V. Kornilov: Na Zapadu pričaju o “Jalti 2”

Iznenadni povratak „doktrine Monro“ u leksiku američkih diplomata je inicirao nova preispitivanja unutar savremene geopolitike

Zapad je posle pobede u hladnom ratu naglo `ohladio` prema koncepciji `sfera uticaja` koja je dotad smatrana tradicijom. Pojavilo se rezonovanje: šta da se deli kad se cela planeta pretvorila u zonu uticaja SAD? Iznenadni povratak „doktrine Monro“ u leksiku američkih diplomata zato je inicirao nova preispitivanja unutar savremene geopolitike. Jer, ispostavilo se da koncepcija sfera uticaja i nije toliko arhaična, već – životna i savremena.

Samo, mnogi po inerciji tvrde da su „sfere uticaja“ zastarele i neprihvatljive. Primera radi, Jens Stoltgenberg je povodom sedam decenija postojanja NATO izgovorio: „Mi verujemo u svet bez sfera uticaja“. Priličnu prašinu je podigao članak u Nacionalnom interesu poznatog američkkog analitičara iz Instituta „Katon“ Teda Karpentera. Naslov njegovog teksta govori dovoljno i sam za sebe: „Nagodimo se sa Rusijom oko sfera uticaja“.

Analizirajući razloge zbog kojih je Moskva aktivna u Venecueli, Karpenter dolazi do zaključka da je to odgovor na američku provocirajuću politiku na istoku Evrope i na grubo mešanje SAD u stvari Ukrajine. Karpenter je čak uveren: „Vašington mora poštovati rusku sferu uticaja u tom regionu. U tom slučaju će i Rusija poštovati doktrinu Monroa“. Jednostavno: analitičar predlaže Beloj kući da trampi Ukrajinu za Venecuelu.

Ovakav pristup je uznemirio neke zapadne `prijatelje Ukrajine`koji insistiraju na agresivnijoj politici SAD u regionu. Autor analitičkog centra Atlantic Council za ukrajinsku tematiku, Piter Dikinson, napisao je da je zabrinut zbog oživljavanja „starih argumenata o neophodnosti postojanja sfera uticaja velikih sila“. O nivou Dikinsonove analitike dovoljno govori njegova tvrdnja da se u Rusiji ide u zatvor za samo pominjanje pakta Ribentrop-Molotov“.

Zonu uticaja Rusije indirektno je pomenuo i nemački list Frankfurter Algemajne, ukazujući svojim čitoaocima da se Ukrajina faktički nalazi između `ruskih unutrašnjih linija`. Ovo može značiti da je odnos prema sferama interesa velikih sila prestao da bude `arhaičan`. Dakako, bilo bi naivno smatrati da će SAD odustati od planetarne hegemonije radi rešavanja kakvih trenutnih taktičkih zadataka povezanih sa obuzdavanjem neugodnog režima u zapadnoj hemisferi.

 

Autor Vladimir Kornilov

 

Izvor Fakti, 26. maj 2019.