Како ће изгледати закон о ветеранима који је у припреми?

Најзад ће бити дефинисано ко ће имати статус борца, тако да хероји, уверавају надлежни, неће бити заборављени

Скупштина Србије требало би да у наредним месецима усвоји закон о ветеранима, који ће, како се најављује, ступити на снагу 1. јануара следеће године. Нацрт закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица прошао је јавну расправу и сада је на радној групи да усагласи верзију овог акта који ће бити прослеђен парламенту.

Две деценије по окончању последњег рата НАТО агресије, и скоро три деценије после крвавог распада СФРЈ, Србија ће коначно имати јединствен закон уместо досадашњег већег броја прописа. Најзад ће бити дефинисано ко ће имати статус борца, тако да хероји, уверавају надлежни, неће бити заборављени.

У образложењу нацрта закона каже се да је овај акт од значаја за одређивање Србије према прошлости, али и због могућих искушења у будућности. Уважавају се, и уважаваће се, антифашистички борци из Другог светског рата и припадници оружаних снага СФРЈ и СРЈ који су учествовали у ратовима деведесетих година прошлог века. Исто тако, одговарајућа здравствена и социјална заштита даваће се војницима и резервистима повређеним или настрадалим приликом служења у војсци. Занимљиво да ће, ако се предлог усвоји, одговарајућу правну заштиту имати и запослени у амбасадама и конзулатима Србије у случају да постану жртве терористичког напада.

Што се тиче права за најширу борачку популацију, као што су евентуални попусти за комуналне услуге, градски превоз и слично, то није предмет овог закона, већ би такве одлуке требало да донесу локалне самоуправе. Добар пример јесу градске власти Београда које ветеранима одобравају попуст на комуналне услуге од 30 одсто, а раније је тај попуст износио 50 одсто. Скоро целокупан закон, с правом, односиће се на оне којима је социјална и здравствена подршка најпотребнија – инвалиде и породице палих бораца.

– Очување стечених права ратних војних инвалида, чланова породица палих бораца и свих осталих корисника приоритет је овог закона. У неким сегментима постоје и идеје повећања права, али то зависи од више аспеката о којима је тренутно, док се сублимирају предлози с јавне расправе, рано говорити – изричит је Саша Дујовић, саветник министра за рад, запошљавање, борачку и социјалну политику. Према његовим речима, предвиђено је да се формира регистар свих бораца. – Након евидентирања бораца и испуњавања услова за добијање статуса борца, предвиђено је издавање борачке легитимације, која би могла бити основ за остваривање одређених права дефинисаних законом – објашњава Дујовић за Политику.

Током рада на овој тематици искристалисала се потреба за категоризацијом бораца, јер није исто да ли је неко под оружјем био само неколико дана, или је у униформи провео целу НАТО агресију или ратну јесен 1991. године. По неким предлозима, категорија, а тиме и права борца, требало би да зависи и од места на којем је проведен период у рату. Нема сумње да је, када је реч о 1999. години, најтеже било на Космету, али можда је још теже било припадницима ракетних јединица ПВО, које су биле нон-стоп на удару широм СР Југославије. Али како повући ту границу када је сваки војник био спреман да брани земљу где год треба?

– Категоризација бораца јесте предмет овог нацрта закона. Постоји предлог, који је прошао јавну расправу, о три категорије бораца. Појавили се се и други предлози, надлежни органи и радна група ће их анализирати и предложити најбоље решење у интересу бораца, у складу с могућностима Републике Србије – каже Дујовић.

Ко ће неспорно имати статус борца према новом закону? То су припадници легалних оружаних снага СФРЈ који су се за Југославију борили од 17. августа 1990. до 27. априла 1992. године, а за оне на подручју БиХ овај рок важи до 19. маја 1992. године. Исто важи и за оне који су учествовали у рату 1999. године, а у униформи су били између 24. марта и 26. јуна 1999. године. Борци су и они који су у време мира учествовали у оружаним акцијама ради одбране СРЈ, касније Државне заједнице СЦГ и Републике Србије, попут оних у Копненој зони безбедности према Космету. Такође, размотриће се могућност да статус борца и одговарајућа права стекну странци који су се борили у нашим оружаним снагама.

Када је реч о најстаријим генерацијама ветерана статус борца имаће антифашисти. То су они који су се борили у Априлском рату 1941. године, као војници Краљевине Југославије, или у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (касније Југословенске армије) и Југословенске војске у отаџбини (Равногорски покрет).

Деликатно питање су борци Војске Републике Српске и Српске војске Крајине, који су данас држављани Србије. Да ли ће држава препознати и њих као борце? – Постоје предлози на тему њиховог статуса који ће бити разматрани. Неопходно је да сва решења буду сагледана с аспекта финансијских могућности Републике Србије како би била реализована редовно и у корист грађана – каже Дујовић.

ПОПУСТ БОРЦИМА ЗА КОМУНАЛИЈЕ У БЕОГРАДУ
У Београду 25.400 бораца остварује право на „борачке субвенције”, односно попуст од 30 одсто на комуналне услуге. Како за Политику објашњавају у „Инфостану”, право на такву субвенцију важи до износа од 8.000 динара месечно, што је просечан износ на уплатницама.

 

Аутор Милан Галовић

 

Извор Политика, 09. јун 2019.