Главна уредница Дојче велеа: Немачка је пред великим променама

Најава председнице СПД Андрее Налес да ће се повући са свих политичких функција симбол је стања у којем се налази не само СПД него и ЦДУ

Оставком предеднице социјалдемократа, повећали су се изгледи за одржавање превремених избора и окончању ере Ангеле Меркел. Главна уредница ДВ Инес Пол у свом коментару поручује да се сада не сме бити брзоплет.

Исход избора за Европски парламент је за политичку Немачку био потрес чија разорна снага тек сада излази на видело. Најава председнице СПД Андрее Налес да ће се повући са свих политичких функција много је више од интерног проблема немачких социјалдемократа: то је истовремено и симбол стања у којем се налази не само СПД него и ЦДУ. Дакле обе велике странке које су од самог оснивања Савезне Републике Немачке наизменично и у различитим констелацијама постављале канцелара односно канцеларку. И једној и другој странци тренутно недостаје сталоженост која им је потребна да изађу на крај са одговорношћу владања и програмски и кадровски.

ЦДУ ИЛИ СТРАНКА ОД ЈУЧЕ
Најпре о Демохришћанима: откако је Ангела Меркел одступила са чела странке – после лоших резултата ЦДУ на покрајинским изборима – борбе унутар странке је тешко обуздати. Нова председница странке и потенцијална наследница Меркелове на функцији канцеларке, Анегрет Крамп-Каренбауер (или АКК како је у јавности зову) лоше се презентира. Њено улагивање десном крилу Уније у предизборној кампањи за ЕП није ништа донело ни њој ни њеној странци. Напротив.

Још већа грешка је била катастрофа у комуникацији коју је АКК изазвала критиком једног Јутјубера. Покушај показивања оштрине и залагања за строжа правила на интернету тешко јој се обио о главу. Штету није претрпела само она, већ и читава странка. Оставила је утисак странке остарелих, истрошене и неспремне за будућност.

СПД ИЛИ СТРАНКА КОЈА НЕ ЗНА КАКО
Код Социјалдемократа је све још компликованије. Већ шест година је мањи партнер у великој коалицији и показала је да нема чиме да се супротстави вештим манипулацијама канцеларке. Била то минимална надница или дечији додатак: у случају практично свих реформи које су покренуле социјалдемократе је на крају увек Ангела Меркел била та која је извлачила корист. Не знају да реше ни темељни проблем: где да се поставе у политичком спектру где им либерални ЦДУ отима многе теме типичне за социјалдемократе. Ту СПД не нуди програмске алтернативе, него само битке различитих фракција и стално нова лица на челу странке. Сада ће и ова шефица СПД-а поднети оставку. Тиме се отварају све могућности. Јер СПД је потонуо толико дубоко да многи желе да се оконча ужас звани велика коалиција без обзира по којој цени.

БРЗОПЛЕТОСТ ЈЕ УВЕК ОПАСНА
Али то је опасно. Јер, шта ће бити ако већ ове године буду одржани превремени избори? Ни СПД, ни Унија тренутно немају кандидата који би грађанима деловао убедљиво. Ни једна, ни друга странка немају програм којим би понудили одговоре на актуелне бриге грађана. Тема заштите климе је само једна од многих, мада се тренутно најгласније говори о томе. Немачка је чврсто на тлу демократије. Ни на превременим изборима практично не би било шансе да десничарски и националистички популисти освоје већину која би их довела на власт. Бар то је добра вест у овим, за Немачку турбулентним, временима.

Већ и због значаја Немачке у данашњем свету једноставно се не сме дозволити да будуће догађаје одређују интерне борбе страначких фракција или свађа око будућег шефа странке. И СПД и ЦДУ би требало да прихвате добар савет да одвоје довољно времена за решавање проблема. Права девиза би требало да буде: одлуке не треба да буду брзе, него исправне. Средњорочно гледано, Немачка ће остати стабилан и у позитивном смислу урачунљив међународни партнер само ако се у ономе што се ради сада мисли на политичко обликовање сутрашњице. А не на остајање на власти данас.

 

Аутор Инес Пол

 

Извор Дојче веле, 03. јун 2019.