В. Корнилов: На Западу причају о „Јалти 2“

Изненадни повратак „доктрине Монро“ у лексику америчких дипломата је иницирао нова преиспитивања унутар савремене геополитике

Запад је после победе у хладном рату нагло `охладио` према концепцији `сфера утицаја` која је дотад сматрана традицијом. Појавило се резоновање: шта да се дели кад се цела планета претворила у зону утицаја САД? Изненадни повратак „доктрине Монро“ у лексику америчких дипломата зато је иницирао нова преиспитивања унутар савремене геополитике. Јер, испоставило се да концепција сфера утицаја и није толико архаична, већ – животна и савремена.

Само, многи по инерцији тврде да су „сфере утицаја“ застареле и неприхватљиве. Примера ради, Јенс Столтгенберг је поводом седам деценија постојања НАТО изговорио: „Ми верујемо у свет без сфера утицаја“. Приличну прашину је подигао чланак у Националном интересу познатог америчкког аналитичара из Института „Катон“ Теда Карпентера. Наслов његовог текста говори довољно и сам за себе: „Нагодимо се са Русијом око сфера утицаја“.

Анализирајући разлоге због којих је Москва активна у Венецуели, Карпентер долази до закључка да је то одговор на америчку провоцирајућу политику на истоку Европе и на грубо мешање САД у ствари Украјине. Карпентер је чак уверен: „Вашингтон мора поштовати руску сферу утицаја у том региону. У том случају ће и Русија поштовати доктрину Монроа“. Једноставно: аналитичар предлаже Белој кући да трампи Украјину за Венецуелу.

Овакав приступ је узнемирио неке западне `пријатеље Украјине`који инсистирају на агресивнијој политици САД у региону. Аутор аналитичког центра Atlantic Council за украјинску тематику, Питер Дикинсон, написао је да је забринут због оживљавања „старих аргумената о неопходности постојања сфера утицаја великих сила“. О нивоу Дикинсонове аналитике довољно говори његова тврдња да се у Русији иде у затвор за само помињање пакта Рибентроп-Молотов“.

Зону утицаја Русије индиректно је поменуо и немачки лист Франкфуртер Алгемајне, указујући својим читоаоцима да се Украјина фактички налази између `руских унутрашњих линија`. Ово може значити да је однос према сферама интереса великих сила престао да буде `архаичан`. Дакако, било би наивно сматрати да ће САД одустати од планетарне хегемоније ради решавања каквих тренутних тактичких задатака повезаних са обуздавањем неугодног режима у западној хемисфери.

 

Аутор Владимир Корнилов

 

Извор Факти, 26. мај 2019.