Tehnološki napad na Kinu je velika greška SAD

Kina ima dugu istoriju domaćih tehnoloških inovacija, koje su naročito cvetale u uslovima spoljnih sankcija. Tramp čini veliku grešku

Kada je američko Ministarstvo trgovine prošlog proleća uvrstilo kinesku telekomunikacionu kompaniju ZTE na trgovinsku crnu listu, odsecajući je efektivno od vitalnih američkih dobavljača, kineski predsednik Si Đinping rekao je prisutnima u tehnološkoj kompaniji da kineski narod mora da „odbaci iluzije i osloni se sam na sebe“. „Iluzija“ je bila ideja da Kina može napredovati ako se oslanja na stranu tehnologiju.

Trampova administracija se naizgled svojski trudi da dokaže kako je Si bio u pravu. Prošlog meseca, SAD su na trgovinsku crnu listu uvrstile i telekomunikacionog giganata Huavej, treću po veličini kinesku kompaniju koja će biti dodata na takozvanu Listu entiteta pri Ministarstvu trgovine u poslednjih godinu dana. Huavej je najvažnija kineska kompanija, zadužena i za razvijanje kineske 5G mobilne mreže kod kuće, ali i za napore zemlje da proširi svoj digitalni uticaj u inostranstvu. Trampova administracija takođe razmatra da na crnu listu uvrsti još nekoliko velikih kineskih kompanija zaduženih za istraživanje veštačke inteligencije.

Trampova administracija je uverena da će zabrana kineskih tehnoloških komapnija dovesti Peking za pregovarački sto sa ciljem da se ispregovaraju „strukturne promene“ kineske ekonomije. S tim u vezi, Amerika se nada da će prestići Kinu u trci za korišćenje tehnologija nove generacije, kao što je veštačka inteligencija ili 5G tehnologija. Međutim, potezi administracije su unutar Kine stvorili snažan novi konsenzus oko „oslanjanja na sopstvene snage“ i „autohtonih inovacija“, dveju mantri kineske Komunističke partije koje državna tehnološka industrija nevoljno prihvata. Vašington je potcenio kinesku sposobnost „stezanja kaiša“, što je Si zahtevao nakon što je ZTE stavljen na crnu listu, i razvijanja alternative za stranu tehnologiju. Tako bi Trampova administracija mogla popločati put ka tehnološki nezavisnijoj i, moguće, još snažnijoj Kini.

ISTORIJA KINESKIH OTKRIĆA
U Kini, koncept „oslanjanja na sopstvene snage“ ili ziligengsheng, vuče svoje korene još iz građanskog rata kada su se komunistički gerilci Mao Cedunga našli izolovani i suočeni sa uništenjem od strane nacionalističkih snaga podržanih od strane Sjedinjenih Država. Prema predanju Komunističke partije, komunisti su živeli od zemlje i decentralizovali su proizvodnju ekonomskih i vojnih dobara dok su obnavljali svoju snagu i konsolidovali svoje redove. Kada je 2014. godine Si oživeo ovaj koncept kao poziv da se smanji zavisnost Kine od strane tehnologije, slogan iz ere Mao Cedunga zvučao je neobično prikladno u eri globalnih lanaca snabdevanja.

Međutim, Kina ima dugu tradiciju prkošenja međunarodnim blokadama. Tokom Hladnog rata, Kina je uspela da razvije atomsku bombu čak i kada im je Sovjetski Savez uskratio tehničku podršku. Tokom 1990-ih godina, Kina je razvila sofistikovane satelite i rakete uprkos sveobuhvatnim američkim sanckijama na svemirsku tehnologiju. Kada je Obamina administracija tokom 2015. godine sprečila Intel da prodaje procesore Kini za njen najnoviji superkompjuter, kineski istraživači su veoma brzo razvili lokalnu zamenu. Za manje od godinu i po, Kina je predstavila TaihuLight, tada najbrži superkompjuter na svetu, koji je radio isključivo na osnovu procesora napravljenih u Kini.

