Kineska globalna medijska ofanziva

Kina sve više shvata važnost medija u savremenom svetu i počinje da širi svoje medijsko prisustvo od SAD do Afrike

Prošle godine, trgovinski rat između SAD-a i Kine dostigao je eksplozivnu fazu, gde su se čak i oni igrači koji ne učestvuju direktno u ekonomskoj konfrontaciji (uključujući organizacije kao što su EU, ASEAN i APEK) našli uvečeni u sukob.

Kako poslednja revizija Strategije nacionalne bezbednosti SAD-a ističe, Vašington prepoznaje Kinu i Rusiju kao akutne pretnje blagostanju svojih elita. Međutim, ono što je zanimljivo jeste to što je pored Moskve – koja je, zbog velikog broja očito rusofobnih ličnosti u američkoj spoljnoj politici, navikla da bude označena kao „loš momak“ – za vreme predsednikovanja Donalda Trampa i Peking dobio sličan tretman. Da li onda treba da čudi to što je Stiv Benon zajedno sa brojnim istaknutim konzervativnim ličnostima odigrao ulogu u nedavnom oživljavanju Odbora za aktuelnu opasnost. U doba Hladnog rata ovaj odbor je iznalazio nove načine za suprotstavljanje SSSR-u, ali je sada izričito usredsređen na podrivanje Kine koja, kako tvrde članovi odbora, predstavlja egzistencijalnu pretnju za SAD.

Sukob između Sjedinjenih Država i Kine otišao je daleko izvan domena ekonomije, dosežući tačku medijskog i vojnog odmeravanja snaga. Stoga se on ne može svesti samo na carine opisane kao sankcije ili neki drugi ekonomski spor. Mi svedočimo rivlastvu za globalni uticaj između anglosaksonskog turbo kapitalizma i socijalno orijentisanog kineskog modela. Ovaj scenario znači da će, bez obzira  na sporazume koje ova dva rivala uspeju da ispregovaraju, svi oni na kraju biti prekršeni.

STVARANjE MEDIJSKE PROTIVTEŽE
Pod ovim okolnostima, kineska vlada je, kao deo širenja svog političkog i ekonomskog uticaja, nedavno počela da posvećuje posebnu pažnju povećanju svog uticaja u medijskom prostoru. Zapravo, Kineska centralna televizija je već stvorila brojne kanale za širenje svojih ideja među stranom publikom, emitujući već neko vreme svoje programe na francuskom, španskom, engleskom i ruskom jeziku. Kroz ove medijske izvore, Peking ne samo da pokušava da promoviše svoju nacionalnu kulturu i jezik, već je pokazao i snažan interes da stranoj publici saopšti sopstvene verzije političkih, ekonomskih i društvenih događaja koji se odvijaju na različitim kontinentima, obezbeđujući tako protivtežu zapadnoj propagandnoj mašineriji.

Primetno je da Peking koristi različite strategije, uključujući širenje međunarodnog emitovanja, preduzimanje ospežnih reklamnih kampanja i infiltriranje u strane medije kako bi se širio kineski pogled na svet. Zanimljivo je da je nedavno otkriveno da kineska vlada ulaže čak 1,3 milijardi dolara godišnje kako bi povećala globalno prisustvo kineskih medija. Sa ovakvim ulaganjima, kineske državne televizijske i radio emisije uspele su da drastično prošire svoj međunarodni doseg u prethodnih nekoliko godina. Kineska globalna televizijska mreža (CGTN) emituje se u 140 zemalja, a Kineski međunarodni radio na 65 jezika.

Uključenje iz studija Kineske globalne televizijske mreže (CGTN) u program američkog Foks njuza

Peking takođe troši značajne sume novca za promovisanje kineskih svetonazora kroz objavljivanje plaćenih reklama. Nedavno je uložila do 250.000 dolara u objavljivanje oglasa u vodećim međunarodnim publikacijama. Još jedan od načina na koje Kina planira da ojača kontrolu nad zapadnim medijskim prostorom je kupovina udela u glavnim zapadnim medijima. Glavni cilj Pekinga iza ovih medijskih operacija jeste pokušaj da se poboljša javni imidž Kine i njenih političara na međunarodnoj sceni, ali i sticanje mogućnosti da se svetu pruži objektivniji pogled na događaje koji se dešavaju unutar Kine.

