Njujork tajms: Prestolonaslednik UAE Muhamed bin Zajed je najmoćniji arapski vladar

Za mnoge u Vašingtonu, princ Mohamed je postao najbolji američki prijatelj u regionu, savesni saveznik na koga može da računa za različite zadatke

Princ Mohamed bin Zajed, dvadesetdevetogodišnji komandant gotovo zanemarljivih vazduhoplovnih snaga Ujedinjenih Arapskih Emirata, došao je u Vašington da kupuje oružje. U mesecima nakon iračke invazije na Kuvajt 1991. godine, mladi princ je želeo da kupi toliko vojne opreme kako bi zaštitio sopstvenu naftom bogatu monarhiju – od helfajer raketa do Apač helikoptera i aviona F–16 – da se Kongres zabrinuo da on može da destabilizuje region.

Ali je Pentagon, pokušavajući da stvori predusretljive saveznike u Zalivu, prepoznao princa Mohameda kao partnera koji obećava. Omiljeni sin polupismenog beduina koji je osnovao Ujedinjene Arapske Emirate, princ Mohamed je bio ozbiljan, pilot helikoptera obučavan u Britaniji koji je ubedio svog oca da prebaci četiri milijarde dolara u Trezor Sjedinjenih Država (United States Treasury) kako bi pomogao finansiranje Rata u Iraku 1991. godine.

Ričard A. Klark (Richard A. Clarke), tadašnji pomoćnik državnog sekretara, uverio je zakonodavce da mladi princ nikada neće postati „agresor“. „UAE nisu sada niti će ikada biti pretnja po stabilnost ili mir u regionu“, rekao je Klark u svedočenju pred Kongresom. „To je teško i zamisliti. Zapravo, UAE su sila mira“. Trideset godina kasnije, princ Mohamed, sada pedesetosmogodišnjak, princ prestolonaslednik Abu Dabija i de fakto vladar Ujedinjenih Arapskih Emirata je možda najmoćniji vođa u arapskom svetu. On je takođe među najuticajnijim stranim glasovima u Vašingtonu, koji insistira da Sjedinjene Države usvoje njegov sve ratoborniji pristup regionu.

Princ Mohamed je gotovo nepoznat američkoj javnosti i njegova majušna država ima manje stanovnika od Rod Ajlenda. Ali on je možda najbogatiji čovek na svetu. On kontroliše državno bogatstvo vredno 1,3 biliona dolara (1012), više nego što ima bilo koja druga država. Njegove operacije zarad ostvarivanja uticaja u Vašingtonu su postale legendarne (gospodin Klark je postao bogat dok je bio na njegovom platnom spisku). Njegova vojska je najsnažnija arapska armija, opremljena kroz saradnju sa Sjedinjenim Državama da izvodi visokotehnološko nadziranje i borbene operacije daleko izvan sopstvenih granica.

Decenijama, princ je ključni američki saveznik, koji prati američko vođstvo, ali sada on ide sopstvenim putem. Njegove specijalne snage su aktivne u Jemenu, Libiji, Somaliji i Severnom Sinaju u Egiptu. On radi na tome da se osujete demokratske tranzicije na Bliskom istoku, pomažući postavljanje pouzdanog autokrate u Egiptu i gurajući u prvi plan svog protežea u Saudijskoj Arabiji. Povremeno, princ deluje suprotno američkoj politici i destabilizuje region. Grupe za zaštitu ljudskih prava kritikovale su ga zbogz zatočeništva disidenata u zemlji, njegove uloge u izazivanju humanitarne krize u Jemenu i podrške saudijskom princu čiji su agenti ubili disidentskog pisca Džamala Kašogija.

Ipak za vreme Trampove administracije, njegov uticaj u Vašingtonu izgleda veći nego bilo kada ranije. On je prisan sa predsednikom Trampom, koji često prihvata prinčeva gledišta o Kataru, Libiji i Saudijskoj Arabiji, čak pre nego savete zvaničnika sopstvenog kabineta ili visokog osoblja zaduženog za nacionalnu bezbednost. Zapadne diplomate koje poznaju princa – znanog kao M.B.Z. – kažu da je opsednut dvama neprijateljima, Iranom i Muslimanskom braćom. Gospodin Tramp nastoji da snažno deluje protiv oba i prošle nedelje je preduzeo korake kako bi premostio protivljenje Kongresa da bi nastavio prodaju oružja i Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