Ovi uspesi su delimično rezultat zvanične politike. Kineska vlada je decenijama pozivala naučnike i istraživače da rade svoj posao „u duhu dve bombe i jednog satelita“ – što se odnosilo na kineske nuklearne i raketne programe tokom vrhunca izolacije zemlje 1960-ih godina. Da bi ostvarila ovaj san Kina je razvila razgranatu mrežu državnih i vojnih istraživačkih laboratorija, uključujući i Kinesku akademiju nauka, verovatno najveću istraživačku organizaciju na svetu, sa 115 istraživačkih cenatra i 60.000 naučnika.

Sedište Kineske akademije nauka u Pekingu

Ovo investiranje je dovelo do stvaranja ozbiljnih kapaciteta za domaći tehnološki razvoj, bilo kroz kopiranje stranih tehnologija i njenu nadogradnju, bilo kroz razvoj domaćih alternativa. Kineski sektor za svemirska istraživanja, koji je skoro u potpunosti bio odsečen od strane Sjedinjenih Država protekle dve decenije, samostalno je stvorio većinu svojih satelita i raketnih komponenti. Američka kontrola izvoza mikročipova svemirske klase je „tokom godina zapravo donela korist Kini na neočekivan način, zbog toga što smo morali da razvijamo svoje sopstvene“, izjavio je u februaru Džao Juanfu, najbolji kineski naučnik, za onlajn magazin Šesto čulo. Nakon skoro decenije rada, Kina je proizvela sve mikročipove koji su joj trebali za unapređene satelite, uključujući i BeiDou navigacioni sistem satelita, kineski odgovor na američki vojni sistem globalnog pozicioniranja.

Međutim, autohtoni tehnološki razvoj ima smisla samo onda kada su sve spoljne opcije iscrpljene, a nekoliko tehnoloških sektora u Kini je jednako odsečeno od spoljašnjeg sveta kao svemirska industrija. Kineski istraživači su decenijama, tragajući, po nalogu kineskih lidera, za „bezbednim IT sistemom koji može da se kontroliše“, radili na domaćoj varijanti za Majkrosoft vindovs. Međutim, slaba potražnja za domaćim operativnim sistemom zbog široke dostupnosti stranih alternativa je omela njihove napore, da i ne pominjemo složenost izgradnje jednog takvog sistema praktično od nule. Kina je takođe uložila velike napore u ometanje Intelovog i AMD-ovog dupola u proizvodnji najsavremenijih procesora (CPU). Ipak, kineski programeri se i dalje oslanjaju na savremenije strane procesore koje su snažniji i svestraniji od domaćih. Kao rezultat toga, čak i kada je ekonomska i politička moć Kine rasla, njena ekonomija je postala više, a ne manje zavisna od stranih komponenti i tehnologije.

„Najveći izazov za autohtone inovacije nije tehnologija, talenat ili kapital, već tržište“, rekao je istraživač na Univerzitetu Cinghua, Gao Džudong 2017. godine u jednom intevjuu. „Čak i ako proizvedemo dobar proizvod putem autohtonih inovacija, on neće uspeti da se proda ako nema mesta na tržištu“. Kineska tehnološka industrija ilustruje probleme koje tržište postavlja pred Peking koji insistira na oslanjanju na sopstvene snage. Široka dostupnost superiornih inostranih softvera i hardvera sputava napredak. Štaviše, kineski tehnološki giganti dugo nisu bili spremni da pristanu na inicijativu Pekinga na oslanjanje na sopstvene snage, odlučujući da pre investiraju u unosnije aplikacije koje koriste potrošači nego u osnovne tehnologije za koje se država zalaže. Sve tri najveće državne tehnološke kompanije, Baidu, Alibaba i Tensent, svoju široku procenu potrošačkih proizvoda duguju zapadnoj tehnologiji. Čak je i sami osnivač Huaveja Ren Žengfeja odbacivao ideju domaćih inovacija i veličao prednosti globalnih lanaca snabdevanja. „Ideja da neko mora sve sam da uradi je seljački mentalitet“, rekao je Ren u intervjuu prošle godine.

