Како је пао Себастијан Курц

Од 1945. у Аустрији је било 186 покушаја да се у парламенту смени читав кабинет. Првих 185 пута није успело, прошлог понедељка јесте

У историји аустријске Друге Републике, а она почиње 1945. у нултом тренутку демократије, био је то 186. покушај да се смени читав кабинет у пакету. Првих 185 пута тај покушај није успео; последњег понедељка јесте. У минутима после историјског гласања се чуло и зашто та уставна могућност, остракизација читавог кабинета, није у пракси функционисала – рискантна је и код нације оставља утисак бестежинског простора.

Себастијан Курц:
Ја сам углавном миран карактер, сталожен сам као особа. Данас сам морао издржати доста тога с ваше стране, али сам одлучио да не допустим да ме испровоцирате. Нећу реаговати на све покушаје блаћења, то би разорило предвиђени временски оквир. Само бих још једном поновио зашто смо протеклих дана донели одлуку какву смо донели.

Ви рушите успешну владу! Ја разумем осветничко расположење код неких овде, имам разумевања за ваше жеље да се доведете у бољу позицију пред предстојеће изборе, чак и за то да вам је више стало до партијских него до општих циљева. Оно што заиста не разумем је ваша реакција на резултате јучерашњих избора, да сада нетрпељивост према мени лично одједном преносите на читав кабинет. Сад одједном рушите све, само неколико месеци пре избора – то у овој земљи не разуме нико.

Зашто је опозиција срушила владу у моменту кад је та влада пре девет дана сама објавила свој крај, истина уз период администрирања на експертском нивоу до септембра? За то су најодговорније социјалдемократе. Донедавно у нешто увијеним формулацијама, а од овог понедељка сасвим отворено, политички аналитичари и медијски коментатори оптужују врх Социјалдемократске партије да код њих више ничег нема осим мржње према Себастијану Курцу.

То је функционерска партија, која вуче потезе за властите функционере. Један од лидера социјалдемократа, Ханс-Петер Доскоцил, шеф локалне владе у Бургенланду (која, успут, влада у коалицији са слободарима!), рекао је у интервјуу пре три дана да је реч о „интерним партијским циљевима“, те да се „више не може натраг“.

Памела Ренди-Вагнер, шеф Социјалдемократске партије:
Господине канцелару, ви сте овде рекли свашта, само не то да је ваша влада пропала. Ви сте бирали своје коалиционе партнере, нисте слушали упозорења са стране, ви сте за све лично одговорни. Ви већ други пут гурате ову земљу у превремене изборе зато што нисте добили то што сте хтели – а овог пута сте хтели ресор унутрашњих послова од Кикла.

Да сте га добили, ви бисте и даље водили ову владу за коју су вас сви упозоравали да је уопште не постављате на ноге! Сад кад нисте добили што сте хтели, одједном тражите од нас да вам осигурамо стабилност! Ви у ствари хоћете да владате сами, а ми да вам то потврдимо, и још ретроактивно! То што радите је бесрамна, бескрупулозна воља за моћ.

Али моћ у овог земљи, господине канцелару, иде из народа! Разумем да је Народна партија сад нешто нервозна, али не можете ви да водите изборну кампању за националне изборе са функције канцелара, није канцеларски уред изборни штаб!“

Бивши аустријски канцелар Себастијан Курц посматра шефицу социјалдемократа Памелу Ренди-Вагнер док држи говор за скупштинском говорницом, Беч, 27. мај 2019.

Говор Памеле Ренди Вагнер био је више пута прекидан смехом посланика Народне партије. Подсећање да „у овој земљи моћ иде из народа“ схваћено је као ненамерна комика с њене стране. У недељу, 26. маја, Народна партија Себастијана Курца освојила je фулминантну победу на европским изборима – скоро 35 одсто гласова. Истовремено су социјалдемократе пале неких пет одсто у односу на оно што су им давала испитивања јавног мњења само неколико дана уочи објављивања афере „Ибица“. Порука гласача је била: Оставите ту владу на миру да и себе и нас некако докотрља до нових избора.

