Рубини: Десет показатеља који указују да стиже нова глобална криза

Он је предвидео светску економску кризу 2008. Сада опет говори и пише да предстоји нова криза, а 2020. је година на коју упозорава

Када је пред публиком коју је окупио Међународни монетарни фонд, економиста Нуријел Рубини први пут најавио да Америци прети највећа економска криза од Велике депресије – она која се закотрљала 2008. године – многи су одмахивали руком.

Штавише, како је касније јавно признао главни економиста ММФ-а, те 2006. године зазвучао им је као неки лудак. Када је пред исти ММФ форум Рубини изашао годину дана касније, већ су га сматрали пророком. Знамо шта је уследило у свету, а Рубини је у међувремену постао познат под надимком Др Пропаст (Dr Doom).

Сада тај пророк опет говори и пише да предстоји економска криза, а 2020. је година на коју упозорава. Почео је прошле године, излиставши десет потенцијалних ризика који би могли изазвати најпре америчку па глобалну рецесију, а ових је дана објавио нови текст у којем каже да већина тих ризика постоји и даље и да се добрим делом односе на Сједињене Америчке Државе, односно оно што ради и подстиче тамошња власт.

У ризике укључује америчке трговинске ратове с Кином и другим земљама, ограничавања миграција, страних улагања и трансфера технологије, што би могло имати, сматра, озбиљне импликације за глобалне добављачке ланце и јачање претње настанка стагфлације (успоравања раста праћеног растом инфлације). У тексту који је написао за Project Syndicate напомиње да је ризик успоравања америчког економског раста сада постао акутнији јер се „истрошио“ стимуланс који је америчкој економији давала пореска реформа коју је 2017. године спровео председник Доналд Трамп.

РИЗИЦИ
Шта још примећује, а изгледа као показатељ кризе? Америчка тржишта капитала и даље делују надувана, а у међувремену су настали додатни ризици повезани с новијим облицима дугова, укључујући и она на многим тржиштима у настајању, где је велики део задуживања деноминован у страним валутама. Са централним банкама чија је могућност да буду зајмодавци последњег уточишта све више ограничена, неликвидна финансијска тржишта су рањива и могући су изненадни ломови и друге дисрупције, упозорава Рубини.

„Једна од таквих дисрупција могла би доћи од америчког председника Доналда Трампа који би могао бити пред изазовом да створи спољнополитичку кризу са земљом попут Ирана. То би могло на домаћем терену ојачати његову подршку међу бирачима, али би такође могло иницирати нафтни шок“, каже Рубини.

Кад анализира шта се збива у остатку света, забрињава га крхкост економског раста врло задужене Кине и других економија у настајању, али наглашава и економске, политичке и финансијске ризике у Европи. Сматра такође да је у развијеном делу света избор оруђа која се могу применити као одговор на кризу и даље ограничен, а монетарне и фискалне интервенције и заштитна мрежа за приватни сектор, што је било коришћено након финансијске кризе 2008. године, данас не могу бити искоришћене с истим ефектима.

Последњи, десети фактор, о којем је и прошле године говорио, јесте политика камата америчке централне банке. Након што је подигла референтне каматне стопе, као одговор на трамповску процикличку фискалну политику, ФЕД је променила смер у јануару ове године.

„Трговински ратови и потенцијални скокови цена нафте представљају ризике на страни понуде, али они такође прете агрегатној потражњи и тако расту потрошње јер царине и више цене горива смањују расположиви доходак. С тако много неизвесности, компаније ће вероватно изабрати политику смањивања потрошње капитала и инвестиција“, закључује Dr Doom. У таквим би условима, наставља, довољно озбиљан шок могао подстаћи глобалну рецесију чак и ако централне банке буду брзе у одговору. Подсећа да су, уосталом, у раздобљу од 2007. до 2009. централне банке реаговале агресивно, али нису спречиле „Велику рецесију“.

ПАЖЊА
Додаје такође да би се централне банке, након неколико рунди квантитативног попуштања, суочиле и с ограничењима ако би се поновно одлучиле на велике куповине имовине. С фискалне стране, упозорава Рубини, многе развијене економије данас су задуженије и имају веће дефиците него што је то био случај пре глобалне финансијске кризе, што значи да имају мање простора за маневар. С обзиром, ипак, на ојачале популистичке покрете и готово несолвентне владе, спашавање финансијског сектора овај пут не би било толерисано као 2008. године.

Посебну пажњу као замајцу рецесије 2020. године Рубини, разумљиво, посвећује америчко-кинеском трговинском и технолошком рату. Трампова би администрација могла подићи царине и на преостали део кинеског извоза, а забрана коришћења америчких компоненти могла би захватити и друге кинеске компаније, након што је то искусио Хуавеј, што би могло водити широком процесу деглобализације. Кина би на то, наравно, одговорила, а један од начина је, рецимо, да затвори своје тржиште за моћни амерички Епл… Све то били би шокови довољни да изазову глобалну кризу и рецесију, сматра Рубини, који оцењује да је светска економија већ сада фрагилна.

 

Извор Bankar.me/Блиц, 19. јун 2019.