Koje službe najčešće vrbuju srpske političare

Najaktivnije su službe NATO država, pre svega, američka i britanska, intenzivno rade Nemci, Rusi, Hrvati i Albanci

„Ne možete raditi za dve države”, poručio je ovih dana predsednik Aleksandar Vučić negirajući tvrdnje poslanika Srpske radikalne stranke Milorada Mirčića da ministarka Zorana Mihajlović ide po mišljenje u američku ambasadu. Nadležne službe, kako je rekao predsednik, rade svoj posao i svako od ministara ko to čini odmah bi bio smenjen. Ministarka Mihajlović je samo jedna u nizu ličnosti iz političkog života Srbije koja se proteklih godina našla na „optuženičkoj klupi” za navodno bliske veze sa stranim centrima moći. Jedan od „dokaza” njene privrženosti Vašingtonu, kritičari su pronašli u spisku zvanica za proslavu njene krsne slave Aranđelovdana. Naime, te 2015, kako su preneli mediji, među pozvanima bio je i tadašnji američki ambasador Majkl Kirbi.

Odgovarajući na ove optužbe na račun članice vlade i visoke funkcionerke SNS-a, Vučić je rekao da što se tiče američke ambasade i drugih ambasada, ne može da govori sve stvari koje zna. „Trudio sam se da informacije koje imam nikada ni na koji način ne zloupotrebljavam. Ono gde jesam zahvalan našim službama bezbednosti što su se trudile uvek i na svaki način da sačuvaju i zaštite nezavisnost Srbije. U skladu sa tim razume se da imam mnogo različitih saznanja o uticaju različitih faktora i na našoj političkoj sceni i na političkoj sceni regiona. Trudio sam se i kao predsednik stranke, a ne samo kao predsednik republike, koja je osvojila većinu glasova u Srbiji, da predlažem ljude koji će imati svoj integritet i autoritet i koji neće zavisiti od volje bilo koje ambasade. To se odnosi i na pomenutu gospođu Mihajlović, kao i na sve druge”, objasnio je Vučić.

Rekao je i da je imao „različite vrste sumnje u neke ljude” i dodao „ukoliko bi mi se pokazalo da je neko u agenturnom odnosu sa bilo kojom stranom zemljom, ne samo sa SAD, već i sa Rusijom, Nemačkom, Francuskom, Velikom Britanijom, bilo kojom drugom, ti ljudi nikada više ne bi imali moju podršku”. Istakao je, međutim, i da sumnje ne smeju da budu zasnovane „na rekla-kazala i na čaprazdivanima”. „Možete da volite zemalja koliko hoćete, ali da radite možete samo za jednu zemlju. Ne možete da radite za više zemalja”, podvukao je predsednik, na šta je lider SRS-a Vojislav Šešelj pitao „da li je Zorana sada proverena”. Vučić je odgovorio da ima poverenje u Zoranu Mihailović, a „one u koje nemam poverenje videćete posle sledećih izbora i čini mi se da ću vam tada to biti jasnije”.

Epitet stranog agenta ovih dana zaradio je i lider Pokreta Dveri Boško Obradović. Njega je poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović nazvao „britanskom devojčicom”, jer je Obradović poslanika SNS-a Dragana Šormaza optužio da je „čovek spreman da uvede Srbiju u NATO”. Uzroke ovog javnog etiketiranja Obradović vidi u tome što su, kako kaže, ideje Dveri bliske biračima SNS-a koji su, „silom prilika, iz rodoljubive političke opcije prevedeni u političku opciju Maksa Vebera i protestantizma”. Vlast ih zbog toga, kako uverava za portal Nova ekonomija, „proglašava za agente CIA”.

A upravo su CIA i britanska obaveštajna služba MI6, kako se pokazalo proteklih godina, u vrhu popularnosti kada političari jedni druge optužuju za saradnju sa obaveštajnim službama. Druga funkcionerka Dveri, ranije, ponela je epitet američkog saradnika. Profesorku na Berkliju i predsednicu Političkog saveta ove organizacije, Jasminu Vujić, bivši član Dveri Miroje Jovanović 2016. godine nazvao je „agentom američkog uticaja”. Naveo je da je ona saradnik američke Nacionalne nuklearne bezbednosne službe i da je 2011. postala direktor posebnog američkog petogodišnjeg nuklearnog programa. U njenu odbranu su iz Dveri poručili da je „poznata po svom rodoljublju, humanitarnom radu i ljubavi prema otadžbini Srbiji” i da je 1999. bila jedan od organizatora protesta protiv NATO bombardovanja u San Francisku.

