Марин ле Пен: Буђење Европе нација је шанса за Србију

"С обзиром на тоталитарна искакања у функционисању ЕУ, не верујем да Србија има интерес да се интегрише у овај систем", рекла је она

Порука коју су гласачи послали широм ЕУ је јасна. Систем у оквиру кога су социјалдемократе и народњаци делили позиције и власт у редовним интервалима доведен је у питање и оспорен је. Националне снаге које су се супротставиле том наднационалном и антидемократском мондијалистичком скретању с курса посвуда су доживеле изборни успех.

То, у ексклузивном интервјуу за Новости, истиче Марин ле Пен, председница странке Национално окупљање која је на недавним изборима за Европски парламент освојила највише гласова у Француској. Ле Пенова иснистира на суверености нација, а тако гледа и на косовско питање.

Како видите дијалог између Београда и Приштине и шта је према вашем мишљењу решење за Косово? Како Србија може да очува свој територијални суверенитет?
Покрет којем председавам одувек се противио независности Косова, водећи рачуна о томе да се испоштује Резолуција 1244 усвојена 10. јуна 1999. године, која је потврдила „посвећеност свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету Србије“. Подршка Европске уније иредентизму има циљ да ослаби нације тако што ће их растурити. Радикално се томе противимо.

Како оцењујете тренутне односе између Француске и Србије?
Одржавамо са Србијом веома старе односе пријатељства, које време није променило. Са Србијом, током целог процеса њеног ослобађања од отоманске владавине у 19. веку, Француска је успоставила дипломатске, економске и културне привилеговане односе и братство по оружју ојачано током Првог светског рата. Ови односи, наравно, морају да буду очувани и обогаћени ојачаним партнерством у оквиру билатералних веза.

Мислите ли да Србија једном треба да уђе у ЕУ која ће бити Европа суверених нација и да ли је 2025. година реалан датум за то?
Као што знате, ми се боримо против политичког система који представља ЕУ, и због тога смо против принципа проширења, који је, пре свега, процес трансфера суверенитета и разводњавања идентитета. Штавише, с обзиром на тоталитарна искакања у функционисању ЕУ, не верујем да Србија има интерес да се интегрише у овај систем. Политика уцена и претњи против Мађарске, због тога што с правом одбија да буде подложна мигрантским квотама и учесталој политици уплитања Европске комисије у политички живот држава чланица, сигнали су упозорења који не треба да се занемарују.

Какву ЕУ видите после европских избора?
Европски парламент који ће се формирати после ових избора доводи у питање то старо раслојавање између десничарских и левичарских глобалиста. Европа више не може да се гради кришом, у кружоку технократа и комесара за које се није гласало. У обзир мора да се узме мишљење народа. И у томе је ово демократска револуција без преседана.

Хоће ли патриотски покрети из Европе да се уједине? Планирате ли да направите велику парламентарну групу са Матеом Салвинијем? Ко би све могао да уђе у њу?
Јединство чини снагу, и свако је у националним круговима схватио интерес да се успостави противтежа довољно јака да се супротстави европејским политикама које ће се спроводити. По питању суверенитета, идентитета, имиграције, споразума о слободној трговини, важно је заједничко наступање. Брига за очување европских народа од штетности одлука које доноси Европска комисија је заједничка. Радићемо у том правцу да окупимо што већи број посланика који деле ту визију здравог разума и који намеравају да интересе европских народа ставе изнад свих других разлога.

Хоће ли суверенисти моћи да утичу на одлуке у будућем сазиву Европског парламента?
То очигледно проистиче из резултата избора. Биће, зависно од тема расправе, већине у одређеним околностима која ће ићи и шире од суверениста. То ће, на пример, бити случај са споразумима о слободној размени којима се у Француској супротстављају изабрани представници Жан-Лика Меланшона и Зелених. Исто ће вероватно да буде и по питању миграната, где ће се пољски и мађарски конзервативци, чије земље подлежу процедурама санкција, такође супротставити присилном размештању које је наметнула Комисија и што су подржали народњаци и социјалдемократе.

Који су то највећи изазови с којима се Европа данас сусреће и како мислите да им се супротставите?
Споразуми о слободној трговини и питање миграција су у средишту главних економских, друштвених и идентитетских питања с којима се суочава Европа. Ова два питања су фундаментална, јер су део исте ултралибералне логике која представља ДНК Европске комисије. Брисање граница, трка без кочница за профитом и рентабилношћу за мањину на штету већине, негирање идентитета и корена које је историја вековима стварала да би се уступило место мултикултурном, и стога мултиконфликтном друштву, где је човек сведен на једину функцију произвођача и потрошача. То значи ићи супротно од правца историје, свугде где грађани плебисцитно постављају питања заштите, суверенитета и идентитета. ЕУ се гради против Европе, тако да је од суштинског значаја ставити грађане у средиште јавних приоритета и политика.

Шта очекујете од председника Француске Емануела Макрона после ваше победе на европским изборима? Мислите ли да ће позитивно одговорити на ваша очекивања?
Чак и пре избора, Емануел Макрон је са одређеним презиром одбио могућност било какве промене политике коју тврдоглаво следи још откако је изабран. Месеци масовних и народних демонстрација, који би власт у било којој демократији довели до тога да се врати пред гласаче, нису имали никакав утицај на председника који се затворио у ауторитарну и узнемирујућу концепцију власти и који, изгледа, мисли да нема демократског избора против његове политике. Такође, резултати европских избора требало је да га доведу до тога да распусти Националну скупштину чија заступљеност више не одговара равнотежи моћи и политичкој реалности земље. Емануел Макрон, који се у овој кампањи афективно и поборнички ангажовао, намерава да истраје у овој политици без смисла, супротној интересима француског народа. На нама је да наспрам овог порицања реалности већ од данас припремимо неопходну замену.

Како објашњавате негирање ваше странке Национално окупљање од стране власти и главних медија у Француској, и поред тога што сте добили толико гласова? Чини ли вам се то негацијом читавог једног дела популације који је гласао за вас?
Систем увек користи све своје политичке, финансијске и медијске компоненте када осећа да је у опасности, када постане свестан да народ, који је једини носилац суверенитета, почиње да враћа у своје руке власт која му по праву припада. Навикли смо на те навијачке и пристрасне иступе медија. То је већ био случај 2017. године током председничких избора. Међутим, то нема никаквог утицаја на искрен избор Француза. Одређени креатори мишљења неће заплитањем у порицању реалности и губљењем у често гротескним и карикатуралним нападима обманути бираче који суде на основу чињеница. Од избора до избора они су дезавуисани и, мора се рећи, донекле и дискредитовани.

НОВИ ОДНОС СНАГА
У француском друштву данас постоји јасна подела бирача између вас и председника Макрона. Остале политичке партије практично више не постоје?
Европски избори су потврдили и појачали оно што се догодило пре две године на председничким изборима, урушавање старог система и настанак новог односа снага између мондијалиста, око којих се окупљају токови размишљања који сматрају да нација више нема будућност и да је неопходно убрзати федерализацију Европе, дељење суверенитета и заједничко управљање, и, с друге стране, око оних који сматрају да је нација суштинска структура која ће осигурати безбедност, просперитет и одбрану идентитета народа. Ова визија је комплементарна са Алијансом европских нација заснованом на праву и слободи народа да управљају сами собом и да се опредељују за сарадње које добровољно одаберу.

 

Аутор Горан Чворовић

 

Извор Вечерње новости, 09. јун 2019.