Ove nedelje su se „zapadni“ saveznici okupili u Britaniji i Francuskoj kako bi obeležili najveću pomorsku invaziju u istoriji. Ali daleko od Lamanša, održao se još jedan značajan skup koji ima za cilj da učvrsti novi savez za ovaj vek. Lideri Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Francuske sastali su se u sredu u Portsmutu u Engleskoj povodom 75. godišnjice Dana D-e, savezničke invazije na Normandiju u Drugom svetskom ratu. U četvrtak su se ovi lideri zaputili ka Normandiji kako bi obeležili napad na Francusku okupiranu od strane nacista juna 1944. godine.
Na ovoj ceremoniji bili su prisutni predstavnici zemalja koje su formirale savezništvo u Drugom svetskom ratu, ali i izaslanici iz Nemačke. Međutim, lideri Rusije i Kine, dve zemlje koje su podnele žrtve u ratu na strani saveznika, nisu bili prisutni. Oni su se sastali sami, iza istočnog oboda Evrope. (autor pokušava da sugeriše kako Moskva nije u Evropi; prim. prev.)
Ruski predsednik Vladimir Putin dočekao je u sredu u Moskvi kineskog predsednika Sija Đinpinga koji je time otpočeo svoju trodnevnu posetu Rusiji. Sastankom u sredu obeleženo je 70 godina diplomatskih odnosa između Moskve i Pekinga, a obe strane tvrde da odnosi nikada nisu bili bolji. Si je za rusku novinsku agenciju Tas uoči posete izjavio kako je Putin njegov „najbolji i najbliži prijatelj“.
OŠTRI KONTRAST
Dva međunarodna skupa se nalaze u oštrom kontrastu: stari i novi, istočni i zapadni, demokratski i autokratski. Ali ove razlike nisu uvek bile tako očigledne. Ruski predsednik je prvi put prisustvovao ceremoniji obeležavanja Dana De 2004. godine. Iako Moskva nije bila direktno uključena u invaziju, sovjetski vojnici su odigrali najznačajniju ulogu u porazu nacističke Nemačke na Istočnom frontu i to su platili svojim životima.
Putinovo kasnije prisustvo na obeležavanju Dana De 2014. godine bilo je napeto i odigralo se usred pokušaja svetskih lidera da izoluju Moskvu nakon pripajanja Krima Rusiji. Ove godine, ruski lider nije bio pozvan: Francuzi su tvrdili da je to zbog toga što su pozvani šefovi vlada, a ne šefovi država. U međuvremenu, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova je ove nedelje odbacila značaj Dana D, opisujući iskrcavanje na Normandiju kao događaj „koji nije promenio tok rata“. Zbog toga je Kremlj organizovao svoj bilateralni samit. A neprijatan gost u Normandiji ove godine nije Putin, već predsednik Tramp.
Ako ceremonija obeležavanja Dana De proslavlja slavnu prošlost jednog istorijskog savezništva, Putin i Si se nadaju da će oni uspostaviti novo. Si je ove nedelje rekao da je Putin njegov najbliži strani kolega. Prema evidenciji Kremlja, njih dvojica su se od 2013. godine sastali 29 puta. Ovo su značajne promene za obe zemlje, koje su tokom većeg dela 20. veka bile u velikoj zavadi, nakon što su različita tumačenja komunizma prouzrokovala da Kina i Sovjetski Savez prekinu diplomatske odnose. One su susedi, dele granice i regionalne interese u Aziji, i obe zemlje su napravile zaokret od komunizma u 20. veku ka savremenom autoritarijanizmu.
Ali što je najvažnije, obe se sve češće nalaze u sukobu sa Sjedinjenim Državama. Rusija i Kina su zajedno zaglibljene u ekonomskom sukobu sa Amerikom. Moskva se nalazi pod udarom sankcija od strane Vašingtona, dok se Peking nalazi usred ekonomski štetnog trgovinskog rata. „Ako Amerika smatra da su Rusija i Kina pretnje i odluči da se suprotstavi obema zemljama u isto vreme, tada privremeno savezništvo između njih postaje neizbežno“, piše Bruno Makaeš, analitičar i autor iz Pekinga, za Moskva tajms.