„M.B.Z ima izuzetan način da saopšti Amerikancima sopstvene interese ali da to deluje kao da daje dobar savet o regionu“, rekao je Ben Rouds (Ben Rhodes), zamenk savetnika za nacionalnu bezbednost za vreme predsednika Baraka Obame, čije su simpatije za Arapsko proleće i pregovore sa Iranom izazvali žestoke kritike emiratskog princa. Kada je posredi uticaj u Vašingtonu, dodao je gospodin Rouds, „M.B.Z. je klasa za sebe“. Princ Mohamed radio je grozničavo pre predsedničkih izbora da se probije do Trampovog kruga i isposlovao je tajni sastanak tokom tranzicionog perioda sa predsednikovim zetom Džeredom Kušnerom. Princ je takođe pokušavao da udesi razgovore između Trampove administracije i Rusije, što je bio potez koji ga je kasnije upetljao u istragu specijalnog istražitelja o stranom mešanju u izbore.

Danas, najmanje pet ljudi koji rade za princa Mohameda su obuhvaćeni kriminalnim istragama koje su proistekle iz tog istraživanja. Redovni posetilac Sjedinjenih Država tokom tri decenije, princ Mohamed ne dolazi već dve godine, delimično i zbog strahovanja da bi tužilac mogao da traži da se ispitaju on ili njegovi saradnici, sudeći prema dvoje ljudi koji su upoznati sa njegovim razmišljanjem. (Njegov brat, ministar spoljnih poslova, je posećivao SAD). Ambasada Ujedinjenih Arapskih Emirata u Vašingtonu odbila je da komentariše. Mnogi prinčevi američki branioci kažu da je razborito od njega što pokušava da oblikuje politike Sjedinjenih Država, što čine mnoge vlade, i da on vidi sopstvene intervencije kao pokušaje da nadomesti američko povlačenje.

No, kritičari princa Mohameda kažu da je njegov uspon pokazni primer nenameravanih posledica. Opskurni mladi princ koga je Vašington usvojio kao gipkog saveznika sada raspiruje vatru u njegovom nestabilnom regionu. Naoružavanjem Ujedinjenih Arapskih Emirata tako naprednom tehnologijom za nadzor, komandosima i naoružanjem, obrazlaže Tamara Kofman Vits (Tamara Cofman Wittes), bivši zvaničnik Stejt Departmenta i saradnik Brukings Instituta (Brookings Institution), „mi smo stvorili malog Frankenštajna“.

SAVRŠENI PRINC
Većina članova arapskih vladajućih kuća su trbušasti, praznosnoslovno opširni i skloni kašenjenju. Ne princ Mohamed. Diplomirao je sa osamnaest godina britanski oficirski trenažni program u Sandharstu (Sandhurst). Ostao je vitak i u dobroj formi, a sa posetiocima razmenjuje savete o spravama za vežbanje, i nikada ne kasni na sastanke. Američki zvaničnici ga stalno opisuju kao konciznog, radoznalog i, čak, skromnog. Sam sebi sipa kafu a kako bi potcrtao svoju ljubav prema Americi, ponekad kaže posetiocima da je svoje unuke inkognito vodio u Diznijev svet (Disney World).

Odvaja vreme za niže rangirane američke zvaničnike a više uglednike pozdravlja na aerodromu. Sa stidljivim, iskrivljenim osmehem, on će ponuditi obilazak svoje zemlje, a potom sesti u helikopter kako bi leteo sa svojim gostom iznad nebodera i laguna Dubaija i Abu Dabija. „Uvek postoji faktor oduševljenje sa M.B.Z-ijem“, prisećao se Marsel Vaba (Marcelle Wahba) bivši američki ambasador u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

U prestonici, Abu Dabiju, nadgledao je građevinsku pomamu koja je sakrila nekadašnju obalu iza veštačkih ostrva. Jedno od njih planirano je da postane finansijski distrikt poput Volstrita. Na drugom je smešten kampus Njujorškog univerziteta, franšiza Luvra i planirano istureno odeljenje Gugenhajma. Kada se susretne sa Amerikancima, princ Mohamed naglašava ono po čemu su Ujedinjeni Arapski Emirati liberalniji od susednih zemalja. Žene imaju više prilika: trećina ministara u vladi su žene.

