Путин и Си – пријатељство за 21. век

Док Трамп наставља да се свађа са свезницима, Русија и Кина све више схватају да је непријатељ њиховог непријатеља њихов пријатељ

Ове недеље су се „западни“ савезници окупили у Британији и Француској како би обележили највећу поморску инвазију у историји. Али далеко од Ламанша, одржао се још један значајан скуп који има за циљ да учврсти нови савез за овај век. Лидери Сједињених Држава, Велике Британије и Француске састали су се у среду у Портсмуту у Енглеској поводом 75. годишњице Дана Д-e, савезничке инвазије на Нормандију у Другом светском рату. У четвртак су се ови лидери запутили ка Нормандији како би обележили напад на Француску окупирану од стране нациста јуна 1944. године.

На овој церемонији били су присутни представници земаља које су формирале савезништво у Другом светском рату, али и изасланици из Немачке. Међутим, лидери Русије и Кине, две земље које су поднеле жртве у рату на страни савезника, нису били присутни. Они су се састали сами, иза источног обода Европе. (аутор покушава да сугерише како Москва није у Европи; прим. прев.)

Руски председник Владимир Путин дочекао је у среду у Москви кинеског председника Сија Ђинпинга који је тиме отпочео своју тродневну посету Русији. Састанком у среду обележено је 70 година дипломатских односа између Москве и Пекинга, а обе стране тврде да односи никада нису били бољи. Си је за руску новинску агенцију Тас уочи посете изјавио како је Путин његов „најбољи и најближи пријатељ“.

ОШТРИ КОНТРАСТ
Два међународна скупа се налазе у оштром контрасту: стари и нови, источни и западни, демократски и аутократски. Али ове разлике нису увек биле тако очигледне. Руски председник је први пут присуствовао церемонији обележавања Дана Де 2004. године. Иако Москва није била директно укључена у инвазију, совјетски војници су одиграли најзначајнију улогу у поразу нацистичке Немачке на Источном фронту и то су платили својим животима.

Путиново касније присуство на обележавању Дана Де 2014. године било је напето и одиграло се усред покушаја светских лидера да изолују Москву након припајања Крима Русији. Ове године, руски лидер није био позван: Французи су тврдили да је то због тога што су позвани шефови влада, а не шефови држава. У међувремену, портпаролка руског Министарства спољних послова је ове недеље одбацила значај Дана Д, описујући искрцавање на Нормандију као догађај „који није променио ток рата“. Због тога је Кремљ организовао свој билатерални самит. А непријатан гост у Нормандији ове године није Путин, већ председник Трамп.

Ако церемонија обележавања Дана Де прославља славну прошлост једног историјског савезништва, Путин и Си се надају да ће они успоставити ново. Си је ове недеље рекао да је Путин његов најближи страни колега. Према евиденцији Кремља, њих двојица су се од 2013. године састали 29 пута. Ово су значајне промене за обе земље, које су током већег дела 20. века биле у великој завади, након што су различита тумачења комунизма проузроковала да Кина и Совјетски Савез прекину дипломатске односе. Оне су суседи, деле границе и регионалне интересе у Азији, и обе земље су направиле заокрет од комунизма у 20. веку ка савременом ауторитаријанизму.

Матрјошке са ликовима председника Русије и Кине на уличном штанду у Москви

Али што је најважније, обе се све чешће налазе у сукобу са Сједињеним Државама. Русија и Кина су заједно заглибљене у економском сукобу са Америком. Москва се налази под ударом санкција од стране Вашингтона, док се Пекинг налази усред економски штетног трговинског рата. „Ако Америка сматра да су Русија и Кина претње и одлучи да се супротстави обема земљама у исто време, тада привремено савезништво између њих постаје неизбежно“, пише Бруно Макаеш, аналитичар и аутор из Пекинга, за Москва тајмс.

Путин и Си се представљају као поборници слободне трговине и као противници протекционизма, а обојица верују да су њихове извозно оријентисане економије угрожене. Кинески председник је у Русији био почасни гост на међународном економском форуму у Санкт Петербургу – скупу који амерички амбасадор бојкотује због притвора америчког инвестиционог банкара. Две стране потписале су споразум који подразумева отклон од коришћења америчког долара у трговини, његову замену рубљом и јуаном и омогућавање кинеском телекомуникационом гиганту Хуавеју да развије 5Г мрежу у Русији – упркос америчким упозорењима да производи ове компаније представљају безбедносну претњу.

ВЕЧИТИ ПОДСЕТНИЦИ
Фајненшел тајмс објавио
је у среду да се очекује да Путин и Си дају бројне изјаве током ове посете, укључујући и ону која осуђује „хегемонистичку доминацију у међународном систему“. Није тешко погодити ко је тај хегемон. Заједнички анимозитет према Вашингтону може бити најснажнија веза између Пекинга и Москве. Путин је свесно начинио заокрет ка истоку након што је 2014. постао изопштен на Западу. И мада овај нови Хладни рат остаје првенствено у сфери економије, Пентагон је упозорио да се САД морају припремити за могућност сукоба са Кином и Русијом.

Док председник Трамп разматра овај могући будући сценарио, он би требало да размотри протекле догађаје у Нормандији. Дан Де се обично памти као главни амерички подухват, али је у стварности он имао међународни карактер – Британци, Канађани, Пољаци, Новозеланђани и други су такође учествовали у искрцавању пре 75 година.

Анкета спроведена 1945. године показала је да само 20 одсто Француза верује да у Сједињене Државе највише допринеле победи у рату, насупрот  57 одсто оних који су навели Русију.

Овакав мултилатерални приступ се не уклапа добро у Трампову реторику „Америка на првом месту“, нити са навиком америчког председника  да води вербалне и економске ратове против непријатеља, али и савезника.

Историчар Џон Мечам је ове недеље у разговору са Џејмсом Мекаулијем из Вашингтон поста изјавио да се Дан Де може разумети као подсетник да овај приступ „Америка против света“ неће функционисати. Плаже у Нормандији, наводи Мечам, „требало би да буду вечити подсетници да не можемо избећи историју“.

Председници САД и Француске Доналд Трамп и Емануел Макрон са супругама на обележавању 75. годишњице савезничког искрцавања у Нормандији, 6. јун 2019.

Ипак, амерички председник остаје у завади са француским председником Емануелом Макроном и већим делом Европе због политичких питања, од Ирана до климатских промена. Упркос политици администрације, Трамп изгледа као да и даље цени Путина и друге аутократе попут њега. Касније овог месеца он ће се срести са руским председником и израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом на необичном трилатералном састанку, за који Данијел Шапиро, бивши амерички амбасадор у Израелу, тврди да би га Русија могла искористити да предложи ублажавање америчких санкција у замену за отказивање подршке Ирану.

Уместо да окупи своје савезнике, Трампова администрација ризикује да их од себе удаљи, или још горе да од њих направи непријатеље. У исто време, њени непријатељи схватају да непријатељ њиховог непријатеља може бити њихов пријатељ.

 

Аутор Адам Тејлор

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Вашингтон пост