20 година од Кумановског споразума: Нужност или капитулација?

У Kуманову је на данашњи дан пре 20 година потписан споразум којим је заустављено бомбардовање Југославије

На војном аеродрому у близини Куманова, после 11 недеља бомбардовања и пет дана преговора, потписан је споразум о војно-техничкој сарадњи који је означио крај НАТО бомбардовања на СРЈ. Споразум су потписали генерал-пуковник Војске Југославије Светозар Марјановић, полицијски генерал Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон. Војно-технички споразум (ВТС) потписан 9. јуна у 23.45 сати непримењив је без Резолуције 1244 и може се тумачити једино као целина укупно четири документа. Осим ВТС-а и Резолуције 1244, то су документ Ахтисари-Черномирдин и одлука републичке скупштине која га је прихватила.

Кључне одредбе Војно-техничког споразума су подразумевале прекид дејстава НАТО снага на СРЈ, повлачење ВЈ и полиције Републике Србије са простора Косова и Метохије за 11 дана, успостављање зоне безбедности од административне границе са КиМ унутар територије Србије и Црне Горе пет километара на копну и 25 у ваздуху, обавезу Кфора да разоружа ОВК. Споразумом су створени услови за прекид бомбардовања, распоређивање мировних снага на КиМ и поступно повлачење југословенске војске. Од почетка јуна и у току трајања преговора у Куманову, НАТО авијација је, само у зони Треће армије, бацила преко 1.300 разорних бомби и 25 контејнера касетних бомби. Бомбардовали су 140 насељених места и више од 70 војних објеката и положаја ВЈ.

У току тог дана авијација НАТО извршила је 366 полетања, од чега 246 борбене авијације, што је за четвртину мање него претходни дан. Углавном су бомбардовани положаји у пограничном подручју са Албанијом. На територију Косова и Метохије последњег дана бомбардовања испаљено је 35 пројектила.
Око поноћи НАТО авијација је гађала село Жарковац у близини Руме. У експлозији у центру села оштећено је 30 кућа. Био је то једини напад тог 9. јуна на подручје Србије ван Косова и Метохије.

 

Извор Политика, 09. јун 2019.

КУМАНОВСКИ СПОРАЗУМ – ДОКУЕНТ МИРА ИЛИ КАПИТУЛАЦИЈЕ
У Kуманову је на данашњи дан пре 20 година потписан споразум којим је заустављено бомбардовање Југославије. Kако се Kуманова после две деценије сећају дипломате, војници, новинари? „Поштовани грађани, агресија је завршена. Мир је надвладао насиље“, пре две деценије је у ударном Дневнику тадашњим Југословенима саопштио председник Слободан Милошевић.

Уследило је славље на улицама Београда, Ниша, Бора, Новог Сада, Крушевца… На питање како су примили вест о окончању рата, грађани су различито реаговали. Један Београђанин наводи да је узбуђен, док је Крушевљанка одушевљена јер види људе и светло на улици после два месеца. Њихови суграђани наводе да је народ много пропатио, али да је, ипак, победио, док други Београђанин додаје да су Југословени несаломиви и да је свет то, коначно, видео.

И тако су прве слике мира у свет послате из српских градова. А мир у тадашњу Југославију после 78 дана бомбардовања донео је управо Kумановски споразум. Овај документ подразумевао је, између осталог, повлачење војске и полиције са Kосова, а дан касније Савет безбедности УН усвојио је и Резолуцију 1244. Споразум је дефинисао копнену и ваздушну зону безбедности, гарантовао долазак међународних снага Kфора чији је командант надгледао примену овог документа.

„Прича вам каже ‘Kосово је саставни део СРЈ’ – ја сам то написао. А последњи параф вам каже: повратак на стотине српских полицајаца, цариника, граничара… што је то неко изиграо то је друга прича, али 1244 је наша тапија на Kосово“, указује дипломата и портпарол Министарства иностраних послова 1999. године Небојша Вујовић. За једне је Kумановски споразум доказ капитулације, за друге документ мира, а за Вујовића историјски споразум. „Ја сам поносан на оно што сам направио. То су били преговори под притиском, под силом, то је било осам дана и осам ноћи без спавања. Тамо је било no sleep order, нема спавања док се то не заврши“, подсећа Вујовић.

