Д. Анђелковић: Избори за ЕП неће радикално променити однос ЕУ према Србији

„Што буде већи утицај Либерала и Зелених, то се може очекивати већи притисак на Србију“, истиче Анђелковић

Избори за Европски парламент пажљиво су се пратили у Србији – а доста пажње посвећује се успесима деснице и националистичких снага у појединим европским земљама. Колико ти избори утичу на евроинтеграције Србије?

Резултати избора за Европски парламент нису баш одушевили евроскептике у Србији, и у првим реаговањима се стога доста пажње посвећује успесима деснице и националистичких снага у појединим европским земљама. Српски медији тако уредно бележе све изјаве које говоре о новом односу снага у Европи, иако се примећује да резултати избора највероватније неће донети неке спектакуларне промене. Фокус српских медија је чини се пре свега на оним земљама у којима су победиле – како се у Београду називају – суверенистичке снаге, јер се оне виде као нека врста природних савезника и пријатеља Србије.

МЛАКЕ ПОРУКЕ ПОДРШКЕ
Али, ако се погледају изјаве које су се чуле из европскептичних кругова, пре свега из Италије и Француске, процес европских интеграција Србије изазива млако и рекло би се конфузно виђење евроинтеграција Србије. Марин ле Пен је већ раније слала поруке Србији да јој чланство у ЕУ није потребно, а Матео Салвини је након избора за Европски парламент рекао да је идеја о чланству Србије у ЕУ „интересантна“.

Мађарски премијер Виктор Орбан са друге стране у телефонском разговору са председником Србије Александром Вучићем поручује како „Србија може да се ослони на снажну помоћ Мађарске на европском путу Србије“. Министар европских интеграција Србије Јадранка Јоксимовић оцењује да су прелиминарни резултати европских избора „позитивни за даљу политику проширења“.

ЕУ НЕЋЕ ПРОПАСТИ
На велику жалост наших локалних евроскептика, који већ деценијама чекају да пропадне ЕУ, то се неће десити, коментарише за ДВ резултате избора за Европски парламент Сузана Грубјешић, генрални секретар Европског покрета у Србији. „Какве ће последице резултати избора ипак имати по Србију и регион, то ћемо видети након самог избора људи који ће руководити парламентарним одборима, рецимо одбором за спољне послове, ко ће бити известилац за Србију, ко ће бити на челу одбора за стабилизацију и придруживање, а пре свега како ће се решити питање комесара за проширење ЕУ“, каже Сузана Грубјешић.

Први значајан догађај у том смислу на који би требало обратити пажњу јесте јунски самит на којем би Северна Македонија и Албанија требало да добију датум за почетак преговора, скреће пажњу генерална секретарка Европског покрета у Србији. „Према информацијама које сада стижу до нас мала је вероватноћа да ће се то десити. Имаћемо 29. маја и извештај о напретку Србије Европске комисије, која је подлегла том притиску па се ту проширење и не помиње, и од тога ће зависити и даље отварање поглавља за Србију. Кад подвучемо црту, јасно је да ће питање проширења ЕУ још неко време бити у другом плану“, истиче Сузана Грубјешић.

ПОВЕЋАН ПРИТИСАК НА СРБИЈУ?
Суверенистичке снаге ипак нису успеле да добију превласт над мејнстрим политичким снагама у Европи, и стога не би требало очекивати да ће резултати ових избора донети нешто радикално ново, оцењује за ДВ политички аналитичар Драгомир Анђелковић.

„Очекујем да ће се стога направити једна што шира коалиција, и мислим да се то може још негативније одразити на Србију, и да се ту може инсистирати на питањима која додатно могу отежати европске интеграције Србије. Што буде већи утицај Либерала и Зелених, то се може очекивати већи притисак на Србију. Ми и са коалицијама Народних партија нисмо често налазили заједнички језик, а са њима званични Београд има најближе односе. Наше евроинтеграције су ионако далеке, а сада могу постати још мало даље“, сматра Анђелковић.

КОМЕШАЊЕ УНУТАР ЕУ
Колико известан успех деснице на протеклим изборима ипак може изазвати промене унутар Европске уније, и какав то утицај може имати на политику према Србији? Драгомир Анђелковић каже да, како сада ствари стоје, неће бити неких битних промена у политичкој архитектури Европе, али да ће се резултати избора одразити на поједине земље и да се тамо може догодити промена власти.

„То ће све довести до комешања унутар ЕУ, а то ће угрозити процес европских интеграција свих земаља а не само Србије. Тек ако у неким земљама дође до смене власти, можемо очекивати да дође и до промене њихове спољне политике. Али, евентуална промена политике не може ништа битно да измени преко ноћи што се тиче односа према Србији“, примећује Анђелковић.

Сузана Грубјешић напомиње како сматра да „процес реформи ЕУ и проширење могу да теку заједно. Политика проширења је по мом мишљењу била једна од најуспешнијних европских политика. Нисам више сигурна колико је уопште сада остварива агенда француског председника Макрона, који је ипак тесно изгубио на овим изборима од Марин ле Пен. Ако се настави као до сада то ће бити лоше како за ЕУ тако и за Западни Балкан“.

СРБИЈА И БРИСЕЛ ПО СТАРОМ
Званични Београд са једне стране чланство у ЕУ наводи као свој стратешки циљ, али истовремено у српској јавности су биле видљиве симпатије за евроскептичне струје унутар саме Уније. Иако није чланица ЕУ, Србија посматра Брисел на сличан начин као и све оне пуноправне чланице ЕУ које су дошле у сукоб са бриселском бирократијом: као место одакле стижу ултиматуми и диктати. Стога се и може рећи да се од европских избора у Србији очекивало да донесу и неку битну промену политике, која би од Косова до европских интеграција довела до већег уважавања српских ставова и позиција.

Генерална секретарка Европског покрета у Србији наглашава да су биле нереална поједина очекивања у Србији „како ће доћи до неких драстичних промена, јер озбиљне земље имају своја стратешка опредељења која не мењају након сваког изборног циклуса. Од Београда ће се и даље очекивати наставак дијалога са Приштином и убрзање процеса унутрашњих реформи“, закључује Сузана Грубјешић.

 

Аутор Ивица Петровић

 

Извор Дојче веле, 28. мај 2019.