Мржња и освета су превагнуле над хладном главом. Некоме са стране 35 одсто не изгледа импресивно, тек нешто више од трећине изборног тела, али од одласка Бруне Крајског из политике пре 40 година нико више није добио просту већину у Аустрији. Зато ова земља већ деценијама функционише само као дисциплинована спрега релативних величина – а однедавно ни то. Бившем аустријском канцелару се догодило оно што никоме у Европи никад није: да у једном дану добије изборе, у другом изгуби парламент.

Херберт Кикл из Слободарске партије:
Канцелар је овде рекао да је рад наше коалиционе владе био добар и неопходан за земљу. Слажем се. Кажете даље да вам је жао што се коалиција распала – али ту више верујем да вам је жао што смо прозрели своју стратегију освајања моћи…. Даље кажете да Слободарска партија није нашкодила само себи, већ и уништила и читаву коалицију – а ту је истина нешто друго. Видећете шта ће бити ових дана кад откријемо нове непознате детаље!“

Код социјалдемократа је проговорила фрустрација комбинована са осветом, јер је Курц пре тачно две године отказао коалицију са њиховим канцеларом Кристијаном Керном. За разлику од њих, Слободарска партија је имала много непосредније разлоге за освету – иако је јавност очекивала да ће тај порив прогутати, да моћ коју им даје нови распоред снага у парламенту неће користити. Нису издржали.

Тако је с створена, речено политичким жаргоном из времена распада Југославије, „непринципијелна коалиција“ социјалдемократа, слободара и мале борбене „Jetzt“ (Сада) групе, која је за рушење владе изабрала тактику моралне демонтаже Себастијана Курца као особе.

Алфред Нол, Листа Jetzt:
Ви сте, канцелару, у пролеће 2017. погазили реч дату социјалдемократама, вероватно сте им и претили. У децембру 2017. сте потписали нови коалициони уговор, сад са слободарима. Ви сте се обавезали на заједнички рад, а сад сте и то погазили. Трезвено гледано, још једном се показало да ваш потпис не вреди ништа. Један канцелар Републике Аустрије чији се потпис два пута у две године покаже као безвредан није вредан поверења.

Тиме показујете да или нисте компетентни за државне послове, или у старту идете с тим да своје партнере намамите и преварите. То је доказ или проблемтичног карактера, или неконтролисане жеље за личном моћи. Овај надимак што сте га зарадили преко викенда, „динамиташ“ (sprengmeister), потпуно одговара истини. Ви сте заиста динамиташ!“

Већина у парламенту је срушила канцелара због његове „карактерне црте егоманије“, „жеље за власти“ „превртљивости“ и слично, што све политичке аналитичаре ставља у незгодну позицију. Логична реакција би била да се каже како су све те црте део сваке успешне политичке каријере.

Седница аустријског парламента на којој је свргнута аустријска влада, 27. мај 2019.

Свако ко најављује своју жељу да одлучује о судбини 10, 20, или 250 милиона људи, тиме у ствари објављује жељу за моћ – устави и закони су ту да се брину о поштовању етичких граница. У политици нема интроверта, али то овде нико да изговори, бојећи се оптужбе за цинизам. Питање је друго: да ли је Себастијан Курц прешао те етичке и моралне границе, да ли је заслужио да га протерују са државничке функције као патолошког лажова и егомана?

Алфред Нол:
За мене је Штрахе десни радикал, по политичкој генетици подложан корумпираности и зато политички противник против којег се треба борити свим демократски допуштеним средствима. На снимку са Ибице Штрахе и Гуденус су нам показали само оно што смо о њима ионако мислили. Ништа се ту није нарочито догодило. Али чак и ако таквима обећа сарадњу, а Курц је то учинио, онда мора лојално стајати уз њих.

