Шта пише у извештају ЕК о Србији?

У општем приказу способности Србије да преузме обавезе чланства у ЕУ оцењује се да је Србија добро припремљена у неким областима

Београд је ангажован у дијалогу с Приштином и уздржано је реаговао на косовске царинске тарифе, наводи се у извештају Европске комисије.

Београд треба да предузме суштинске напоре посебно у међународним односима како би се створило погодно окружење за закључивање правно обавезујућег споразума о нормализацији односа са Приштином, који је хитан и кључан за напредовање на европском путу и за Србију и за Косово, наводи се у овогодишњем Извештају о напретку Србије у процесу приступања ЕУ, који је европски комесар Јоханес Хан представио у Спољнополитичком одбору Европског парламента.

У делу који се односи на нормализацију односа Србије и Косова, подсећа се да је у оквиру дијалога одржано неколико састанака на виоком нивоу и наводи да је циљ те фазе закључивање свеобухватног и правно обавезујућег споразума Србије и Косова, који би био у складу с међународним правом и правном тековином ЕУ (аcquis) и прихватљив за државе чланице ЕУ и регион. Додаје се, међутим, да је рад на томе прекинут у новембру 2018, након одлуке косовске владе да уведе царинске тарифе од 100 одсто на робу увезену из Србије и БиХ, на економским и политичким основама.

Када је реч о примени ранијих споразума, у извештају се констатује да је остварена „даља консолидација у примени првог споразума о принципима за нормализацију односа из априла 2013, уз пуну примениу споразума о правосуђу“, док је примена споразума од 25. августа 2015, како се додаје, и даље спора. Није остварен напредак у вези са Асоцијацијом/Заједницом општина са српском већином и Косово треба додатно конструктивно да се ангажује на њеном успостављању, наводи се у извештају.

Додаје се да без даљег одлагања мора бити примењен енергетски споразум Србије и Косова, како би се избегло тај дуготрајни спор остави последице на енергетску стабилност и безбедност у Србији, на Косову и земљама широм Европе. У извештају се такође наводи да технички споразуми (2011-12) или нису или су само делимично примењени. Додаје се и да обе стране морају да остану привржене даљој примени споразума о представљању и учешћу Косова у регионалним форумима, док питања катастра и признавања универзитетских диплома тек треба да буду решена као и елементи споразума о слободи кретања везани за регистарске таблице.

Србија треба да се позабави питањем српских царинских административних структура с косовском деноминацијом које су премештене у Србију и да прекине издавање документације или стављање маркица с деноминацијом која је у супротности с одговарајућим споразумом, наводи се. Везано за управљање међународним границама (ИБМ) у извештају ЕК се наводи да су привремени заједнички прелази с Косовом и даље оперативни, док је ограничен напредак остварен у успостављању шест сталних ИБМ заједничких прелаза између Србије и Косова. Захтеви за узајамну правну помоћ у начелу се обрађују, али у неким случајевима Србија још не сарађује у истрагама на високом ниову. Узајамна правна сарадња је изузетно ограничена у случајевима ратних злочина, наводи се у делу Извештаја о напретку Србије који се односи на Косово.

У сажетку Извештаја о напретку Србије, у који је агенција Бета имала увид, подвлачи се да је „нужно да Србија знатно убрза ритам реформи у области владавине закона“. То је, како се наводи, „посебно важно кад је реч о независноти правосуђа, борби против корупције, слободи медија, као и решавању случајева ратних злочина и организованог криминала у самој земљи, ако Србија жели да одржи свеукупну равнотежу у својим преговорима о чланству с ЕУ“. У извештају се каже да су „економске реформе дале неке резултате, посебно у маркоекономској стабилизацији“, да су „цене зауздане и прилике на тржишту радне снаге побољшане“.

„Међутим, кључне структурне реформе јавне управе, пореских власти и државних предузећа споро су напредовале, а приватни сектор трпи лоше последице мањкаве владавине закона и лоше примене правила о поштеној конкуренцији“. Србија наставља да ради на усклађивању свог законодавства са правним тековинама ЕУ а за темпо реформи од кључног значаја ће бити адекватни финансијски и људски ресурси, наводи се у Извештају о напретку Србије према чланству у ЕУ који је данас објавила Европска комисија.

У општем приказу способности Србије да преузме обавезе чланства у ЕУ оцењује се да је Србија добро припремљена у неким областима, попут права предузећа, интелектуалне својине, транспортне политике, науке и истраживања, образовања и културе, као и царина. Оцењено је да је Србија унапредила везу између инвестиционог планирања и извршења буџета али да тек треба да развије јединствени механизам за одређивање приоритета за све инвестиције, без обзира на извор финансирања, а у складу са владиним програмом реформе управљања јавним финансијама.

У областима попут јавних набавки, статистике, спољних односа, социјалне политике и запошљавања, монетарне политике и финансијских услуга Србија је умерено припремљена. Наводи се и да Србија наставља добар напредак у области пољопивреде и усклађивања са правним тековинама ЕУ у транспорту али да је у енергетици забележен само ограничен напредак. Областима животне средине и климатских промена тек треба да се посвети дужна пажња, оценила је Европска комисија. Као приоритетно Србија мора да се позабави неусклађеностима са ССП, посебно око контроле државне помоћи, фискалне дискриминације увезених алкохолних пића и ограничавања конкуренције у картичарском платном промету.