Ne iznenađuje što je najefikasnija taktika u toj medijskoj borbi plasiranje u strane medije sadržaja koje su pripremili kineski državljani. Međutim, Kina povećava svoje medijske sposobnosti, jer pored već pomenutog Kineskog međunarodnog radija koji emituje program na 65 jezika, postoji i Čajna voč aplikacija za mobilne uređaje dostupna za preuzimanje u ukupno 30 zemalja. Prošle godine se povećao i broj prijavljenih slučajeva direktnog ili indirektnog pritiska koji je Peking pokušao da primeni na strane medijske izvore kako bi ih sprečio da kritikuju kinesko rukovodstvo.

Da bi povećala kredibilitet informacija koje objavljuje, Kina teži jačanju koordinacije sa vodećim međunarodnim agencijama. Konkretno, Čajna dejli je nedavno potpisala sporazume sa najmanje 28 stranih štampanih medija – uključujući Vašington post, Telegraf, Dejli Telegraf – u nastojanju da promoviše svoju Čajna Voč aplikaciju na mesečnoj bazi, sa pripisanim troškovima koji dostižu 900.000 dolara godišnje.

DESANT NA AFRIKU
Nasuprot primetnom smanjenju broja zapadnih medijskih ličnosti koje deluju u Africi zbog ogromnog smanjenja budžeta zapadnih medijskih izvora na ovom kontinentu, Kina ubrzano širi svoj medijski uticaj, dok istovremeno ulaže desetine milijardi dolara u različite sektore afričke ekonomije. Može se sa sigurnošću reći da je lavovski deo tih ulaganja usmeren ka PR medijskim izvorima, budući da Peking traži načine da u Africi stvori protivtežu uticaju zapadne propagandne mašinerije koju Peking smatra odgovornom za iskrivljenu sliku javnosti o Kini.

Međutim, Kina ne samo da povećava svoju kontrolu nad novinskim agencijama i novinarima, već sve čvršća postaje i njena kontrola nad globalnom digitalnom infrastrukturom. Konkretno, u nekim regionima Afrike, pod izgovorom da pomaže prelazak sa analogne na digitalnu televiziju, Kina instalira sateliteske fiber-optičke mreže i centre za obradu podataka preko privatnih entiteta. Pored toga, Kina koristi prednosti svoje sposobnosti održavanja niskih troškova pretplate, zahvaljujući svom kablovskom operateru Star Tajms koji ima preko deset miliona korisnika u 30 afričkih zemalja. U Južnoj Africi, kroz kvazi-državne strukture, Kina je uspela da zadobije 20 odsto udela u Independent Medija (drugoj po veličini medijskoj grupaciji u zemlji) koja poseduje ukupno 20 glavnih medija. Činjenica da će Kina dominirati afričkim medijskim prostorom ilustruje se godišnjim DISKOP forumom koji se održava svake godine u Johanezburgu.

Tako je poslednjih godina uz obimnu finansijsku podršku od strane Kine došlo do velikog porasta medijskih projekata u Zimbabveu, nakon čega je usledila ekspanzija opsega pokrivanja za velike liberijske radio stanice zajedno sa digitalizacijom nigerijskih medijskih izovra. Na talasima Kineskog međunarodnog radija mogu se dobiti kursevi kineskog jezika, zajedno sa detaljnim izveštajima o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji između Kine i Afrike. Peking se takođe aktivno inflitrirao u zapadne društvene mreže koje su u Kini i dalje blokirane. Fesjbuk stranica kanala CGTN na engleskom ima 71 milion pratilaca, pri čemu se 46 miliona pridružilo u posledih par godina.

Zgrada Kineskog međunarodnog radija u Pekingu

Broj obuka za medijske ličnosti u različitim zemljama koje organizuje Kina povećao se deset puta. Pored kratkotrajnih obuka za strane novinare, postoji znatan broj velikih projekata čiji je cilj pružanje obuke za mlade stručnjake, prvenstveno za one iz zemalja u razvoju. Na primer, očekuje se da će do 2020. godine Peking završiti obuku ukupno 1.000 profesionalnih novinara iz Afrike, dok bi se 500 medijskih ličnosti iz Latinske Amerika i Kariba pridružilo ovakvim programima do 2025. godine.

 

Greta Mautner je nezavisni istraživač i novinarka iz Nemačke.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor New Eastern Outlook