DUGOROČNA GREŠKA
Međutim, uvrštavanje Huaveja na crnu listu je podstaklo napore ka razvoju domaćih inovacija. Kao rezultat napada na Huavej, kompanija planira da kasnije u toku ove godine predstavi zamenu za Guglov Android operativni sistem. Huavej takođe radi na zameni mnoštva američkih komponenti i softvera kojima će uskoro izgubiti pristup. Prošle nedelje, Blumberg je izvestio da Huavej ima do 10.000 programera koji rade punom parom u tri grada kako bi „elimnisali potrebu za američkim softverom i strujnim kolima“.

Ispod ovog praska spoljašnjih aktivnosti, odvijaju se tiše i značajnije promene. Američki napadi na kineske kompanije počeli su da menjaju njihove stavove o autohtonom razvoju. Povlačeći se pred američkim sankcijama, rukovodioci Huaveja su prošle nedelje otišli do Univerziteta u Pekingu kako bi pokrenuli istraživačko-razvojno partnerstvo sa univerzitetom i tako ojačali kapacitete Huaveja za „autohtone inovacije“. Koristeći oficijalni slogan, šefovi Huaveja izgleda nude mea culpa (izvinjenje) za njihov pređašnji otpor oslanjanju na sopstvene snage. Drugi rukovodioci su takođe promenili ploču. Razmišljajući o incidentu sa ZTE, Džek Ma, osnivač Alibabe, na nedavno održanom tehnološkom forumu je izjavio: „Ako ne ovladamo osnovnim tehnologijama, gradićemo krovove na tuđim kućama i sadićemo povrće na tuđim njivama“. Nakon incidenta sa ZTE-om prošle godine, Alibaba je pokrenuo biznis sa čipovima koji ima za cilj da smanji zavisnost Kine od stranih čipova.

Organizovana grupa kineskih osnovaca u poseti futurističkom sedištu kompanije Alibaba u kineskom Hangdžouu

Čak i pre nego što je Trampova administracija počela da stavlja kineske tehnološke kompanije na crnu listu, Peking je napredovao u svojoj nameri da se osloni na sopstvene snage.  Vlada je 2014. godine pokrenula veliku inicijativu za smanjenje kineske zavisnosti od stranih čipova. Kao deo tih napora, ona će uložiti više od 100 milijardi dolara u dizajn i proizvodnju poluprovodnika. Strateški plan za unapređenje kineskih industrijskih kapacitata, predstavljen 2015. godine pod nazivom „Napravljeno u Kini 2025“, posebno cilja strane inpute u visokotehnološkim sektorima i ima za cilj da dostigne „samodovoljnost“ u snabdevanju najznačajnijim komponentama. Kina je takođe počela da mobiliše svoja finansijska tržišta, formirajući novi „tehnološki odbor“ na Šangajskoj berzi kako bi investirala u kompanije koje rade na tehnologiji koju država smatra strateški važnom.

Sjedinjene Države će shvatiti da su zabranom ZTE-a i Huaveja više doprinele kineskoj tehnološkoj samodovoljnosti nego što je to uspela sama kineska vlada svojom zvaničnom politikom u protekloj deceniji. Sada kad koračaju u istom pravcu, vlada i industrija se mogu kretati mnogo brže. Međunarodni div sa godišnjim prihodom uporedivim sa prihodom Majkrosofta, Huavej, može da uloži mnogo novca u zamenu osnovnih amerčikih tehnologija u svojim proizvodima. Što je još važnije, kroz ciljano snabedvanje od strane kineskih dobavljača, velike kompanije poput Huaveja mogu pružiti kineskim komponentašima sjajnu šansu da steknu iskustvo i razviju nove tehnološke sposobnosti. U proesku, kineski snabdevači čipova i optičkih komponenti su inferiorni u odnosu na međunarodne lidere, jer im nedostaje obim i mogućnost da konstatno prodaju svoje proizvode velikim kupcima. Narudžbine od kompanija veličine Huaveja bi mogle to promeniti.