Lider radikala Vojislav Šešelj je među političarima koji su proteklih godina najviše optuživali političke protivnike za špijunažu. Posle 2000. mnogi DOS-ovi ljudi za njega su bili strani agenti koji su se „sastajali sa američkim ambasadorima i bili njihovi špijuni”. Na Šešeljevom spisku su se tako našli Vuk Jeremić, Borko Stefanović, Dragan Đilas, Dragan Šutanovac, Boris Tadić, Goran Svilanović, Mlađan Dinkić, Srđa Popović, Zoran Živković, Čedomir Jovanović, ali i biznismen Miroslav Mišković. Na meti radikala, u jeku političkog sukoba, bili su i Aleksandar Vučić i Ivica Dačić.

Prvi direktor BIA Andreja Savić kaže za Politiku da sve ove optužbe spadaju u domen političke borbe „koja malo izlazi iz civilizacijskog nivoa”. Olako se, kako kaže, izriču teške kvalifikacije koje nisu potkrepljene dokazima. A krivično delo špijunaže spada u najteža. Špijunažu bi, kaže, trebalo razlikovati od toga da li je neki političar prozapadno ili proistočno orijentisan. Na pitanje da li je ikada dokazana veza nekog političara sa stranom obaveštajnom službom, Savić odgovara negativno. „To spada u zonu sumraka jer krivično delo špijunaže se u najvećoj meri odvija u dubokoj ilegali”, kaže on.

Ostao je, ipak, upamćen slučaj nekadašnjeg potpredsednika vlade iz redova DOS-a, generala Momčila Perišića, koga je 2002. godine u motelu na Ibarskoj magistrali uhapsila Vojna služba bezbednosti zbog sumnje da je odavao poverljive informacije službeniku američke ambasade Džonu Nejboru, koji se pozvao na diplomatski imunitet. Perišić je uhapšen u trenutku kada je navodno Nejboru predavao strogo poverljive dokumente, koji govore o učešću pripadnika Vojske Jugoslavije u ratnim operacijama u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. U Srbiji je 2016. za špijunažu, i to u korist Hrvatske, bio optužen, a zatim osuđen i Čedo Čolović, penzionisani oficir Vojske Republike Srpske Krajine. Mediji su pisali da je on u Srbiji prikupljao podatke o oficirima JNA protiv kojih Hrvatska jeste ili bi mogla pokrenuti krivični progon zbog dela počinjenih tokom rata. On se nagodio sa tužilaštvom za kaznu zatvora od tri godine.

Bivši oficir Kontraobaveštajne službe Ljuban Karan ističe za naš list da su na prostoru Balkana, kao i Srbije, najaaktivnije službe vodećih država NATO. Pre svega, američka i britanska. Intenzivno rade i Nemci, koji su i pre ratova devedesetih godina bili najaktivniji na ovom prostoru. Vredni su i obaveštajci iz Hrvatske i Albanije. Na Balkanu deluju i Rusi, ali, kaže Karan, s njihove strane nam ne preti nikakva opasnost. Kako ističe, oni prihvataju našu vojnu neutralnost i pomažu nam da očuvamo nezavisnost.

Na pitanje na koji način strane službe vrbuju političare, odgovara da se to najčešće radi nuđenjem materijalne ili političke koristi. Ponekad i ucenom. Postoji klasično potplaćivanje ili uključivanje u poslove iz kojih se može izvući korist. „Dešava se i da strane službe obučavaju ljude koje regrutuju kako da sami dođu do novca u svojim državama. Tako oni ne moraju da ih plaćaju iz svojih fondova”, kaže naš sagovornik. Naglašava, međutim, da su najpouzdaniji agenti i saradnici obaveštajnih službi najčešće osobe koje se vrbuju ucenjivanjem. O njima postoji dosije kompromitujućeg materijala koji služi kao pretnja, mač nad glavom tim ljudima. Zbog toga oni rade sve što im se traži. Pojedini političari, nastavlja, sarađuju sa stranim službama i zbog političkih obećanja koja dobijaju. Najčešće, kako kaže Karan, te osobe imaju političke ambicije koje ne mogu da ostvare jer nemaju podršku naroda.

BESPOŠTEDNA BORBA VELIKIH SILA ZA UTICAJ
Prema rečima Andreja Savića, normalno je što se u ovom postjugoslovenskom regionu kao jednoj neuralgičnoj tački prelamaju uticaji velikih centara moći. „Ovde je pojačano delovanje svih tih obaveštajnih struktura važnih centara moći. Vodi se bespoštedna bitka za osvajanje interesnih sfera, za ostvarivanje uticajnih zona. To rade pojedine zapadne sile, ali su tu prisutne i Rusija i Kina, kao jedna od tri ključne sile u svetu. Tu ima i ekonomskog, političkog, diplomatskog i svakog drugog uticaja, a sve se prelama i preko obaveštajnog kompleksa”, zaključuje Savić.

 

Autori Jelena Cerovina i Jelena Popadić

 

Izvor Politika, 06. jun 2019.