Вукосављевић упутио писмо Унеску поводом отимања цркве у Новом Брду

“Перманентни напади на српске споменике сада су еволуирали у отимање и присвајање културног и верског наслеђа Срба”, истиче се у писму

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић упутио је писмо генералној директорки Унеска Одри Азуле поводом “учесталих покушаја отимања значајних тековина српске културе и кључних делова српске културне баштине на подручју Косова и Метохије”, које се, како је навео, “поновило у случају фалсификовања истине везане за српску православну цркву Светог Николе у Новом Брду”.

Изражавајући велику зебњу и забринутост у вези са стањем српског културног наслеђа на Косову и Метохији, Вукосављевић је навео у писму да је овога пута реч о флагрантном кршењу свих међународних кодекса, саопштило је 12. јуна Министарство културе и инормисања. “Перманентни напади на српске споменике (нпр. од 1999. године, манастир Високи Дечани је више пута био мета оружаних напада) као и фалсификовање историје на овом подручју, посебно од момента једностраног проглашења независности Косова (2008), сада су еволуирали у отимање и присвајање културног и верског наслеђа Срба на овом простору.

Овога пута, реч је о археолошким остацима средњовековног града Ново Брдо и монументалне катедралне српске православне цркве Светог Николе, некадашњег саборног храма новобрдских и грачаничких епископа, који се налази у подграђу тврђаве Ново Брдо, у истоименој општини. Овај храм датира из средине 14. века и грађен је у романичком стилу као и друге велике српске задужбине из тог времена, и до пада под османску власт, био је главно богослужбено место”, подсетио је Вукосављевић.

Према наводима Вукосаљевића, Косовски археолошки институт извео је, уз подршку Амбасаде Немачке у Приштини, радове на реконструкцији управо тог сакралног локалитета, назвавши га новим именом као – “обнова катедрале у Артани” и, третирајући га као римокатоличку катедралу, о чему говоре албански и косовски медији, али и званичници (Рамуш Харадинај, Приштина).

Ново Брдо је, како подсећа Вукосављевић, заштићено као споменик културе Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС у Београду, бр. 266 од 28. фебруара 1948. године, а категорисано за споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године. Уписано је у Централни регистар непокретних културних добара Србије под бројем СК 1393. Средњовековни град Ново Брдо представља један од локалитета који према “косовском” Закону о специјалним заштићеним зонама (број 03/Л – 039 од 20.02.2008) подлеже посебној процедури, према којој се, за сваку сличну активност, осим од косовских институција мора тражити и став Савета за спровођење и надгледање, чији је члан Српска православна црква. Ово тело, међутим, није консултовано у вези са пројектом Косовског археолошког института.

Унеско од 2014. године спроводи пројекат “Ревитализација тврђаве Ново Брдо” у циљу оживљавања тог споменика културе кроз истраживање, конзервацију и рестаурацију, допринесећи укупном друштвено-економском развоју општине и подизању свести о значају културног наслеђа код шире јавности и локалне заједнице. Пројекат је финансирала Европска унија, а спроводио Унеско у сарадњи са Унмиком, и развијан је као део кровног програма ЕУ “Равномерни регионални развој”. Република Србија, како је навео Вукосављевић, подржава тај пројекат и планира да се укључи у његову реализацију.

Вукосављевић је указао и да значајно сведочанство о досадашњим обимним истраживањима Новог Брда, са цитираним историјским и археолошким изворима и фотографски документованим елементима пластике који јасно указују на порекло и стил овог храма, представља монографија “Црква Св. Николе – Катедрала Новог Брда” еминентних археолога Марка Поповића и Игора Бјелића, који су на Унеско пројекту били ангажовани у својству научног и конзерваторског саветника. Резултати тих истраживања, обављених 2015. и 2016. године објављени су 2018. године у тој монографији, у издању Завода за заштиту споменика културе Србије (на српском и енглеском језику), подсетио је Вукосављевић, који је генералној директорки Унеска и доставио то издање. Такође, навео је да је о свему томе обавештена и Делегација ЕУ, као и Мисија ОЕБС-а у Србији.

Министар је подсетио и да је Косово и Метохија, сходно одредбама Резолуције Савета безбедности УН 1244 (1999) у саставу Републике Србије, као значајно седиште културног и сакралног наслеђа највише категорије, на којем се налази више од 1.300 цркава, манастира, џамија, археолошких локалитета и просторних целина, који чине део богатог културног наслеђа Србије, а налазе се под управом УН.

“Уз непобитну чињиницу да је већ направљена велика штета на аутентичним остацима поменуте српске средњовековне базилике, упућујем Вам поново, најискренију молбу да још једном сагледате све наведене чињенице, у циљу пружања недвосмислене заштите ове значајне културне баштине, као и да реагујете у складу са високим принципима и препорукама организације на чијем сте челу, посебно имајући у виду Конвенцију о заштити светске културне и природне баштине, чији је Србија потписник (1972)”, навео је Вукосаљевић у писму генералној директорки Унеска, изражавајући уверење да ће њена реакција бити “промптна и недвосмислена”.

 

Извор seecult.org, 12. јун 2019.