Za razliku od Saudijske Arabije, Ujedinjeni Arapski Emirati dopuštaju hrišćanske crkve i hinduističke hramove i hramove Sika, delimično da bi izašli u susret mnogoljudnoj stranoj radnoj snazi (procenjuje se da zemlja ima devet miliona stanovnika, ali manje od milion građana; ostatak su strani radnici). Kako bi potcrtao ovu temu, princ je prošle godine oformio Ministarstvo tolerancije i objavio da je ova godina „Godina tolerancije“. On je bio domaćin Specijalne olimpijade i pape Franciska. „Mislim da je uradio izvrstan posao ne samo u diversifikovanju ekonomije već i u diversifikovanju sistema mišljenja stanovništva“, rekao je general Džon R. Alen (John R. Allen), bivši komandant američkih i NATO snaga u Avganistanu koji je sada predsednik Instituta Brukings. (U međuvremenu, general Alen bio je savetnik ministra odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata).

Ujedinjeni Arapski Emirati su majušna federacija gradova-država, no, procenjuje se da samo Abu Dabi raspolaže sa šest procenata svetskih dokazanih naftnih rezervi, što ga čini primamljivom metom za veće susede poput Irana. Kada su Ujedinjeni Arapski Emirati stekli samostalnost od Britanije 1971. godine, iranski šah je zauzeo tri sporna ostrva u Persijskom zalivu. Muslimansko bratstvo, devedeset godina stari islamistički pokret osnovan u Egiptu, postalo je mejnstrim u mnogim arapskim zemljama. U vezi sa njim, princ Mohamed kaže da je njegova bojazan mnogo ličnija.

Njegov otac je imenovao istaknutog člana Bratstva, Ezedina Ibrahima (Ezzedine Ibrahim) za tutora princa Mohameda, a ovaj je pokušao da indoktrinira svog učenika, što je imalo obratan efekat. „Ja sam Arapin, ja sam musliman i ja se molim. Sedamdesetih i ranih osamdesetih bio sam jedan od njih“, rekao je princ Mohamed američkom diplomati koji ga je posetio 2007. godine, kako stoji u poverljivoj depeši koju je objavio Vikiliks. „Verjem da ovi ljudi imaju plan delovanja“.

Pribojava se od privlačnosti islamističke politike za njegovo stanovništvo. Čak i do 80 posto vojnika u njegovim snagama odazvalo bi se pozivu „nekog svetog čoveka iz Meke“, rekao je jednom prilikom američkom diplomati, sudeći prema depeši koju je objavio Vikiliks. Iz tog razloga, diplomata kaže, princ Mohamed dugo zastupa stav kako arapski svet nije spreman za demokratiju. Islamisti bi dobili bilo koje izbore. „U bilo kojoj muslimanskoj državi, videćete isti ishod“, rekao je 2007. godine na sastanku sa američkim zvaničnicima, „Bliski istok nije Kalifornija“.

Ujedinjeni Arapski Emirati počeli su da dopuštaju američkim snagama da deluje iz baza u ovoj državi tokom Zalivskog rata 1991. godine. Od tada prinčevi komandosi i vazdušne snage su bili raspoređivani sa Amerikancima na Kosovu, u Somaliji, Avganistanu i Libiji, kao i protiv Islamske države. Regrutovao je američke zapovednike da vode njegovu vojsku i nekadašnje špijune da organizuju njegovu obaveštajnu službu. Takođe je pribavio više naoružanja tokom četiri godine pre 2010. nego svih ostalih pet zalivskih monarhija zajedno, uključujući 80 lovačkih aviona F–16, 30 helikoptera Apač, i 62 francuska aviona Miraž.

Pojedini američki oficiri opisuju Ujedinjene Arapske Emirate kao „malu Spartu“. Uz pomoć saveta nekadašnjih vodećih vojnih komandanata među kojima i nekadašnje ministra odbrane Džejmsa Matisa i generala Alena, princ Mohamed je čak razvio emiratsku odbrambenu industriju koja proizvodi amfibijska oklopna vozila poznata kao „zver“ i druga. Već se isporučuju klijentima u Libiji i Egiptu. Ujedinjeni Arapski Emirati takođe pripremaju niskoleteći elisni bombarder za protivpobunjeničku borbu – ideja koju je gospodin Matis dugo predlagao za Sjedinjene Države, izjavio je njemu bliski nekadašnji oficir.