НАСТАВЉЕНЕ БОРБЕ НА ПАШТРИКУ
А у Kуманову се све завршило, али не и на Паштрику где су борбе упркос потписаном примирју настављене и наредних недељу дана. Стојан Kоњиковац, начелник оперативног органа 549. бригаде 1999. године и генерал у пензији сећа се да је на самој граници било спорадичних дејстава и непоштовања споразума од самих непријатеља, док командант исте бригаде Божидар Делић додаје да су информацију о потписивању споразума имали истог дана.

Коњиковац указује да су војници и професионални припадници скоро у потпуности са негодовањем прихватили вест о потписивању Kумановског споразума. „Ја лично сам био изненађен, очекивао сам да ће војска бити весела. Међутим, ниједан војник се није радовао, сви су тражили објашњење зашто се повлачимо ако смо већ сломили њихову операцију стрела“, напомиње Делић.

У Kуманову је договорен и рок од 11 дана за операцију повлачења полиције и војске са Kосова. За њима је кренуло и више од 100.000 људи колико је тих дана напустило своје домове. „Ниједно слово тог споразума није стало испред нас и сачувало наше животе, нашу културу, наше градове. Једноставно, Kумановски споразум је омогућио да се овде сручи нека војска да штити Албанце на првом месту“, каже директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракочевић и сећа се првих слика тих дана.

„Та слика доласка у Приштину избеглица из Мушутишта на тракторима, и ми смо имали утисак да они на тим тракторима возе 500 година ропства и трајања“, наводи Ракочевић. Иако су Kумановски споразум и Резолуција УН која га је пратила најцитиранији документи, многе њихове одредбе у пракси се не примењују. Две деценије касније много је заинтересованих да пронађу решење за Kосово и Метохију. Предлога са којим би се сви сложили до сада није било.

 

Аутори Јелена Николић и Јелена Божовић

 

Извор РТС, 09. јун 2019.

РЕЗОЛУЦИЈА 1244 – НАША ТАПИЈА НАД ЗЕМЉИШТЕМ
Кумановски споразум и Резолуција 1244 су једино светло на крају тунела, каже учесник преговора 1999. године Небојша Вујовић за Радио Београд. Председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун оценио је да је потписивањем Кумановског споразума завршен рат, али да агресија на нашу јужну покрајину и даље траје.

Потписивањем Кумановског споразума 9. јуна 1999. године окончано је НАТО бомбардовање СР Југославије. Војска и полиција повукле су се са Косова и Метохије. Из тог документа произашла је Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, према којој је јужна покрајина и даље саставни део Србије. Гостујући у емисији „Седмица“ Радио Београда 1, Небојша Вујовић, дипломата и учесник преговора нагласио је да је Резолуција 1244 наша „тапија над земљиштем“. „Онај ко каже да је Резолуција 1244 преточени део Кумановског споразума и да није добра, тај треба да узме Платона у руке, прочита шта је држава, право, политика. Резолуција 1244 је наша тапија над земљиштем. Кад дође силеџија, па вас избаци из куће и каже: ‘Ја сам јачи од тебе’, међутим, у катастру ви сте и даље власник своје имовине. Е то је 1244!“, рекао је Небојша Вујовић.

Из ове преспективе, каже Вујовић за Радио Београд 1, тај споразум и Резолуција су једино светло на крају тунела. Свако ко је овлашћен да доноси високе државне одлуке погрешио би ако би направио преседан, јер историја памти, закључио је Вујовић. Председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун такође је за емисију „Седмица“ оценио да је потписивањем Кумановског споразума завршен рат, али да агресија на нашу јужну покрајину и даље траје. „Борба и даље траје. Албанци желе пуну независност наше јужне покрајине и ми се са тим апсолутно нећемо сложити. Покушавамо да дођемо до неког компромисног решења. Мислим да се може рећи да агресија НАТО-а над Србијом због Косова и Метохије није завршена. Она траје. Док год се не реши статус КиМ, чини ми се да фигуративно речено та агресија неће бити завршена“, рекао је Дрецун за Радио Београд 1. Према Дрецуновим речима, оно што је кључна ствар је то да је Кумановским споразумом успостављена копнена и ваздушна зона безбедности.

 

Извор Радио Београд/РТС, 09. јун 2019.