Zašto još uvek nema dogovora oko lidera EU institucija?

“Nije bilo većine ni za jednog kandidata, nastavljamo 30. juna”, rekao je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk

Lideri EU nisu uspeli da postignu dogovor o tome ko bi trebalo da bude na najvažnijim funkcijama u evropskim institucijama u narednom petogodišnjem periodu. Vođena je teška rasprava oko izbora čelnika Evropske komisije, Evropskog saveta, Evropske centralne banke i Evropskog parlamenta.

Izbor novog predsednika Evropske komisije postao je zamršen pošto su dve ključne grupe, socijalista i liberala-centra, stavile do znanja da ne podržavaju kandidata konzervativne Evropske narodne partije Manfreda Vebera, iako je on dobio podršku nemačke kancelarke Angele Merkel, ali ne i predsednika Francuske Emanuela Makrona.

Tako su sad ojačali položaje kandidati socijalista i liberala-centra Margret Vestager. “Sa nekim zadovoljstvom i uživanjem moram da primetim, a mogu da kažem i da me čak zabavlja i čini srećnim činjenica da mene izgleda nije tako lako zameniti”, rekao je odlazeći predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je da se sa razgovorima nastavlja 30. juna. “Nije bilo većine ni za jednog kandidata, nastavljamo 30. juna. Razgovarali smo i o ekonomskim sankcijama Rusiji koje su produžene na šest meseci zbog nesprovođenja sporazuma iz Minska”, rekao je Tusk.

POTVRĐENI ZAKLjUČCI O PROŠIRENjU
Lideri zemlja članica EU potvrdili su na sastanku u Briselu zaključke o proširenju i procesu pristupanja i stabilizacije koje su usvojili evropski ministri. Oni se odnose kako na proces proširenja, tako i na pojedninačni napredak šest partnera sa Zapadnog Balkana i Turske. Sinoć na Samitu Srbija je pohvaljena i ohrabrena da nastavi put evrointegracija, da konsoliduje postignuti napredak u oblasti ekonomskih rereformi i nastavi jačanje saradnje u regionu.

Napredak u oblasti vladavine prava i noramlizacija odnosa sa Prištinom ostaju osnova i odrediće tempo pristupnih pregovora, navodi se u zaključcima. Srbija se poziva i da se fokusira na ubrzanje reforme u oblasti vladavine prava sa posebnim fokusom na nezavisnost i efikanost sudstva, borbu protiv korupcije i pranja novca kao i obezbeđivanje uslova za slobodu izražavanja i nezavisnost medija. Usvojena je i Strategija Unije, od 2019. do 2024. a prioriteti su zaštita građana i sloboda, ekonomsko i političko jačanje Unije.

 

Autor Milica Pujiklović

 

Izvor RTS, 21. jun 2019.