Princ Mohamed često kazuje američkim zvaničnicima da on vidi Izrael kao saveznika protiv Irana i Muslimanskog bratstva. Izrael mu dovoljno veruje da mu je prodao nadogradnje za njegove F-16–ice, kao i napredni spajver (špijunski softver, prim. prev) za mobilne telefone. Za mnoge u Vašingtonu, princ Mohamed je postao najbolji američki prijatelj u regionu, savesni saveznik na koga može da računa za različite zadatke od kontriranja iranskom uticaju u Libanu do finansiranja građevinskih poduhvata u Iraku. „Dobro je poznato da ako vam je potrebno da se nešto uradi na Bliskom istoku“, priseća se Ričard Dž. Olson (Richard G. Olson), bivši američki ambasador u Abu Dabiju, „Emirati će to odraditi“.

PRINC POSTAJE NEVALjAO
Princ Mohamed kao da je pronašao srodnu dušu kada je predsednik Barak Obama preuzeo dužnost 2009. godine, izjavio je član osoblja Bele kuće. Obojica su bili nezavisni, analitični i zainteresovani za velika pitanja. Tokom nekog vremena, Obama je tražio telefonske razgovore sa princem Mohamedom više nego sa bilo kojim drugim stranim liderom, prema sećanju nekoliko viših zvaničnika Bele kuće.

Ali Arapsko proleće se preprečilo između njih. Ustanci su preplavili region. Muslimansko bratstvo je pobeđivalo na izborima i izgledalo je da gospodin Obama odobrava demokratske zahteve – iako je u Siriji, gde je ustanak pretio emiratskom neprijatelju, on odbijao da preduzme vojnu akciju. A onda se doznalo kako je Obamina administracija bila uključena u tajne nuklearne razgovore sa Iranom. „Oni se nisu osećali samo obmanuti – osećali su da ih je Obamina administracija izdala, i mislim da je princ Mohamed to osećao naročito i lično“, rekao je Stiven Hedli (Stephen Hadley), koji je obavljao dužnost savetnika za nacionalnu bezbednost u administraciji Džordža V. Buša i koji je bio blizak princu.

Nakon ustanaka, princ Mohamed je video Ujedinjene Arapske Emirate kao jedinu od dvadesetdve arapske države koja i dalje stoji na nogama, sa stabilnom vladom, funkcionalnom ekonimijom, sposobnom vojskom i „umerenom ideologijom“, rekao je Abdulhalek Abdula (Abdulkhalleq Abdulla), emiratski politikolog koji je povezan sa visokim državnim zvaničnicima. „UAE su deo ovog vrlo opasnost regiona koji svakim danom postaje sve opasniji – prepun haosa i ratova i ekstremista“, kazao je. „Tako da je motivacija bila sledeća: ako mi ne krenemo na loše momke, oni će doći po nas“.

Kod kuće, princ Mohamed je unajmio kompaniju povezanu sa Erikom Prinsom (Erik Prince), osnivačem privatne bezbednosne kompanije, nekada poznate kao Blekvoter, da oformi jednu grupu kolumbijskih, južnoafričkih i drugih plaćenika. On je skršio svaku naznaku otpora, uhapsio je petoro aktivista zato što su organizovali peticiju za sprovođenje demokratskih reformi (koju je potpisalo samo 132 ljudi) i pohapsio je desetine ljudi osumnjičenih da su simparizeri Muslimanskog bratstva.

Ujedinjeni Arapski Emirati su, takođe, do daske pritisli gas svoje mašine uticaja u Vašingtonu. Oni su bili među najvećim trošadžijama među stranim vladama na vašingtonske advokate i konsultatne. Platili su celih 21 milion dolara 2017. godine, prema evidenciji Centra za odgovornu politiku (Center for Responsive Politics). Oni su zadobili dobru reputaciju sa milionskim donacijama nakon prirodnih katastrofa i nastoje da oblikuju javnu debatu davanjem miliona vodećim tink tenkovima.

