I. Danilov: Udar Vašingtona na kinesku spoljnu trgovinu tiče se i Rusije

Američki ekonomski rat sa Kinom gotovo neizbežno će dobiti i svoju „arktičku dimenziju“ koja će se Rusije ticati direktno

Američki eksperti postepeno postaju svesni takozvanog kineskog ekonomskog oružja, pod kojim podrazumevaju kinesku kontgrolu, u najmanju ruku – uticaj na globalne proizvodne lance.

Ako su američke pobornike ekonomskog i trgovinskog rata sa Kinom brinuli uglavnom kineska ulaganja u državne `papire` SAD i dužničko ropstvo, u koje Kina navodno uvlači svoje afričke i azijske partnere, sada se kod njih pojavljuje razumevanje glavnog – da uticaj Kine na svetsku (posredno i američku) ekonomiju izlazi daleko izvan finansijskog sektora.

Vrlo je verovatno da će upravo svest o ovome uticati na mere koje će Vašington preduzimati da bi torpedovao kinesku ekonomiju i politički uticaj Pekinga u drugim zemljama među kojima su neke zemlje EU, a i Rusija. Kristofer O’di – istaknuti član NVO Business Executives for National Security i Naval War College Foundation – na stranicama National Review-a ovako objašnjava suštinu problema: “Dominacija Kine u svetskoj proizvodnji oslanja se na trijadu njenih komercijalnih mogućnosti: gradnju i eksploataciju luka, kontejnerski transport robe, logistiku i elektronske mreže”.

Zahvaljujući tome, Kina je partnerima ponudila jeftinu proizvodnju i globalni šoping. Kineska mreža luka i planetarna logistika ojačali su poluge kineskog finansijskog uticaja na zapadne zemlje i obezbeđuju Pekingu 24-satno prisustvo u u svetskim okeanima, a to preti i ograničavanjem pristupa ratne mornarice SAD trgovinskim objektima i lukama pod kineskom kontrolom.

Moguće je da će Vašington – kao na nekakav kolektivni Huavej – udariti na sve kineske infrastrukturne, logističke i lučke kompanije. Trampova administracija verovtno će evropske, azijske i naročito afričke partnere Kine staviti pred izbor: ili ćete kineske kompanije odmah isterati iz svojih luka ili će uslediti diplomatske i ekonomske mere slične onima koje SAD koriste protiv svih koji bi da Huavej ostave na svom tržištu telekomunikacione infrastrukture.

SAD zasad nemaju neki naročiti uspeh u blokiranju dostupa Huaveja ključnim međunarodnim tržištima jer se čak i neke zemlje NATO, među kojima je i Nemačka, protive američkom pritisku i insistiraju na svom pravu da sarađuju sa Huavejem. Međutim, Vašington je tek počeo svoju pritisak-kampanju i naivno je verovati da neće posezati za sankcijama

Uskoro će se – gotovo garantovano – na udaru američkih sankcija naći prvo evropske telekomunikacione kompanije i banke koje rade sa Huavejem, a potom evropske logističke i industrijske kompanije koje sarađuju sa kineskim partnerima, sa kineskim lučkim operatorima i, posebno, sa kineskim Fondom Puta svile.

Može izgledati da se sve ovo tek indirektno tiče Rusije i njenih interesa, ali bi takav zaključak bio pogrešan. Američki ekonomski rat sa Kinom gotovo neizbežno će dobiti i svoju „arktičku dimenziju“ koja će se Rusije ticati direktno. Do rusko-kineske saradnje povodom Arktika, Vašington je mogao smatrati da američka ratna flota uvek može blokirati spoljnu trgovinu Kine. Zatvaranjem prolaza kroz Suec, Malajski moreuz i Panamski kanal.

Moskva Severnim morskim putem (pod svojom kontrolom i zaštitom oružanih snaga Rusije) – i bez posebne takve namere –lišava Vašington najvažnijeg aduta u konfrontaciji sa Kinom… Amerikanci već otvoreno pišu da je dostup Severnom morskom putu važan element kineske ekonomske bezbednosti i ekspanzije… Zato se Kina uključila u gradnju ruskih ledolomaca…

Ako Sjedinjene Države krenu na kidanje kineskih proizvodnih i logističkih lanaca (a to će im doneti i bonuse u vidu ozbiljne štete nanete evroskim kompanijama) – pod udarom se neće naći samo Grčka, Italija i Šri Lanka (koje su samo neke od zemalja koje aktivno sarađuju sa Kinom u lučkom i logističkom segmentu Puta svile) nego i Rusija.

Od Rusije SAD više neće tražiti samo da Ukrajini vrati Krim, a Gruziji Abhaziju i Južnu Osetiju, a i da odustane od gasovoda Severni tok-2. Tražiće i da za Kinu zatvori Severni morski put, a još idealnije – da se taj put stavi pod „međunarodnu upravu“. Rusija povodom Arktika ne sme praviti ustupke, a pretnje sankcijama može smelo ignorisati. Od arktičke nafte i arktičke trgovine (pogotovo ako to postane jedini otvoreni put Kini za evropska tržišta) – Rusija će zarađivati više nego što može izgubiti zbog bilo kakvih američkih „mera ekonomskog uticaja“.

 

Autor Ivan Danilov

 

Izvor Fakti, 26. jun 2019.

Pratite nas na YouTube-u