Он је до сада и стајао уз њих, иако су слободари упадали из скандала у скандал – али канцелар је то третирао као да су слободари перисталтика црева коју треба држати под контролом! Зашто је ћутао до сада? Зато што је знао какви су, а сада их се одриче! Pacta sunt servanta! Моје објашњење: Ову последњу аферу је канцелар искористио као повод да направи оно што је од почетка хтео – да откачи социјалдемократе пре две године, да откачи слободаре сада и онда их инструментализује за своје егоманске циљеве.“

Данијела Холцингер, Листа Jetzt:
„У мају пре две године ви сте, канцелару, калкулирано, хладно, брутално, извели пуч против вицеканцелара и тадашњег шефа своје партије Митерленера. О одговорности према држави, о стабилности, тада нисте мислили. Још тада вас је требало зауставити, а то није нико учинио! Ви сте хтели на врх, и то што брже.

Две године након што сте подметнули прву бомбу под кабинет народњака и социјалдемократа, сад сте подметнули другу под кабинет народњака и слободара – не зато јер рад с њима више није био морално оправдан, јер он то није био никад, већ зато што сте искористили њихову слабост да приграбите више моћи. Парламент не сме положити тоталну моћ у руке једног динамиташа!“

Петер Пилц, Листа Jetzt:
„Само два пута сам у својој дугој каријери срео такву комбинацију особина код људи у врху: невероватан таленат, убиствену амбицију и изразиту бескрупулозност – све то уједињено с једним јединим циљем – да служе само себи и ником другом. То су Себастијан Курц и пре њега бивши слободарски министар из 2002. Карл-Хајнц Грасер.

Обојица су починила страховите штете по ову земљу. Међу њима постоји само једна разлика: код Грасера је у првом плану био новац, он је крао. Код Курца је доминантан други интерес – да себи и својој партији осигура апсолутну моћ.“

У само десет дана од објављивања „Ибицатејпа“, аустријска политичка сцена личи на пејзаж после земљотреса. Да ли криза владе истовремено значи и државну кризу?

Петер Пилц са листе Jetzt

Председник Ван дер Белен понавља да не – ту је, како он каже, аустријски „лепи и елегантни устав“ који је предвидео и такву могућност да се читава влада отпусти, да се парламентарци претворе у клупко личних емоција, да на видику нема стабилних већина, да су сва савезништва базирана на рушењу, а не на грађењу, да је јавност поларизована, а електорат пркосан. То је тачно, на кратки рок су демократије робустне – али на дуги рок, без стабилне парламентарне већине, свака демократија губи заштиту и најлепшег устава.

Које су тактике за кампању?
Практично преко ноћи, аустријске партије су се нашле у изборној кампањи. Партијске тактике се већ препознају: Народна партија ће све карте ставити на Себастијана Курца, јер он је тај који је добио европске изборе прошле недеље, не његов вођа листе Отмар Карас. Социјалдемократе су, како је рекао један овдашњи аналитичар, у „lose-lose“, двострукој губитничкој ситуацији – да нису срушили владу, њихов врх би се распао.

Сад кад су је срушили, поларизује се база и спрема им казну у септембру. Овај резултат од недеље је најнижи изборни резултат који су социјалдемократе до сада оствариле у историји Друге Републике – они су тренутно у слободном паду, као и немачке социјалдемократе.

Слободарска партија је сачувала свој базни електорат. Док страни коментари говоре о њиховом катастрофалном паду прошле недеље – изгубили су два и по одсто у односу на европске изборе 2014 – слободарски врх слави што нису изгубили више. Овај резултат они осећају као чврсто тло под ногама. Успут се присећају корена и враћају изворним идејама. Њихов нови слоган је „тек сада заиста!“, што на немачком има двоструко значење као „тек сада десно!“

Ко ће на јесен оформити владу? Овог пута, нема коалиције на видику, иако испада да је, кад се одслуша дебата у аустријском парламенту, само Себастијан Курц егоман, а све остале партије воде народни доброчинитељи. Можда мањинска влада? То би било први пут у Аустрији, земљи у којој су власт преузеле политичке партије у слободној игри снага.

Петер Пилц, док виче на сад већ бившег канцелара: „Опростите што вам сметам док телефонирате. Хоћете да направим паузу? Чак и у тренутку док му се изгласава неповерење, овај канцеар не мари за парламент, баш га брига! Њега занима његов хенди! Можда неко хитно зове! Можда је неки спонзор партије, поклања имобилију у центру! Можда зове државно тужилаштво!“

 

Извор РТС