Bliskoistočni institut (The Middle East Institute) nedavno je primio 20 miliona. Njegov predsedavajući je gospodin Klark, nekadašnji zvaničnik koj je progurao odbrambene ugovore sa UAE. Nakon što je napustio vladu 2013. godine, on je takođe osnovao konsultantsku firmu kojoj su Ujedinjeni Arapski Emirati primarni klijent. Nije odgovorio na zahtev da prokomentariše ove navode. Emiratski ambasador Jusef Otaiba (Yousef Otaiba) pokucao je na mnoga vrata koja su mu otvorena u Beloj kući i na Kapitol Hilu, zagovarajući stav da gospodin Obama prepušta region ekstremistima i Iranu. Sam princ je ovo gledište zastupao na najvišem nivou. „Očitao mi je bukvicu“, prisetio se bivši ministar odbrane Robert Gejts (Robert Gates).

Na Bliskom istoku, princ Mohamed više radi nego što priča. U Egiptu je podržao vojni udar 2013. godine koji je oborio sa vlasti izabranog predsednika, lidera Muslimanskog bratstva. Na Rogu Afrike, poslao je snage u Somaliju, prvo da se bore protiv pirata a potom protiv ekstremista. Nastavio je sa izgradnjom trgovačkih luka i pomorskih baza oko Adenskog zaliva. U Libiji, princ Mohamed je prkosio američkim molbama i embargu Ujedinjenih nacija tako što je naoružavao snage vođe milicije Kalife Haftara koji želi da postane libijski moćnik. Emiratski piloti izvodili su vazdušne napade na Tripoli i na kraju su osnovali vazduhoplovnu bazu u istočnoj Libiji. U prošlosti, princ je tražio „zeleno svetlo“ od Vašingtona, rekla je gospođa Vaba, bivši američki ambasador. Sada može da pošalje upozorenje, kaže ona, ali „više ne traži dopuštenje“.

Saudijska Arabija, div iz susedstva, sukobljavala se sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima oko granice i takođe je, kao regionalni teškaš, ograničavala emiratsku spoljnu politiku. Do kraja 2014. godine, položaj princa prestolonaslednika – sledećeg u redu nasleđa – pripao je dobro poznatom neprijatelju emiratskog princa. Stoga se on upustio u unutrašnji saudijski sukob oko nasleđivanja i vodio je odsudnu lobističku kappanju u Vašingtonu u korist malo poznate alternative: dvedesetdevetogodišnjeg princa Mohameda bin Salmana, omiljenog sina ostarelog saudijskog kralja.

„M.B.Z-ijeva poruka je bila, ako mi verujete i ako vam se dopadam, dopašće vam se i ovaj momak zato što smo on i ja od istog kova“, prisećao se gospodin Rouds, Obamin savetnik. U martu 2015, dvojica prinčeva su zajedno napala Jemen kako bi potisnuli franciju povezanu sa Iranom. Potom su, kada je saudijski princ konsolidovao svoju moć 2017. godine, prekinuli sve trgovinske i diplomatske veze sa Katarom kako bi ga pristikom naveli da prekine podršku Muslimanskom bratstvu. I za sukob u Jemenu i za onaj u Kataru rutinski se kaže da ih predvode Saudijci, ali emiratski princ je bio prvi koji je nastojao da ih progura u Vašingtonu, seća se gospodin Rouds i drugi nekadašnji zvaničnici.

Do kraja 2015, kažu američke diplomate, princ Mohamed je takođe predložio da Ujedinjeni Arapski Emirati i novo saudijsko vođstvo mogu biti ključni da zainteresuju Palestince za neki novi mirovni sporazum – što je takozvani „od spolja ka unutra“ pristup dogovaranju. Ali za to, princ Mohamed je sačekao novu administraciju.

SVI PRINČEVI LjUDI
Trebalo je to da bude lično opraštanje. Uprkos njihovim velikim razlikama, princ Mohamed je ostao u srdačnim odnosima sa gospodinom Obamom, i predsednik je mislio da između njih postoji uzajamno poštovanje, prema navodima četiri visoka zvaničnika Bele kuće. Tako da, kada je princ zatražio da se po poslednji put susretnu, kao prijatelji, gospodin Obama se složio da ručaju u Beloj kući u decembru 2016. godine.

Ali princ Mohamed je odustao bez mnogo objašnjavanja. Umesto toga odleteo je za Njujork kako bi se licem u lice sastao sa Džeredom Kušnerom i drugim savetnicima izabranog predsednika, Donalda Dž. Trampa. Kako bi se udesio ovaj sastanak, princ Mohamed se obratio finansijeru, Ričardu Gersonu (Richard Gerson), osnivaču firme Falkon Edž Kapital (Falcon Edge Capital). On je godinama radio sa princom i takođe je bio prijatelj gospodina Kušnera.

