vucic si djinping

Forin polisi: Kineski “veliki brat” je stigao u Srbiju

Kineski softver za prepoznavanje lica je stigao u Srbiju. Time su se obistinili najgori strahovi Zapada o Huaveju

Godine 2014. jedan mladić je poginuo u saobraćajnoj nesreći u srpskoj prestonici, u Beogradu (misli se na „slučaj kantrimen”; prim. prev). Počinilac krivičnog dela je na kraju pobegao, iako mu je policija ušla u trag. Sledećeg meseca, srpska policija je otkrila da je osumnjičeni pobegao u jedan grad u Kini, a zatim je kineskim vlastima dostavila njegove fotografije. Nakon svega tri dana, kineska policija je uhapsila čoveka uz pomoć najsavremenije tehnologije. To je impresioniralo srpske zvaničnike, koji, za razliku od svojih kineskih kolega, i dalje koriste analognu opremu za nadzor i objekte sa ograničenim tehničkim mogućnostima.

Kineski telekomunikacioni gigant Huavej je prošlog avgusta opisao ovaj incident (uz neke izmene datuma i ključnih detalja) kao studiju slučaja za projekat Bezbedan grad koji kompanija implementira u Srbiji. Kineska kompanija tvrdi da će njen projekat Bezbedan grad skratiti vreme policijske istrage, poboljšati stopu hapšenja, sprečiti organizovani kriminal, i smanjiti ukupnu stopu kriminala. Studija je u međuvremenu povučena sa internet stranice kompanije usled javnog negodovanja u Srbiji o tome kako će sistem nadzora uticati na živote građana Srbije.

Huavejev sistem nadzora podrazumeva instaliranje 1.000 kamera visoke rezolucije, koje koriste softver za prepoznavanje lica i registarskih tablica, na 800 lokacija širom srpske prestonice u naredne dve godine. Početkom ove godine, ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović najavio je da će projekat uskoro početi sa realizacijom i da će u okviru njega biti pokrivene sve važne ulice i prolazi u Beogradu. Međutim, Huavejeva studija slučaja, objavljena pet meseci pre Stefanovićevih komentara, ukazala je da je u prvoj fazi projektni tim već postavio više od 100 kamera i sistema za video nadzor na 60 ključnih lokacija u gradu.

SRBIJA KAO „ZAMORAC“
Jedna od najvećih briga koja postoji širom Evrope i Severne Amerike oko tehnologije Huaveja je ta da se ona može iskoristiti za jačanje autokratskih režima – a to je upravo ono što bi takav sistem nadzora mogao omogućiti u Srbiji. U sadašnjoj političkoj klimi u zemlji, umesto da se osećaju bezbedno, građane će obuzimati strah. Srbija je postala neka vrsta zamorca: njen slučaj predstavlja test o tome kako će se druge zemlje nositi sa sličnim izazovima.

Šer fondacija, organizacija za zaštitu ljudskih prava iz Srbije, tvrdi da softver koji se koristi za prepoznavanje lice ozbiljno krši osnovna građanska prava i slobode. „Tehnologija za prepoznavanje lica je veoma nametljiva, budući da prikuplja ogromne količine biometrijskih podataka građana. Ako procena uticaja o zaštiti podataka nije sprovedena i ako ne postoje precizna pravila za njihovu obradu, ovi osetljivi podaci mogu biti zloupotrebljeni“, ističe Bojan Perkov, istraživač iz Šer fondacije.

Kada je organizacija upitala srpske vlasti da li su sproveli takve procene, odgovor je bio da srpski zakon koji reguliše ovu oblast još uvek nije stupio na snagu. Ovo nije ohrabrujuće s obzirom na to da bi curenje podataka koje bi omogućilo pristup sistemu Bezbednog grada moglo imati dalekosežne posledice.