Zamena velikog broja američkih dobavljača na koje se kineske komapnije oslanjaju biće težak zadatak i kineski dobavljači, barem na kratki rok, neće biti u mogućnosti da u potpunosti zadovolje potrebe kompanija kao što je Huavej. Napredni procesori i matrice koji napajaju najsavremenije računare neophodne za tehnologije poput mašinskog učenja (jedna od funkcija veštačke inteligencije; prim. prev), računarstva u oblaku i 5G mreža se gotovo isključivo razvijaju od strane nekoliko zapadnih kompanija. Iako neke kineske kompanije, poput Huavejeve jedinice za proizvodnju čipova Haj Silikon, mogu proizvesti čipove za neke aplikacije, one se i dalje oslanjaju na američki softver i američko pravo intelektualne svojine kako bi te čipove dizajnirali, kao i na strane fabrike za proizvodnju metala – poput tajvanske TSMC – kako bi ih fabrički proizveli.

Ipak, Kina ima nekoliko faktora koji idu njenu korist. Za početak, ne mora sve sama da razvija. Kineskim komapnijama je dugo bilo prigodno da stranu tehnologiju prisvajaju putem partnerstava, spajanja ili akvizicija, ili da otvoreno kradu intelektualnu svojinu. Američka kontrola izvoza nema potrebu da sprečava većinu manipulacija ove vrste, jer se restrikcije odnose samo na izvoz američke tehnologije ili stranih proizvoda koji sadrže značajan udeo softvera ili komponenti američkog porekla. Tehnološka partnerstva i akademske razmene između Kine i Evropske unije odigrali su ključnu ulogu u kineskom razvoju kineskog satelitskog navigacionog sistema BeiDou. Kineski državni fondovi su, koristeći često ofšor kompanije, dokazali da su vešti u izbegavanju nadzora američkih organa za sprovođenje sankcija. Kako se američki tehnološki embargo bude širio, tako će se širiti i mogućnosti za pronalažanje rupa u njemu.

Još jedna prednost Kine je njeno ogromno domaće tržište. Mali broj kompanija izvan Sjedinjenih Država je u mogućnosti da odbije priliku za trgovanje u Kini, a još manji broj država je spreman da istrpi ekonomski bol u vidu odbijanja kineske tražnje na namig Vašingtona. Trampova neuspešna kampanja pridobijanja evropske podrške za zabranu izgradnje 5G mreže od strane Huaveja trebalo je da bude shvaćena kao znak upozorenja da američki saveznici imaju ograničenu toleranciju za avanturizam Vašingtona. Umesto toga, administracija udovstručuje napore na donošenju strategije koja predviđa dalje savezničko pokoravanje američkoj poziciji.

Huavejevi inženjeri u inspekciji 5G bazne stanice u Donguanu, 30. maj 2019. (foto Rojters)

Nije moralo biti ovako. Sjedinjene Države su mogle da doprinesu održanju raskola između vlade i industrije u Kini, samo da su obezbedile tajnu kinesku zavisnost od američke tehnologije. Umesto toga, potezi Trampove administracije protiv ZTE-a i Huaveja su ubrzali napore Kineza da se oslone na sopstvene snage, usklađujući interese vlade i industrije. Iako će kratkoročni bolovi koje će Kinezi pretrpeti na prvi pogled opravdati odluku Trampove administracije da oslabi i uspori kinesku tehnološku industriju kroz stavljanje njenih kompanija na crne liste, na duže staze ovakve akcije utiru put Kini ka statusu tehnološki impresivne sile.

 

Preveo Radomir Jovanović

 

Izvor Foreign Affairs