Такође Србија мора да се постепено усклади са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ у периоду пре приступања. Србија није остварила напредак у слободи изражавања, иако је у извесној мери у тој области припемљена за ЕУ, и тај недостатак напретка сада изазива озбиљне бојазни, наводи се у објављеном годишњем Извештају Европске комисије о напретку Србије на путу у ЕУ за 2019. годину. Како се наводи, Србија треба да створи окружење за неометану слободу изражавања, обезбеди поштовање медијских закона, усвоји нову медијску стратегију и обезбеди одговарајуће финансирање јавних сервиса и транспарентност власништва у медијима.

У извештају пише да је радна група састављена од представника медијских асоцијација и државних функционера доставила влади Србије нацрт медијске стратегије у децембру 2018. и да је процес консултација до сада био транспарентан и инклузиван. Када је реч о препорукама Европске комисије из претходног извештаја, укупно окружење још не погодује остваривању слободе изражавања. И даље су предмет забринутости случајеви претњи, застрашивања и насиља над новинарима, наводи се и додаје да је неколико случајева решено, да су поднете неке кривичне пријаве, али да су истраге и коначне пресуде и даље ретке.

Донета је прва пресуда за убиство новинара, првостепена, у априлу 2019. „Српске власти морају брзо да реагују и јавно осуде говор мржње и претње новинарима. Законодавство у медијском сектору тек треба да се имплементира у пуној мери“, оценила је ЕК. Истовремено правни оквир треба да обезбеди строже критеријуме у погледу транспарентности власништва и финансирања медија, указује се у извештају.

Наводи се и шта Србија треба да уради како би превазишла уочене недостатке. Тако Србија треба да створи окружење у коме слобода изражавања може да се остварује без ометања и обезбеди да на претње, физичке нападе, подстицање насиља и нападе на приватност новинара и блогера брзо реагују органи за спровођење закона и правосуђе. Такви случајеви такође треба да буду јавно осуђени од стране владиних званичника.

Србија треба и да обезбеди пуну имплементацију медијских закона, да ојача независност РЕМ и унапреди његове капацитете да проактивно ради. Исто тако, Србија треба да усвоји и имплементира нову медијску стратегију на транспарентан и инклузиван начин и да обезбеди одрживо финансирање јавних сервиса, транспарентно и правично кофинансирање медијских садржаја од јавног интереса и унапреди транспарентост медијског власништва и оглашавања.

Европска комисија је објавила годишњи пакет извештаја о проширењу, који утврђује напредак који су учиниле земље у процесу европских интеграција. Ради се о најважнијем документу за земље Западног Балкана и Турску, у којем се утврђује чињенично стање у свакој земљи и оцењује напредак, али и недостаци у испуњавању критеријума у интеграцијском процесу. Србија је 53 одсто усклађена са спољном политиком ЕУ и у периоду обухваћеном новим Извештајем о напретку на путу ка ЕУ од марта 2018. до фебруара 2019. Београд се ускладио са 46 од 87 европских декларација у тој области.

На плану спољне, безбедносне и одбрамбене политике обухваћене поглављем 31 у преговорима са ЕУ Србија је умерено припремљена за чланство, оцењује се у Извештају Европске комсије. Указује се да се Србија и даље не усклађује са рестриктивним мерама које се односе на Русију и Венецуелу, као и да и даље подржава територијални интегитет и суверенитет Украјине. „Србија нема билатералне споразуме о имунитету којима се одобрава изузеће од надлежности Међународног крвичног суда и поштује заједничке ставове ЕУ о интегритету Римског статута уз водеће принципе ЕУ о билатералним споразумима о имунитету“, наводи се у делу извештаја о поглављу 31.

Наводи се и да Србија наставља да развија интензивне односе и стратешка партнерства са бројним земљама. Истовремено се указује на честе контакте на високом нивоу са Русијом и редовне билатералне посете, као и војно техничку сарадњу, укључујући заједничке војне вежбе, односе са Организацијом Уговора о колективној безбедности и споразуме о трговини оружјем. ; Србија одржава добре односе са САД, учествовала је у двадесетак заједничких војних вежби са САД и НАТО у 2018. и такође наставља да јача политичке и економске везе са Кином, наводи се у извештају. Оцењено је да је Србија постигла одређени напредак у усклађивању са ЕУ у спољној политици пошто је влада доставила нацрте нових безбедносних и одбрамбених стратегија на консултације и наставља припреме са циљем да се омогући учешће цивила у међународним мисијама и операцијама.

Како се истиче, чланице морају да буду у стању да воде политички дијалог у оквиру спољне, безбедносне и одбрамбене политике, да се ускладе са ЕУ у тој области, учествују у њеним акцијама и примењују договорене санкције и рестриктивне мере. У наредној години, навела је ЕК, Србија треба посебно да се усмери на унапређење усклађености са декларацијама ЕУ и одлукама Савета у спољној и безбедносној политици, да доврши ревизију националних стратегија како би у пуној мери одражавале оријентацију ка ЕУ и да настави да примењује свој закон увођењем међународних санкција, укључујући рестриктивне мере ЕУ, и прати њихову имплементацију.

 

Извор Бета/Б92, 29. мај 2019.