Huavej zvanično najavljuje održavanje Globalnog samita bezbedan grad (Global Safe City Summit), Bangkok, 28. avgust 2018. (Foto: YaiPhoto)

„Velika curenja podataka se dešavaju i u zemljama sa boljim pravilima zaštite podataka i višim nivoom svesti o privatnosti od Srbije“, ističe Perkov. U Srbiji, to bi moglo dovesti do javnog objavljivanja osetljivih ličnih podataka. Koristeći pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, fondacija je upitala srpsku policiju o lokacijama na kojima su instalirane kamere, ali su oni odbili da pruže odgovor rekavaši da su informacije poverljivog tipa. Međutim, provladin medij je prošlog meseca uspeo da otkrije lokacije na kojima će biti postavljene prve 32 kamere. Ostali detalji o ugovoru sa Huavejem ostaju nepoznati zbog razloga poverljivosti.

Uprkos zabrinutosti građana i grupa za zaštitu privatnosti, Huavej tvrdi da je samo učesnik na projektu i da je projekat u skladu sa svim važećim zakonima i propisima u Srbiji. „Nosilac projekta je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. Mi obezbeđujemo opremu i radimo obradu podataka na osnovu uputstava i ovlašćenja koje dobijemo od mušterije, ne vršimo kontrolu podataka i informacija o privatnosti“, rekao je portparol Huaveja Lju Jinhanšao.

U – sada izbrisanoj – beogradskoj studiji slučaja, kompanija se hvalila kako je već instalirala svoj sistem Bezbedni grad u 230 gradova širom sveta, radeći za više od 90 nacionalnih ili regionalnih vlada. Navešćemo samo neke projekte: na Malti, u Turskoj, Rusiji, Ukrajini, Azerbejdžanu. Saradnja Srbije sa Kinom datira još iz 2009. godine, kada su dve države potpisale sporazum o strateškom partnerstvu.

Huavej je 2014. godine stupio na scenu, potpisavši memorandum o razumevanju za projekat Bezbedni grad. Pre dve godine, Huavej i srpska vlada potpisali su i ugovor o strateškom partnerstvu, kojim se polje saradnje proširilo na razvoj informacione i komunikacione infrastrukture u srpskim obrazovnim institucijama. Ove godine, srpske vlasti su takođe zatražile pomoć Huaveja oko izgradnje infrastrukture za širokopojasni internet na njihovim autoputevima.

„ČELIČNO PRIJATELjSTVO“
Prošlog meseca, tokom posete kineskog ministra javne bezbednosti Džao Kedžija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da dve zemlje neguju „čelično prijateljstvo“ i imaju snažno sveobuhvatno strateško partnerstvo u svim oblastima, posebno kada je u pitanju bezbednost. Dok američke restrikcije počinju da vrše sve veći pritisak na Huavej, srpski zvaničnici su rekli da oni ne planiraju da prekinu saradnju sa kineskom kompanijom.

Premda Vašington optužuje Huavej za špijuniranje u ime Pekinga, u Srbiji odnosi sa Kinom i Huavejem funkcionišu bez trzavica. Zaista, to donosi korist obema stranama: saradnja sa Pekingom i tehnološkim gigantom ide Vučiću u prilog budući da to istovremeno privlači investicije u zemlju i predstavlja sredstvo za održavanje kontrole nad njegovim političkim protivnicima.

Kako Huavejeve opcije za širenje na Zapadu postaju ograničene, kineski gigant vidi balkanske zemlje kandidate za ulazak u Evropsku uniju kao zadnja vrata za prodor u Evropu. Kineska vlada je uveliko prisutna u regionu preko svoje Inicijative pojas i put u okviru koje se finansiraju razni infrastrukturni i energetski projekti. Samo u Srbiji, kineski infrastrukturni projekti se procenjuju na 10 milijardi dolara. Zaista, većina projekata u okviru Pojasa i puta je usmerena ka balkanskim zemljama kandidatima za ulazak u EU.

Srbija je kandidat za ulazak u EU od 2012. godine. Dve godine kasnije, Beograd je otpočeo pregovore za pristupanje Uniji. Međutim, taj proces je nedavno stao zbog odbijanja Srbije da prizna susedno Kosovo i normalizuje odnose sa svojom bivšom pokrajinom. Najznačajnije razlike koje zemlja ima sa američkom vladom tiču se kosovskog problema. Nasuprot tome, kineska pozicija je u skladu sa srpskom – Peking ne gleda blagonaklono na otcepljene pokrajina koje traže nezavisnost.

