Дојче веле о Аустрији: Рушење хладног канцелара

Увек умерен у тону, са врхунским манирима, овај 32-годишњак доводи своје противнике до белог усијања

После годину и по дана су ФПО и опозициона СПО гласале за неповерење аустријском канцелару Себастијану Курцу. То је непотребна драма, сматра Норберт Мапес-Нидик.

Пад аустријске владе – то није морала да буде велика драма. Нови избори су ионако били заказани за септембар. А како та земља мисли и осећа – то су убедљиво показали Европски избори у недељу. „Црно-плави пројекат“ младог канцелара је био и јесте популаран. Алтернативне већине нема на видику. Ништа не говори у прилог могућности да би после успешног гласања о неповерењу влади сада нешто могло да се промени.

И поред тога, то је била велика драма. Како социјалдемократе тако и „слободарци“ који су управо истерани из владе, данима су се рвали сами са собом. Може ли се овом канцелару још веровати? Онај ко је говорио о поверењу није мислио само на одустајање од обарања владе, на оно што језик устава мисли тим посебно људским појмом. Поверење је у последњим изјавама политичара стварно било нешто врло лично.

Социјалдемократе су биле искрено огорчене тиме што је канцелар Курц бонус своје функције хтео да искористи за свој тријумфалан реизбор без икаквог уступка опозицији. „Слободарци“ нису схватили узбуђење око видео-снимка са Ибице на којем се видело како се њихов шеф странке и посланичке групе цењка са државним тендерима и похлепно се баца на медије. Тако се води политика, мислили су они и њихови бирачи сматрајући да је подмукло то што их Курц проглашава одговорним за нешто што у њиховим очима ионако сви раде. После 30 година десничарског популизма цинизам изгледа као поштење.

Себастијан Курц је у дебати у парламенту, не мењајући израз лица, подсећао на фигуре из кабинета мадам Тисо. Емоције које изазива су њему самом стране, и утолико веће, што је он хладнији. Увек умерен у тону, са врхунским манирима, овај 32-годишњак доводи своје противнике до белог усијања. Култура компромиса, која је заправо аустријска карактеристика, њему је страна. Курц својим истесаним реченицама исказује оно што је одлучио у најужем кругу. То што је избацивањем свог потпуно разулареног коалиционог партнера сам себи одсекао парламентарну већину, није га коштало ни капи зноја. Његова публика га воли због тога.

Курцу је могло да буде свеједно шта ће одлучити његови противници. Сада, када је свргнут, за своју победу ће захвалити својој аури мученика. Да је остао на функцији, на изборима у септембру би управо његова величанствена недодирљивост оно што би му обезбедило велику победу. Опозиционе странке које су га обориле не спаја никакав политички захтев.

Али социјалдемократе су тактизирале. Посебно жестоко су у СПО за неповерење канцелару гласали они којима би одговарала алијанса са десничарском ФПО. Заменик шефа странке Ханс Петер Доскоцил у својој савезној покрајини коалира са ултрасима и не устеже се да здесна претиче бечку владу и њен националистички курс. Скептични према рушењу Курца су били они који су хтели да покажу јасно противљење десници – на пример, још неискусна шефица странке Памела Ренди-Вагнер. Њене шансе нису нарочито добре. Аустријске странке се не ређају, као немачке, по осовини лево-десно, већ се међусобно односе као три површине у Мерцедесовој звезди: повезују их пођеднако дуге линије.

Али и слободарци су тактизирали. Смењени министар унутрашњих послова Херберт Кикл и кандидат на Европским изборима, Харалд Вилимски, ионако нису хтели коалицију са десноконзервативном ОВП. Они су убеђени да ће се једног дана наћи на првом месту и да ће моћи да поставе канцелара. Представници тврде струје с правом страхују да им то неће успети из позиције малог партнера. Други, попут Норберта Хофера, који је предвиђен за наследника компромитованог шефа партије Хајнц-Кристијана Штрахеа, после септембарских избора би се радо и по други пут договарали са ОВП. Зато једна црно-плави кабинет бр. 2 не би био тако невероватан. Курц одбија да искључи ту могућност. Критика из редова његове странке коју је са својим десничарским курсем морао да слуша последњих месеци, после успеха на изборима у недељу би могла да замукне.

Курц има јасан компас: против странаца, против Брисела, против прерасподела у социјалном сектору. Његови противници су сложни само у оцени да канцелар неправедно ужива обожавање својих многобројних фанова. Ако афера „Ибица“ на крају не буде пошла криво, онда неће утицати на десничарски курс државе, Секс, лажи и видео, како се то показало у Бечу, у политичком заокрету нису поуздани помагачи.

 

Аутор Норберт Мапес-Нидик 

 

Извор Дојче веле, 28. мај 2019.