико то хиљада година Црква има истоветан став о Косову. Можда је то и лапсус, баш као што је можда „лапсус“ и његова идеја да су Италијани колонизовали Јужну Америку, што је написао у колумни Зашто нације пропадају (12. мај).

    За разлику од њега који „зна“ да нисам за полемику (напротив, врло сам расположен и позивам га да је настави), ја не могу да знам шта он јесте или није помислио да каже, али знам шта је рекао и слободан сам да у складу са својим интелектуалним могућностима његове речи тумачим. Нигде му нисам под цитатом приписао да је рекао да је референдум „штетна глупост“. Напротив, јасно сам у свом тексту навео да он то „отприлике рече“, пошто је као пример навео за нас наизглед потпуно банално поређење са швајцарским кравама, када је на питање новинарке зар није референдум демократска тековина одговорио: „Па јесте у Швајцарској када одлучујете о кравама.“ Из целог његовог излагања дало се закључити да ниподаштава референдум као појаву, али можда сам погрешио.

    Опет због недостатка простора, у својој колумни се нисам осврнуо на његову идеју како би референдум представљао понижавање народа. Пошто самог себе не цитира прецизно, од речи до речи, поновићу шта је у вези с тим рекао:

    Уколико ви тражите од народа да се понизи, зашто би се народ понижавао после 30 година грешака политике, и да сад народ изађе и каже да ли жели да се одрекне Косова, а ви треба да му кажете колико ће да кошта.

    Прво, расписивање референдума о овом питању јесте уставна обавеза власти, а не некакав садизам или прање руку, што Лалић, стиче се утисак, тврди. Друго, откуд господин Лалић зна да би се народ на том референдуму „одрекао Косова“ и на тај начин себе понизио? Све анкете говоре супротно. Да ли он то учитава оно што би сам желео да буде резултат референдума, пошто останак Косова у оквиру Републике Србије „кошта“? Како је за њега косовски мит вреднији од самог Косова? Како мисли да може да се одрекне материјалног Косова, а да се не одрекне и духовног Косова, садржаног у косовском миту, односно косовском завету?

    Питање „коштања Косова“ и бесмислености референдума Лалић елаборира у наредном цитату:

    С друге стране имате, то је добро питање, када бисте на референдуму рекли да свако ко је за Косово мора да плати неки новац, пошто можете да израчунате колико би нас то коштало уколико зауставимо те интеграције и тако даље. Па када бисте рекли ево ко да сто евра, сваки грађанин или по породици 300 или 400 евра да онда гласа.

    Ту је јасно и, рекао бих, недвосмислено изнео свој став да свако ко сматра да Космет треба да остане у оквиру Србије, тј. да не треба признати независност, треба то и да плати. Овде ми се чини пригодним да одговорим и на његово питање шта мислим о референдуму и питању „разграничења с Албанцима“. Поред тога што је референдум, као што сам већ навео, у овом случају уставна обавеза (члан 182 и члан 203 Устава Републике Србије), мислим да смо референдуме о Косову одржавали у више наврата, од оног првог, 28. јуна 1389, до последњег који је трајао од марта до јуна 1999. Цена учешћа на тим референдумима нису биле стотине евра, него крв и живот. Лично се противим „разграничењу с Албанцима“ дуж наше територије. И да, желим и о томе да полемишем. Хоћемо ли?

    Нема контрадикције о којој говори Вељко Лалић. Јасно и гласно је рекао да је против референдума и није рекао „да изабрани политичари преузму одговорност за посао који су сами изабрали“, како наводи у реаговању, него: „Дакле, неко је изабрао да буде политичар и да доноси тешке одлуке.“ Његово залагање да „политичари преузму одговорност“ је, поново, у супротности с Уставом, јер искључује референдум.

    Нисам планирао да га на било који начин „дискриминишем као либерала“. Прво, он се сам тако декларисао у неколико телевизијских наступа које сам имао прилике да видим, а друго, не знам како либерали у нашем друштву могу бити дискриминисани. Шта је ту дискриминација? Нисам написао ни да су либерали или он гори од Хитлера, него да је такав његов негативан став о референдумима, које је чак и Хитлер расписивао. Није ми јасно ни шта сам му импутирао помињањем „интервјуа“ с Доналдом Трампом. Да ли је било проблема с тим, или није? И оних „занатских“, а и оних „озбиљнијих“. А кад смо код тога, искористио бих прилику и питао га зашто због „занатских проблема“ није тужио шпански Паис, који је „крао“ „ексклузивне колумне“ које је за Недељник писао Марио Варгас Љоса и објављивао их знатно пре Недељника?

    Искрено, не мислим да је он „зли плаћени либерал“. Напротив, више ми личи да ствари које говори – говори из убеђења. Делује искрено, баш као и у истој колумни поменути Филип Давид. То што ја мислим да су његова убеђења погрешна, а аргументација умногоме несувисла, то је друга ствар и, ваљда, имам право да се о томе изјасним, баш као што и Црква има право да се изјасни о Косову.

     

    Проширена верзија текста објављеног у Вечерњим новостима

     

    Извор Нови Стандард

  • Препоручујемо

  • Дневне вести