Фридом хаус о медијима у Србији: Нема слободе, Вучић следи Орбанову стратегију

Иако нас често пореде са Мађарском, медијско окружење, према овој организацији, много је теже за новинаре у Србији

Медијима у Србији све је теже да обављају свој посао, а новинари се често називају „издајницима“ и „страним плаћеницима“. У тој области председник Србије Александар Вучић и наша Влада иду стопама Мађарске, закључак је Фридом хауса. Слобода медија се погоршала широм света током протекле деценије, константовано је у извештају „Слобода и медији: Падајућа спирала“ Фридом хауса.

Када је у питању Србија, како се наводи у извештају, председник Александар Вучић и његова администрација имала је, попут Мађарске, велики успех у ублажавању критичког новинарства: „Он и Виктор Орбан консолидовали су власништво над медијима у рукама својих пријатеља“. Фридом хаус наводи да свакодневни рад новинара у Србији спречава застрашивање и узнемиравање. Неретко се наша земља у овом извештају помиње иза имена суседне Мађарске, па се тако каже: „И док Вучић и његови савезници тек треба да консолидују контролу над српским медијима, они прате кораке Орбана. Обе земље пале су од слободних до делимично слободних у најновијем извештају Фридом хауса о слободи у свету“.

И док упозоравају да степен консолидације власништва у Мађарској тек треба да се одржи у Србији, у извештају напомињу да је недавна приватизација донела неколико трансфера власницима који су пријатељски расположени са владајућом Српском напредном странком. „Појављују се и појединачне аквизиције људи блиских Влади. Крајем 2018. године, брат врховног званичника СНС-а купио је два национална телевизијска канала. Поседује и три онлајн портала, радио станицу и девет кабловских канала“, наводи Фридом хаус.

Међутим, у нашој земљи још више забрињава облик финансијског притиска и узнемиравање медија од стране пореских власти. Они су подсетили на случај Врањских новина где се долазак пореских инспектора поклопио с објављивањем интервјуа с бившим шефом пореске управе. „Његов власник је на крају најавио да лист више не може издржати притисак, те је престао са радом. Током 2018. године, веб сајт Јужне Вести, познат по критичком извештавању на југу Србије, подвргнут је петомесечној пореској истрази за пет година“, подсећа Фридом хаус.

Како се наводи, Србија је поткопала слободу штампе и политизованом манипулацијом закона. Фридом хаус наводи податак да је Србија декриминализовала клевету и да су медијски закони земље иначе у складу са међународним обавезама. Ипак, у пракси није тако. „Политичари су наставили да подносе скупе тужбе за клевету тражећи претерану грађанску одштету“, пише у извештају Фридом хауса уз пример тужбе министра без портфеља Ненада Поповића против портала КРИК.

Према овом извештају, Србији недостају капацитети за имплементацију иначе добро формулисаних медијских закона. Регулаторно тело за електронске медије оперативно је нефункционално, додаје Фридом хаус. „РЕМ није успео да спречи владајућу страначку доминацију у медијском окружењу током изборних кампања. У фебруару 2019. године, пропустио је да делује када су две телевизијске станице емитовале видео спот који је исмевао опозиционе лидере и који се први пут појавио на Јутјуб каналу владајућег СНС-а, иако закони Србије забрањују политичко оглашавање ван избора“, наводи се у извештају.

Иако нас често пореде са Мађарском, медијско окружење, према овој организацији, много је теже за новинаре у Србији. „Вербално малтретирање од стране политичара и онлајн налога су свеприсутни, а напади таблоида који су наклоњени влади су редовна појава. Медијски радници се често називају ‘издајницима’ и ‘страним плаћеницима’“, истиче Фридом хаус.

Као један од многих примера, наводи се и случај паљења куће новинара портала Жиг Инфо Милана Јовановића. Фридом хаус такође истиче да држава има важну улогу у подршци провладиним медијима у Србији. „Суфинансирање пројекта, преко којег државне институције помажу медијским пројектима који служе јавном интересу, коришћено је за алокацију новца провладиним медијима. Пријатељски медији су такође имали користи од селективног извршења пореза, док су мањи, критични медији претрпели оштре казне“, пише у извештају.

Нелиберални лидери Мађарске и Србије су мајстори изградње велике нарације и стварања нове стварности, наглашава ова организација. “Преплављање медијског садржаја властитим политичким порукама омогућава онима који су на власти да доминирају политичким програмом, скрену јавну расправу са осетљивих питања и на крају контролишу и манипулишу јавном сфером“, истиче Фридом хаус.

А у ову сврху служе и јавни медији. Као пример у те сврхе у нашој земљи, наводи се државна агенција Танјуг која иако угашена и даље ради уз помоћ јавне касе. „И док су јавни емитери у Србији и Мађарској одувек подржавали људе на власти, тон и природа те подршке драматично се променила последњих година. Док су раније били мање или више професионални медији са благом предрасудом, сада су гласници владе“, додаје се у извештају. У Фридом хаусу наводе да је Александар Вучић неуморан када је у питању разговор са пријатељским медијима, а томе у прилог иде чињеница да је уочи локалних избора 2018. године, извештавање о председнику, СНС-у и влади било четири пута веће него што је било преосталих 23 изборне листе.

Да то не примећују само стране организације, показују и протести грађана. Као један од случаја у овом извештају се наводи и упад у зграду РТС-а у марту ове године. Потребно је обезбедити помоћ медијима, пише Фридом хаус, посебно онима на локалу јер постаје све теже да се супротставе владиној доминацији. „Демократске владе и финансијери медија морају активно да се поново ангажују како би зауставили ово погоршање и очували добро новинарство. И у Мађарској и у Србији, поновно укључивање треба да буде стратешко: финансијска подршка и програми грантова треба да дају приоритет дугорочној отпорности, а не само награђивање најмањих и најкреативнијих решења. Приватне фондације које одлучују да подрже медије у овим земљама треба да се консултују са локалним изворима како би задржале свој новац од завршетка са државним контролама“, саветује Фридом хаус.

 

Аутор Ј. Томић

 

Извор Данас, 05. јун 2019.