Заливска клопка за Америку

„Стручњаци за Иран“ који саветују Трампову администрацију ни у сну нису очекивали да ће наићи на овај ниво издржљивости и отпорности

Чак и након суочавања са најтежим америчким санкцијама у историји и тешким економским условима у којима се налази месецима, Иран наставља да се одупире америчкој економској и војној агресији. Наравно, амерички „стручњаци за Иран“ који саветују Трампову администрацију нису ни у сну очекивали овакав ниво издржљивости и отпорности. Напротив, оно што су они очекивали била је капитулација Ирана под „максималним притиском“ и победа Сједињених Држава. Наметање санкција за Иран представља, како су његови лидери више пута изразили, акт рата, а иранско обарање америчког шпијунског дрона говори много тога о спремности Ирана да се суочи са америчком војном агресијом. Амерички креатори политике, сасвим сигурно, нису очекивали такву акцију са иранске стране: стога је тактика иранског „контранапада“ била шокантно изненађење. Обарање шпијунског дрона није мала ствар.

Сагледајте целу ствар из ове перспективе:  Дрон који користи америчка војска има знатно већу цену од њених најновијих Ф-35 „невидљивих“ борбених авиона. Овај дрон, по комаду, кошта око 176 милиона долара, док Ф-35А борбени авион кошта око 89 милиона долара. Али цена сама по себи не значи ништа. Дрон је по природи дизајниран тако да системима за ваздушну одбрану буде много теже да га прате и погоде. При лету на висини од скоро 20.000 метара, RQ-4 дрон је могао бити оборен само помоћу високо софистиковане земља-ваздух ракете. Говорећи о иранским способностима, обарање ултра-модерног дрона је многе у Вашингтону оставило у недоумици. Док су једни били разочарани, други су били ратнохушкачки настројени.

Напад је био наређен, а касније обустављен, ако је веровати америчком председнику. Акт обуставе напада није херојски; радије осветљава срамотну ситуацију у којој су затечене Сједињене Државе и из које практично не знају да нађу излаз. Прича о „нападу и обустави напада“ није ништа друго до излаз из срамоте коју је проузроковала катастрофално лоше изведена шпијунска мисија над Ираном која је привукла велику пажњу. Могуће је да су јастребови у Вашингтону ургирали за рат: на крају крајева, то је оно чему су они одувек тежили и што никада нису крили. Али чињеница да се амерички напад није одиграо показује постепено преовладавање спознаје у Вашингтону да ирански случај представља далеко већи изазов од Авганистана и Ирака и да би напад на Иран ослободио силе које Сједињене Државе не би биле у стању да контролишу.

Председник САД Доналд Трамп и његов саветник за националну безбедност Џон Болтон

Амерички савезници у региону су такође добили јасну поруку. Иран је обелоданио да је амерички дрон полетео из УАЕ, а нема сумње да се УАЕ налазе унутар домета иранских ракета. Иако Иран није директно припретио америчким савезницима, Хезболах јесте и њихов генерални секретар Хасан Насралах је у својим говорима наглашавао да „рат са Ираном неће остати унутар граница те земље, већ ће то значити да ће читав регион (Блиског истока) горети у пламену. Све америчке снаге и интереси у региону ће бити збрисани, а са њима и њихови завереници, у првом реду Израел и владајућа саудијска породица“. Према томе, свака агресија усмерена против Ирана ће значити да ће целокупна инфраструктура УАЕ, укључујући и нафтна и гасна постројења, бити легитимни војни циљ, јер се америчким операцијама управља са територије УАЕ. Сада је куцнуо час да УАЕ одлучи о својој судбини.

Ово је одговор на растућу ратнохушкачку реторику унутар Сједињених Држава. Према извештају Џерусалим поста, „дипломатски извори из седишта УН-а у Њујорку открили су… да су се у Белој кући одржавале непрекидне дискусије са високим војним командантима… око разматрања војне акције ваздушног бомбардовања иранских постројења повезаних са нуклеарним програмом…“ . Шпијунски дрон је можда надлетао у те сврхе и то објашњава зашто је Иран одлучио да га обори и да притом поштеди другу америчку летелицу која је такође нарушила ирански ваздушни простор.

Међутим, према другим извештајима „војни званичници су упозоравали Белу кућу да њена кампања максималног притиска против Ирана стимулише претње трупама Сједињених Држава и америчким интересима на Блиском истоку“. Невезано за то, чињеница је да свака европска влада верује да је потенцијално експлозивна ситуација у Заливу – односно такозвана „иранска претња“ – последица тога што су САД напустиле Ирански нуклеарни споразум и покушале да приморају Иран на капитулацију по другим питањима која никада нису била део споразума. Трамп зна да би сваки потез против Ирана од стране Сједињених Држава био једнострани акт.

Доналд Трамп чека свој ред да одржи говор на 73. заседању Генералне скупштине Уједињених нација, Њујорк, 25. септембар 2018.

Оно што сада треба председнику Трампу јесте излаз из ситуације у којој губи контролу. Тактика „максималног притиска“ није испунила ниједан од два циља: није довела до иранске капитулације нити до народног устанка против иранског режима. Ракетно обарање дрона потврдило је иранску политичку одлучност, остављајући америчком председнику много разлога да поново размисли о својој стратегији у тренутку кад је управо покренуо своју кампању за председничке изборе 2020. године. Сигурно не би желео да му кампању преотму ратни хушкачи.

 

Салман Рафи Шеик је стручњак за међународне однпсе и спољна и унутрашња питања Пакистана.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор New Eastern Outlook