Дојче веле о Црној Гори: Почиње битка за цркве и манастире

"То је супротно Уставу Црне Горе и здравом разуму и ми ћемо се бранити на сваки начин. Пружићемо и грађански отпор", каже Џомић

Највећа верска заједница у Црној Гори, Митрополија црногорско-приморска предлог Закона о слободи вероисповести назива нападом на ту цркву и покушајем отимања њене имовине па најављује и грађански отпор.

Све цркве и манастири који су били имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности и припајања Србији 1918. године, а који касније нису на законит начин прешли у својину неке верске заједнице, постаће државна имовина, предвиђено је предлогом новог Закона о слободи вероисповести, који је недавно усвојила црногорска Влада. Закон се радио четири године, јавне расправе су биле праћене и инцидентима а од почетка се овој одредби снажно супротставила и највећа црква у Црној Гори – Митрополија црногорско – приморска (МЦП). Црквено питање у Црној Гори већ годинама је и политичка тема, нарочито од одвајања од Србије 2006. године, с обзиром да је Митрополија део Српске православне цркве (СПЦ). Власт на то не гледа благонаклоно, део њених присталица МЦП назива и „окупаторском црквом“ али њихова Црногорска православна црква (ЦПЦ) и даље има много мање верника. Уз то, она је неканонска односно није призната од Цариградске патријаршије.

Свако мало, власт и Митрополија су у клинчу. Недавно је Влада кренула да руши нелегално саграђену крстионицу Митрополије код Тивта али су се код ње окупили верници и одбранили је. Присталицама ЦПЦ посебно боде очи то што власт ни након 14 година није склонила металну цркву са планине Румије код Бара, која је такође нелегално постављена 2005. и то хеликоптером Војске тадашње Србије и Црне Горе. Председник Црне Горе Мило Ђукановић, најавио је прошле године решавање црквеног питања у Црној Гори. Предлог новог закона је први корак на том плану али и, већ сада је јасно, тачка новог сукоба државе и најбројније цркве.

ЗАКОН ПРОТИВ НАЈВЕЋЕ ЦРКВЕ
„Предложени закон је, у ствари, закон против Митрополије црногорско – приморске. Постоји читав низ чланова у којима само што није нацртана Митрополија и којима се она стигматизује. Ово је у ствари закон о одузимању светиња Митрополије али и осталих вјерских заједница“, тврди координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске Велибор Џомић.

С друге стране, у Влади кажу да апсолутно нема говора о било каквом облику конфискације и национализације верских објеката већ се само ради о увођењу правног реда и утврђивању шта јесте а шта није државна својина. „Предлогом закона не одузима се имовина ниједној верској заједници, већ напротив, штити се право свим верским заједницама које докажу да имају право својине на вјерским објектима и земљишту“, поручује Жана Филиповић из Министарства за људска и мањинска права, које је писало закон.

Филиповић додаје и да овим законом Влада испуњава своју уставну и историјску обавезу да питање слободе вероисповести у Црној Гори уреди модерним законом, по највишим међународним стандардима. „Држава ће штитити имовину и културно благо које припада свим грађанима и обезбедити да закони Црне Горе једнако важе за све, на читавој територији наше државе“, најављује Филиповић.

БИТКА ОКО ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ
Законом је предвиђено да ако нека верска заједница има доказе да је на основу некад или данас важећих прописа постала власник неке имовине, држава ће то признати и поштовати. Ипак, ако нема таквих доказа, већ је реч о имовини коју је стварала држава Црна Гора и која представља културну баштину свих њених грађана, та имовина биће уписана као културно благо, односно државна својина Црне Горе.

Џомић тврди да у доба стварања модерне црногорске државе, од 1852. до 1918. година, црквена имовина никад није била државна а није ни касније. Подсећа и да је Митрополија недавно на суду доказала да је црква Светог Димитрија на Крушевцу у Подгорици у власништву цркве иако је држава покушавала да је присвоји. Филиповић, пак, каже да ако било која вјерска заједница не буде имала доказе о праву својине над црквама и манастирима, та имовина ће се уписивати на државу.

КАКО СУ ВЕРСКИ ОБЈЕКТИ УПИСАНИ У КАТАСТАР?
У Црној Гори постоји између 650 и 700 православних верских објеката. Скоро свима располаже Митрополија црногорско – приморска где негирају честе тврдње кругова око ЦПЦ да су ови објекти уписани на Српску православну цркву са сједиштем у Београду. „То су ординарне лажи јер тако нешто није ни правно могуће. Они су уписани на Митрополију и њене епархије а у књигама стоји и наш матични број“, каже Џомић.

Протеклих година ЦПЦ је подносила и кривичне пријаве против службеника црногорске Управе за некретнине због наводног незаконитог уписа цркава и манастира на Митрополију током ратних деведесетих и послије референдума 2006. Џомић каже да су све пријаве, њих око 50, одбачене јер су надлежни утврдили да је све чисто. Осврнуо се и на тврдње ЦПЦ да су неке цркве и манастири уписани на физичка лица. „Постоји у неким листовима непокретности да је уписан митрополит црногорско-приморски и они ту виде Амфилохија Радовића. Није то Амфилохије Радовић него митрополит црногорско-приморски као институција“, додаје Џомић.

МИТРОПОЛИЈА НАЈАВЉУЈЕ ОТПОР
Џомић понавља да је овај закон неприменљив јер му није јасно како ће се доказивати власништво над нечим што је већ доказано пред институцијама. „То је супротно Уставу Црне Горе и здравом разуму и ми ћемо се бранити на сваки начин. То значи и правно али пружићемо и грађански отпор. Жалићемо се ако нам одузму било коју цркву и приложићемо и доказе, односно правоснажна решења из катастра. Питајте било кога из катастра да ли данас могу да се мењају та решења. Не постоји правни начин да се то уради. Ово продубљује поделе међу грађанима, ствара злу крв и може да изазове озбиљне друштвене последице“, упозорио је Џомић.

Филиповић, с друге стране, објашњава да процедура утврђивања права својине на верским објектима подразумијева подношење правно ваљане документације на основу које ће о упису одлучивати Управа за некретнине или суд. „Због комплексности овог питања, мислимо да причу не би требало заснивати на претпоставкама већ пустити да пред надлежним органима субјекти доставе документацију и спроведу поступак“, каже Филиповић. Она каже да ће интересе државе у овим случајевима штитити Заштитник имовинско правних интереса Црне Горе. Понавља да овај закон равноправно третира све верске заједнице као и да им држава стално помаже у јачању верског живота додељујући им укупно 200 хиљада евра годишње из буџета али и помажући у градњи цркава и манастира.

Ипак, због свега ће Митрополија 15. јуна, у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици, организовати и Тројичиндански народни сабор. „Послаћемо поруку Влади да се не могу на овај начин решавати права цркве која су вековна, непорецива и незастарива. Митрополит Амфилохије прочитаће проглас Влади и јавности да нема потребе да се радикализују ствари у Црној Гори и да нам треба закон који ће бити једнак за све, а не закон који ће бити батина за свештенике и вернике најбројније цркве у Црној Гори“, закључио је Џомић.

 

Аутор Радомир Крачковић

 

Извор Дојче веле, 09. јун 2019.