Putin i Si se predstavljaju kao pobornici slobodne trgovine i kao protivnici protekcionizma, a obojica veruju da su njihove izvozno orijentisane ekonomije ugrožene. Kineski predsednik je u Rusiji bio počasni gost na međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu – skupu koji američki ambasador bojkotuje zbog pritvora američkog investicionog bankara. Dve strane potpisale su sporazum koji podrazumeva otklon od korišćenja američkog dolara u trgovini, njegovu zamenu rubljom i juanom i omogućavanje kineskom telekomunikacionom gigantu Huaveju da razvije 5G mrežu u Rusiji – uprkos američkim upozorenjima da proizvodi ove kompanije predstavljaju bezbednosnu pretnju.
VEČITI PODSETNICI
Fajnenšel tajms objavio je u sredu da se očekuje da Putin i Si daju brojne izjave tokom ove posete, uključujući i onu koja osuđuje „hegemonističku dominaciju u međunarodnom sistemu“. Nije teško pogoditi ko je taj hegemon. Zajednički animozitet prema Vašingtonu može biti najsnažnija veza između Pekinga i Moskve. Putin je svesno načinio zaokret ka istoku nakon što je 2014. postao izopšten na Zapadu. I mada ovaj novi Hladni rat ostaje prvenstveno u sferi ekonomije, Pentagon je upozorio da se SAD moraju pripremiti za mogućnost sukoba sa Kinom i Rusijom.
Dok predsednik Tramp razmatra ovaj mogući budući scenario, on bi trebalo da razmotri protekle događaje u Normandiji. Dan De se obično pamti kao glavni američki poduhvat, ali je u stvarnosti on imao međunarodni karakter – Britanci, Kanađani, Poljaci, Novozelanđani i drugi su takođe učestvovali u iskrcavanju pre 75 godina.
Anketa sprovedena 1945. godine pokazala je da samo 20 odsto Francuza veruje da u Sjedinjene Države najviše doprinele pobedi u ratu, nasuprot 57 odsto onih koji su naveli Rusiju.
Ovakav multilateralni pristup se ne uklapa dobro u Trampovu retoriku „Amerika na prvom mestu“, niti sa navikom američkog predsednika da vodi verbalne i ekonomske ratove protiv neprijatelja, ali i saveznika.
Istoričar Džon Mečam je ove nedelje u razgovoru sa Džejmsom Mekaulijem iz Vašington posta izjavio da se Dan De može razumeti kao podsetnik da ovaj pristup „Amerika protiv sveta“ neće funkcionisati. Plaže u Normandiji, navodi Mečam, „trebalo bi da budu večiti podsetnici da ne možemo izbeći istoriju“.
Ipak, američki predsednik ostaje u zavadi sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i većim delom Evrope zbog političkih pitanja, od Irana do klimatskih promena. Uprkos politici administracije, Tramp izgleda kao da i dalje ceni Putina i druge autokrate poput njega. Kasnije ovog meseca on će se sresti sa ruskim predsednikom i izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom na neobičnom trilateralnom sastanku, za koji Danijel Šapiro, bivši američki ambasador u Izraelu, tvrdi da bi ga Rusija mogla iskoristiti da predloži ublažavanje američkih sankcija u zamenu za otkazivanje podrške Iranu.
Umesto da okupi svoje saveznike, Trampova administracija rizikuje da ih od sebe udalji, ili još gore da od njih napravi neprijatelje. U isto vreme, njeni neprijatelji shvataju da neprijatelj njihovog neprijatelja može biti njihov prijatelj.
Autor Adam Tejlor
Preveo Radomir Jovanović
Izvor Vašington post
