Н. Бабић: Вашингтон на последњој линији одбране

Нашавши се у безизлазној ситуацији по питању статуса глобалног хегемона, Вашингтон је посегнуо за санкцијама због којих су сви на удару

У више наврата у разним анализама о разним темама смо навели како САД неће користити војну силу у сучељавању са својим геополитичким противницима. Тренутно је то могуће само у Персијском заливу, али не као планирани рат, него више као посљедица низа непредвиђених догађаја који би довели до сукоба и ескалације рата с катастрофалним посљедицама. Чак се више не планирају и не проводе Обојене револуције, барем не интензитетом којим су подстицане протеклих двадесет година, све до посљедње успјешно проведене у Украјини.

Неко ће рећи да су посљедње проведене у Македонији и Јерменији, али би то и било само дјелимично тачно. У Македонији је “Шарена револуција” била само дио великог склопа активности, док је Никол Пашињан, који је дуготрајним протестима дошао на власт у Јеревану, потпуно неутрализован и не представља никакву опасност у смислу промјене спољнополитичког курса Јерменије.

Нашавши се у безизлазној ситуацији по питању статуса глобалног хегемона, власти у Вашингтону су посегнуле за санкцијама, казнама, царинама и осталим алатима трговинског и економског рата које примјењују против свих земаља које не слиједе њихов диктат. На удару су декларисани непријатељи као Иран, Венецуела, Сирија и Сјеверна Кореја, кључни геополитички ривали у глобалној арени, Кина и Русија, али и конкурентске силе међу савезницима, прије свега Њемачка и земље Европске уније које гравитирају око Берлина. Ако свима додамо земље које су захваћене секундарним санкцијама, није поштеђен нико.

САД СУ СЕ ПОВУКЛЕ НА ПОСЉЕДЊУ ЛИНИЈУ ОДБРАНЕ
Након свих замисливих и незамисливих закона и изговора под којима Вашингтон може објавити рат сувереним земљама је не тако давно усвојен Закон за сузбијање непријатеља санкцијама (CAATSA). Међутим, он очито није био довољан за нападе на суверене земље и сада је најављен нови закон прека којем САД себи дају за право да кажњавају друге земље због наводног манипулисања њиховим валутама.

Заправо, саме Сједињене Државе су главни криминалац, што је чињеница коју не треба образлагати. У доба тренутног слабљења валута земаља у развоју, Американци су први задали ударац Хуавеју. Колико је пута руска рубља дотакла дно под утицајем америчких санкција? На почетку се стрмоглав пад чинио катастрофа за Русе. Срећом, Владимир Путин је на челу Централне банке Русије оставио Елвиру Набиулину, која је оставила плутајући курс рубље, валута је ослабила и подстакла домаћу производњу и извоз, а посебно супституцију увоза. Оно што је требало ослабити Русију је ојачало економију и финансијски биланс земље, што се, парадоксално, догодило захваљујући агресији Запада. САД нису могле казнити Русију зато што је оставила рубљу да слободно тоне у односу на долар. Нису имали закон. Али ће се сада и то промијенити, иако неће имати пуно везе с Руском Федерацијом, која има врло малу трговинску размјену са Сједињеним Државама. Али се закон дизајнира за цијели свијет.

Америчко министарство трговине предложило је увођење царина за робу из земаља које вештачки умањују вриједност своје валуте у односу на долар. Наравно, је ли депресијација изазвана намјерно или је посљедица спољног притиска на валути, уопште није важно. Ако то штети америчким интересима, оптуженој земљи ће се увести царине. Према ријечима америчког министра трговине, Вилбура Роса, ова иновација ће “страним извозницима јасно показати да министарство трговине може надокнадити штете за америчку индустрију од девизних субвенција у иностранству”. “Страни народи више неће моћи користити монетарну политику на штету америчких радника и предузећа”, изјавио Рос за Си-Ен-Би-Си, који је сав изгорио од бриге за америчке раднике.

УДАР НА „САВЕЗНИКЕ“ И „ПАРТНЕРЕ“
Министарство сада мора само дефинисати критеријуме за потцењивање националних валута сваке земље у свијету, али међу првима на попису за провјеру нису Кина или Русија, већ нове царине пријете Јапану, Јужној Кореји, Индији, Њемачкој и Швајцарској.

Раније је Вилбур Рос извијестио да у Вашингтону сумњају да се манипулацијом националних валута служи 12 земаља, али њихов број би се могао повећати на 20. Међу њима су, осим наведених, Русија, Вијетнам, Тајланд, Индонезија, Ирска и Малезија. Недостатак Кине на овом попису је лако објаснити. Трговински рат против азијског дива је већ у току, а царине на кинеску робу су већ уведене, овдје САД-у не требају нови алати, довољни су стари. Нова иницијатива Министарства индустрије и трговине Сједињених Америчких Држава ће вјероватно оживјети због растућих међународних трговинских контрадикција. Сједињене Државе већ дуго практикују усвајање екстратериторијалних закона.

