Дојче веле: Тријумф „треће“ Хрватске

Суверенисти прекаљене европарламентарке Руже Томашић и бивши судија Мислав Колакушић највише профитирали од избора за ЕП

Највеће странке у Хрватској изгубиле су монопол: ХДЗ је на ЕУ-изборима доживела дебакл, главна опозициона странка СДП неочекивано је ускрснула. Али главна вест је тријумф тзв. „треће“ Хрватске, сматра Хелена Пуљиз.

Када се саберу гласови које су ХДЗ и СДП освојиле на изборима за Европски парламент и гласови четири странке и листе које су успеле да уђу у Европски парламент, јасно је да су највеће странке изгубиле монопол и да је тзв. „трећа Хрватска“ веома жилава. Клатно те треће Хрватска годинама се љуља лево-десно, а овога пута претегло је на десну страну. Суверенисти прекаљене европарламентарке Руже Томашић потврдили су европски мандат и ојачали, а бивши судија Мислав Колакушић у великом стилу освојио је простор на политичкој сцени и остварио завидан изборни резултат заузевши четврту позицију по броју гласова.

Иако је Колакушићев избор многе изненадио, тај успех није дошао преко ноћи и за њега може да захвали пре свега теренском раду и упорном подршком блокираним грађанима којих је у Хрватској чак 300.000 и које велике политичке странке упорно игноришу. То је Колакушићева изборна база. Њих двадесетак хиљада, окупљених у неколико Фејсбук-група, уз Колакушића су пуних неколико година. Они су његови прави следбеници и само су чекали његову одлуку да се кандидује на неким изборима, па да крену у виртуелну и стварну офанзиву. Колакушић припада десном центру. Амбиција му је победа на председничким и парламентарним изборима.

ХДЗ-У ПРЕДСТОЈЕ БУРНИ ДАНИ
Конзервативци и екстремна десница отели су ХДЗ-ове гласове, ХДЗ је освојила само мало више гласова него што има чланова, па премијер и председник странке Андреј Пленковић из избора излази далеко слабији него што је у њих ушао. Унутарстраначко примирје трајало је док је трајала кампања и рањени Пленковић сада је плен за многе који не подржавају његов начин вођења странке, кампање и кадровску политику (узданица Карло Реслер показао се као кадровски промашај).

Да је испунио план и освојио обећаних пет и прижељкиваних шест мандата у Европском парламенту, Пленковић би без проблема могао да мирно да чека парламентарне и унутарстраначке изборе и лако би се решио унутарстраначке опозиције коју предводи заменик председника странке Милијан Бркић. Након оваквог изборног резултата, ако и даље жели да води ХДЗ, Пленковић ће у странци морати да пристане на велике компромисе и неће моћи да улази у отворене сукобе. Како год се ти сукоби расплели, извесно је и да ће ХДЗ на путу ка председничким и парламентарним изборима снажније скренути удесно како би вратио бар део својих бирача који су се окренули првенствено Суверенистима, па Независнима за Хрватску (који су са правашима замало ушли у Европски парламент) и Маријани Петир.

СДП ЈЕ ОЈАЧАО
За разлику од турбуленција на десници, на левици се, кад је реч о изборима, није догодило ништа битно, па СДП остаје најјача странка на левом полу. СДП-ово освајање четири мандата у Европском парламенту једна је од изборних сензација јер су, као већ дуже време неконсолидована политичка снага, успели да увере бираче да им, упркос свему, дају подршку. За тај успех најзаслужнији су доказани европарламентарци Биљана Борзан и Тонино Пицула чија ће унутарстраначка моћ у наредном периоду сигурно да ојача зато што су успели да странку подигну из мртвих. Пицула је други по броју освојених преференцијалних гласова што га чини неизбежним потенцијалом за председничку кандидатуру, а Борзан може да конкурише за позицију председнице странке.

На руку СДП-у је ишла и дезоријентисаност нових левих странака и иницијатива, које нису показале способност удруживања у веће политичке платформе, па су се гласови малих на левици очекивано расули. Уједињавање у Амстердамску коалицију спасило је либерале, успели су да потврде европски мандат, а свог представника имаће и све слабији популистички Живи зид којем је Колакушић отео велики број бирача.

НОВИ ЛИДЕР
Иако је реч о изборима за европски, а не национални парламент, њихови резултати за последицу ће имати снажна превирања на политичкој сцени Хрватске. Премијер и владајућа странка су уздрмани, главна опозициона партија добила је сасвим неочекивану прилику за опоравак, конзервативци су се укоренили у бирачком телу, појавио се нови лидер који је завидан број бирача успео да увери да ће се борити против корупције и друштвене неправде. Осим промена које ће изборни резултати донети политичким странкама, расподела гласова снажно ће утицати и на, последњих година, углавном равнодушан однос хрватских грађана према изборима: више нико не може да каже да не излази на изборе јер се резултат унапред зна.

 

Аутор Хелена Пуљиз

 

Извор Дојче веле, 27. мај 2019.