„Uvek sam na raspolaganju kao poverljivi kanal kada god vam je potrebno da diskretno nešto prenesete“, napisao je gospodin Gerson princu nakon izbora u privatnoj poruci, jednoj od nekoliko koje je Tajmsu na raspolaganje stavila treća strana i koje su nezavisno potvrđenje. Potpisao je drugu poruku sa „vaš lojalni vojnik“.

Planirano je da put bude tajan, ali su obaveštajne agencije registrovale prinčev dolazak. Savetnici gospodina Obame bili su zapanjeni. Ali princ Mohamed je već radio na poništavanju rezultata politika [Obamine] administracije, govoreći savetnicima gospodina Trampa o opasnosti od Irana i o palestinskim mirovnim razgovorima, prema navodima dvojice ljudi upoznatih sa sadržajem ovih sastanaka. „Bili su duboko impresionirani vama i već su uvereni da ste njihov pravi prijatelj i najbliži saveznik“, napisao je gospodin Gerson princu nakon sastanaka.

Princ Mohamed se takođe pozicionirao i kao posrednik prema Rusiji. Jedan od mlađe braće princa Mohameda upoznao je gospodina Gersona sa ruskim biznismenom koji je delovao kao veza između predsednika Vladimira V. Putina i monarha u državama Persijskog zaliva, prema izveštaju specijalnog istražitelja. Ruski biznismen, Kiril Dmitrijev (Kiril Dmitriev) savetovao se sa gospodinom Gersonom oko „plana pomirenja“ između Sjedinjenih Država i Rusije, i nedugo pre inauguracije gospodin Gerson je sastavio sažetak plana na dve stranice za gospodina Kušnera. Gospodin Gerson je odbio da da izjavu za ovaj članak.

Idućeg meseca, u januaru, princ Mohamed je pozvao gospodina Dmitrijeva u jedno emiratsko odmaralište na Sejšelima da upozna nekoga za koga su mislili da predstavlja Trampov tim: gospodina Prinsa, osnivača Blekvotera koji je regrutovao plaćenike za Ujedinjene Arapske Emirate. Zašto je princ Mohamed nastojao da poveže Rusiju sa krugovima saradnika oko gospodina Trampa ostaje tema rasprave, ali on je godinama pokušavao da odvrati Putina što dalje od Irana, prema navodima američkih diplomata i procurelih imejlova iz emiratske ambasade u Vašingtonu.

Ali tužioci su takođe istraživali aktivnosti drugih operativaca i posrednika koji su radili za princa a koji su pokušavali da se dodvore krugovima oko Trampa. Istražitelji i dalje isputuju kontakte [Trampove] kampanje sa izraelskim specijalistom za manipulaciju na društvenim mrežama koji je radio za princa Mohameda i libanskoamerčkog biznismena koji je delovao kao njegov emisar.

Kancelarija specijalnog istražitelja je takođe ispitativala Rašida al-Malika, emiratskog građevinskog preduzimača koji radi u Los Anđelesu i koji je blizak princu Mohamedu i njegovom bratu – šefu emiratske obaveštajne službe. Gospodin al-Malik je takođe blizak sa Trampovim prijateljem Tomom Barakom (Tom Barrack) i istražitelji se pitaju da li je al-Malik bio deo ilegalne šeme za ostvarivanje uticaja, prema navodima dvoje ljudi upoznatih sa ovom problematikom.

Druga istraga, pokrenuta zbog navoda uzbunjivača, ispituje mogućnost da su Ujedinjeni Arapski Emirati koristili sajberšpijunske tehnike bivšeg američkog operativca kako bi špijunirali američke građane.
Ipak, prinčevom dodvoravanju Trampovoj administraciji time nije naneta šteta. Tokom dve i po godine posle njegovog prvog sastanka sa gospodinom Kušnerom, princ Mohamed je dobio gotovo sve što je tražio iz Vašingtona.

NEUSTRAŠIVI PRINC
Svake zime, princ Mohamed poziva finansijske menadžere i bivše zvaničnike u Abu Damu na okupljanje kojim demonstrira svoj globalni uticaj. Spisak gostiju prošlog decembra obuhvatio je bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, bivšeg francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija, bivšeg državnog sekretara SAD Kondolizu Rajs, gospodina Hedlija, savetnika za nacionalnu bezbednost iz Bušovog vremena; američke investitore Mohameda A. El-Erijana, Dejvida M. Rubinštajna i Tomasa S. Kampala; kineskog informatičara i ivestitora Kai-Fu Lija. Neuznemiren istragom, princ je takođe pozvao i Dmitrijeva, ruskog biznismena povezanog sa gospodinom Putinom.