Пооштравање увозних царина за бројне земље које су оптужене за манипулисање курсом значило би произвољну регулацију услова билатералне трговине тако да се погодује америчким интересима. У овом случају приговори америчких трговинских партнера неће имати никакво значење, јер је проблем у томе што је амерички долар водећа валута међународних плаћања. Стога ће све земље које имају знатну трговину са Сједињеним Државама бити погођене царинама.

То би Трампу требало помоћи да убије двије муве једним ударцем. С једне стране жели брзо и једноставно прилагодити трговину америчким интересима, док с друге стране жели утицати на монетарну политику земаља које су формално независне од Сједињених Држава. Наравно, све то противрјечи темељним начелима међународне трговине и правилима Свјетске трговинске организације, али за Доналда Трампа то уопште није проблем. Он чак не искључује повлачење Сједињених Држава из СТО.

Што се тиче Русије, као што смо рекли, америчке власти имају мало аргумената за оптужбе о манипулацији рубљом, коју је гувернерка Набиулина намјерно оставила са слободним курсом. Међутим, Сједињене Државе никада нису престале проводити нападе против Русије и само им треба нови изговор за напад. Украјински фактор не постоји, адут са свемоћним руским хакерима је већ одигран, авионска несрећа над Украјином и прича о Скрипаљом су исцијеђени до задње капи.

КРИТЕРИЈУМИ ЗА КАЖЊАВАЊЕ
Раније је америчко министарство финансија истакнуло три критеријума по којима се земља може приписати броју “злонамјерних манипулатора валута”. Прво, то су волумен и учесталост валутних интервенција које проводе монетарне власти поједине земље. Друго, вриједност вишка извоза над увозом земље. Треће, важност земље за спољноу трговину Сједињених Држава.

У Русији извоз у свијет премашује увоз, а 2018. се готово удвостручио. Продано је руске робе у иностран ство за 450 милијарди долара, а Руси су купили стране робе за 238 милијарди долара. Међутим, чињеница да је трговински биланс Русије био позитиван значи да је била добра и за руску макроекономију. Русија зарађује више новца него што троши на куповину увезене робе. Наравно, то ствара условни вишак валуте унутар земље, што утиче на курс рубље, али било би чудно да руске власти уведу ограничења руском извозу и осуде се на губитак само зато што то Вашингтон жели. Дакле, не мора ни постојати директна билатерална трговина са Сједињеним Државама. Довољно је да трговински биланс неке земље штети америчком пословању.

Централна банка Русије активно проводи девизне интервенције, а позитивни платни биланс прелази 3 одсто БДП-а. Само прошле године је волумен куповине валута износио је 4.200 милијарди рубаља. Међутим, са стајалишта Банке Русије, није потребна никаква интервенција за манипулацију курсом. “Централна банка купује валуту за Министарство финансија само у оквиру буџетског правила које је осмишљено како би се осигурала независност привреде од цијена нафте и није усмјерена на одржавање одређене стопе курса рубље. Нема апсолутно никаквог разлога да нас оптужују да манипулирамо курсом”, изјавила је гувернерка Банке Русије Елвира Набиулина у интервјуу за Известију.

У оквиру буџетског правила се суперпрофити из робног извоза не троше, него се акумулирају као резерве и иду у Национални фонд. Ријеч је о “сигурносном јастуку” који ће Русима помоћи да преброде још једну кризу у глобалној економији коју прати пад цијена нафте. Закључак је да су свјетске цијене нафте нешто на што Русија ни на који начин не може утицати, те да се може само припремити за погоршање ситуације у свијету у којем су нови обрти иза угла, темељени на цикличној природи свјетске привреде коју отприлике сваких десет година погоди рецесија. Питање је само када ће се она догодити. Према америчкој логици, Русија и све друге оптужене земље морају потрошити све петродоларе који улазе у земљу. То би испрва чак могло подстакнути раст и допринијети благостању становништва, али кад избије криза не би било спаса.

Према посљедњем критеријуму ће Вашингтон изузетно тешко моћи оптужити Русију, земљу с којом нема озбиљну трговину. Истина, трговински промет Руске Федерације с Американцима, упркос свим агресијама и санкцијама, расте и даље. Прошле је године је порастао за готово 8 одсто и билатерална трговина је износила 25 милијарди долара. С друге стране, иако Русија има позитиван трговински биланс уопштено, ако гледамо трговину са Сједињеним Државама, тамо је извоз готово једнак увозу, сваки по 12,5 милијарди долара. Штавише, за Русију су САД партнер који ипак заузима седмо мјесто по удјелу у руској трговини, али је Русија као трговински партнер Сједињеним Државама од малог значаја. То озбиљно смањује ризик од почетка трговинског рата с Русијом, али за Москву Вашингтон има посебан приступ санкцијама.