Tomislav Nikolić i Si Đinping na konferenciji za medije (Foto: Tanjug/Tanja Valič)
Tomislav Nikolić i Si Đinping na konferenciji za medije (Foto: Tanjug/Tanja Valič)

Međutim, Vučićevi problemi unutar zemlje nisu ograničeni samo na Kosovo. Nedostatak slobode medija, rastuće autokratske tendencije, pretnje vladavini prava i visoki nivoi korupcije bili su pokretačka snaga opozicionih protesta tokom proteklih šest meseci. Pod sloganom „Stop krvavim košuljama“ i „Jedan od pet miliona“, hiljade građana Srbije okuplja se svake subotnje večeri u Beogradu kako bi protestovali protiv vladajuće Srpske napredne stranke. Sam Vučić je umanjio značaj ovih protesta, rekavši da je broj demonstranata mnogo manji od onoga što izveštavaju srpski mediji.

Vučić je čak upotrebio dronove kako bi zabeležio broj svojih pristalica koji su se okupili na mitingu krajem aprila, neposredno nakon što je opozicija organizovala svoj najveći protest u godini. Upoređujući snimke, Vučić je nameravao da – u maniru američkog predsednika Donalda Trampa – pokaže kako on uživa mnogo veću podršku od one koju ima opozicija.

„BEZBROJ RIZIKA“
Nakon što je pribavio Huavejevu tehnologiju, Vučiću više ne trebaju dronovi. Sa strateški postavljenim kamerama i sistemima za prepoznavanje lica, srpska policija bi mogla imati veoma dobar uvid ne samo o broju demonstranata, već i o njihovim identitetima. Takav sistem bi mogao predstavljati bezbroj rizika za građane Srbije:

„Ne samo da je nejasno koliko će podataka biti podeljeno sa Huavejem, već je nejasno i to kako će vlada koristiti te podatke… što u krajnjem slučaju podriva želju građana da slobodno izraze svoje mišljenje usled straha od povratne reakcije vlasti“, rekao je Majkl Dž. Ogija, konsultant za upravljanje internetom na Balkanu. Ovakav razvoj događaja sugeriše da bi balkanska zemlja mogla postati savršena prilika za Kinu i njenog tehnološkog giganta da pokažu svoje sposobnosti za uspostavljanje države sa visokim stepenom nadzora (surveillance state). Sveobuhvatana baza podataka za prepoznavanje lica, poput one koju bi Huavejev sistem nadzora omogućio, odvratiće veliki broj ljudi od protestovanja protiv srpske vlade.

„Zamislite scenario u kojem bi određivanje toga koji ljudi su bili na protestu sa velikom pozuzdanošću moglo dovesti do različitih vrsta pritisaka na njih i članove njihove porodice“, upozora Perkov iz Šer fondacije. U Evropi ne postoji bolje mesto od Balkana za probni poligon intruzivne kineske tehnologije. Labava praksa javnih nabavki i slaba regulacija omogućavaju mnogo fleksibilnosti javnim i privatnim kineskim kompanijama koje žele da posluju.

Kineska vlada već pokušava da primeni svoju meku moć u regionu kroz projekte u okviru Pojasa i puta. Mnogo važnije i problematičnije pitanje tiče se budućnosti: Ako vlade na Balkanu postanu isuviše zavisne od kineske tehnologije kako bi se održale čvrsto na vlasti, šta bi Peking mogao tražiti od njih zauzvrat? Huavejev pilot projekat u Srbiji bi se mogao pokazati kao poligon za evropske planove koji uključuju implementaciju 5G tehnologije, čemu se Sjedinjene Države i EU žestoko protive.

Logo kompanije Huavej ispred trgovinskog centra u Šangaju, 7. mart 2019. (foto: REUTERS/Aly Song)

Ekspanzija ovakve vrste tehnologije za nadzor može takođe značiti da bi kineska nacionalna obaveštajna mreža mogla prerasti u međunarodnu. U tom slučaju, Srbija bi mogla poslužiti odskočna daska u naporima Kine da ostvari tehnološku dominaciju i projektuje svoj uticaj na Evropu.

 

Autor Bojan Stojkovski, slobodni novinar iz Skoplja koji piše o spoljnoj politici i tehnologiji

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Naslovna fotografija: Kenzaburo Fukuhara/AFP/Getty Images

 

Izvor Foreign Policy