Prinčeve intervencije posle Arapskog proleća teško da su stabilizovale region. Jedan savetnik poslat u Kairo da pomogne situaciju u umirućoj ekonomiji vratio se ozlojeđen. Egipatska vojna vlada i dalje zavisi od milijardi dolara godišnje pomoći od Ujedinjenih Arapskih Emirata i zalivskih saveznika, a uprkos pomoći Emirata i izraelskim vazdušnim udarima, Kairo se i dalje nije izborio sa militantnim aktivnostima skoncentrisanim na Severnom Sinaju.

Izolacija Katara nije uspela da dovede do promene njegove politike. U Libiji, Kalifa Haftar je zaglavljen u krvavoj pat poziciji. Prinčev prodor na Rogu Afrike pokrenuo je takmičenje za pristup i uticaj među rivalima kao što su Turska i Katar. U Somaliji, nakon optužbi za primanje mita koje je iznela krhka centralna vlast, emiratske snage su se preorijentisale na polunezavisne oblasti Puntlend i Somalilend. Džibuti, navodeći kao razlog zanemarivanje, prošle godine je smenio upravnike luke iz Emirata kineskim suparnicima. „On misli da je Makijaveli ali deluje više kao Musolini“, rekao je Brus Ridel (Bruce Riedel), istraživač na Brukingsu i nekadašnji zvaničnik Centralne obaveštajne agencije (CIA).

U Saudijskoj Arabiji, princ je bio osramoćen zaključkom američkih obaveštajnih službi da je njegov saudijski štićenik naredio brutalno ubistvo gospodina Kašogija, saudijskog disidenta koji je živeo u Virdžiniji i bio kolumnista lista Vašington post. Njihova zajednička, četiri godine duga intervencija u Jemenu pretvorila se u živi pesak, sa strašnim civilnim žrtvama. „UAE su mrlja na savesti sveta – UAE, kako im se sada vlada, krše svaku normu civilizovanog sveta“, rekao je kongresmen Ro Kana (Ro Khanna), demokrata iz Kalifornije. Ipak, prinčeva pozicija kod Trampove administracije i dalje ostaje snažna. Predlog „spolja ka unutra“ za izraelsko–palestinski mir preko koga je ovlaš prešla Obamina administracija je u srži Kušnerovih planova koji se formulišu.

Tramp je iznova i iznova prihvatao stanovišta emiratskog princa: prihvatanjem saudijskog štićenika nakog Kašogijevog ubistva, pozdravljanjem izolacije Katara čak iako su joj se državni sekretar i ministar odbrane javno usprotivili, raskidanjem nuklearnog dogovora sa Iranom, traženjem da se Muslimansko bratstvo označi kao teroristička grupa, i stavljanjem veta na zakonski predlog kojim bi se prekinula američka vojna podrška saudijskim i emiratskim snagama u Jemenu. U aprilu, gospodin Tramp je javno prihvatio omiljenog emiratskog vođu milicije u Libiji jedan dan nakon što je telefonom razgovarao sa princom Mohamedom – iako je državni sekretar Majk Pompeo ranije insistirao da se isti vođa povuče.

Gospodin Matis, nekadašnji ministar odbrane, prošlog meseca je održao predavanje u Abu Dabiju koje je sponzorisao princ Mohamed. Kada se pridružio Trampovoj administraciji, Matis je objavio kako je primio 242.000 američkih dolara godišnju naknadu kao i akcije kao član borda odbrambene kompanije Dženeral dajnemiks (General Dynamics) koja obavlja velike poslove sa Abu Dabijem. On takođe radi kao pro bono savetnik princa Mohameda. „Ovo je Godina tolerancije. Koliko zemalja na svetu sada ima godinu tolerancije?“, upitao se gospodin Matis. „Ne znam ni za jednu“, rekao je. „Vi ste primer.“

 

Autor Dejvid D. Kilpatrik

 

Preveo Miloš Milojević

 

Izvor Njujork tajms, 02. jun 2019./Stanje stvari, 14. jun 2019.