Кина, као највећи трговински партнер Сједињених Држава, већ је претрпјела удар из иностранства у облику царина на кинеску робу и удар на Хуавеј. Пекинг је неколико пута оптужен за манипулацију валутом. Али се тако било која извозно оријентисана земља у свијету може сматрати манипулатором валуте, јер је таквим земљама слаба локална валута увијек профитабилна. То је, на примјер, случај са свим земљама које производе нафту. Руске нафтне компаније показале су се најпрофитабилнијима у свијету након пада рубље претходних година, кажу аналитичари Еф-икс Проа.

Сваку депресијацију јуана Трамп доживљава као покушај поткопавања америчке привреде, да се у САД прода више робе и тиме повећа трговински дефицит земље. Курс јуана се формира на аукцијама унутар земље, а њих контролише Народна банка Кине и максимално допуштено одступање од просјечне дневне вриједности је 2 одсто.

КОЈЕ СУ МЕТОДЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ ВАЛУТАМА У РУКАМА ДРЖАВА?
До 2007. године су Кина и Русија активно попуњавале златне и девизне резерве, чиме су држале стопу курса, али је та пракса остала у прошлости. Раније се нешто слично могло видјети у Јапану. Данас централна банка било које земље смањењем каматних стопа може смањити камате на националну валуту и пада приноса на обвезнице. Валутне интервенције, без обзира у сврху се проводиле, такође утичу на локалну валуту. Али то се сматра нормалном праксом. Држати курс под контролом, упркос импресивном трговинском вишку, је готово правило, иако је у одређеном смислу вештачко стварање конкурентске предности за домаће производе.

Строго говорећи, такозване валутне манипулације независних држава нису и не могу бити манипулације. Суверена земља има пуно право да регулише курс своје националне валуте, а ако је потреба да га регулише вођена властитим интересима, а не интересима Вашингтона. Према томе, оптужбе против било које земље да манипулише девизним курсевима су заправо оптужбе због спровођења независне економске политике. Другим ријечима, наводне “манипулације” других земаља с властитим курсевима су за Сједињене Државе само добар изговор за произвољну регулацију услова и обима међусобне трговине. Боље речено, Сједињене Државе ће казнити друге за оно што саме без имало срама раде деценијама.

САД САМЕ МАНИПУЛИШУ ДОЛАРОМ
И Доналд ТрАмп активно манипулише доларом. Амерички предсједник жели развој производње у земљи и раст извоза америчке робе, а за то му треба слаб долар. Трамп кроз објаве на Твитеру, твитове и разне изјаве врши притисак на ФЕД, покреће трговинске ратове и покушава да утиче на нафтне квоте и ОПЕК, а више је пута је покушавао манипулисати курсом долара. Испоставило се да није баш био успјешан, али то је друга прича.

САД често манипулишу доларом и увођењем различитих облика санкција против нежељених земаља. Сједињене Државе престају сервисирати било какве банковне операције у доларима или само запријете да ће увести те мјере, чиме истог тренутка утичу на валуте “неподобних” земаља На примјер, прошле године је у априлу, након америчких санкција против компанија Олега Дерипаске, рубља почела оштро слабити. Од августа је започео нови круг депресијације рубље, а опет су биле одговорне САД. Тако је рубља, која има слободан курс, реаговалана пријетњу новим санкцијама против Русије.

Случај Турске је такође еклатантан примјер америчке манипулације валутом. Такође због пријетњи санкцијама и разним другим облика притиска је турска лира прошле године потонула, али је Центрлна банка Турске с неколико интервенција успјела вратити курс и прихватљиве оквире. Но, губици су били енормни, а све је посљедица новог спољнополитичког курса Анкаре. Данас су, због ескалације трговинског рата, глобална тржишта поновно под притиском, а сва валутна тржишта у настајању су у “црвеном”. Русија није изузетак иако рубља изгледа боље од многих других валута. Ипак поступно слаби. Тако Сједињене Државе несвјесно помажу девалвацију руске валуте, чиме руски извоз на свјетским тржиштима постаје конкурентнији.

Трампови покушаји да ослаби долар нису успјели. Али зашто би Трамп то учинио, ако може окривити друге земље за манипулацију и учинити оно што мисли да је корисно за америчку привреду. Но, хоће ли нови талас царина који би требао преплавити Јапан, Јужну Кореју, Индију, Њемачку, Швајцарску, Русију, Вијетнам, Тајланд, Индонезију, Ирску, Малезију и друге, без Кине, која има “посебан третман”, сигурно бити вјетар у леђа америчкој економији и трговинском билансу? Трамп је увјерен да хоће, али прогласити рат цијелом свијету истовремено не изгледа одлука мудрог државника.

 

Аутор Н. Бабић

 

Извор logicno.com, 27. мај 2019.