Verska netolerancija u Hrvatskoj je u porastu, konstatuje američki Stejt department u tek objavljenom izveštaju o verskim slobodama za 2018. godinu. Zvanični Vašington u svojoj analizi podseća da je Savet Evrope u maju objavio da je u zemlji u porastu verska netolerancija, uključujući i onu na internetu, kao i ispisivanje proustaških grafita, ali i slučajevi verbalnog zlostavljanja i fizičkog napada u kojima su žrtve pripadnici manjinskih verskih zajednica.
Ali, zvanični Zagreb, izgleda, zaokupljen je proslavom Dana državnosti i kampanjom za predsedničke izbore, koja se sve više zahuktava i ne stiže da se bavi negativnim ocenama Stejt departmenta. Verovatno misle da će podizanjem spomenika žrtvama Holokausta u hrvatskoj prestonici uspeti da zataškaju monstruozne ustaške zločine, ali i da zamaskiraju sve očigledniju reviziju istorije kada je u pitanju mračna uloga zloglasne kvislinške tvorevine NDH.
Još se nisu rasvetlili svi detalji brutalnog napada na Srbe na Braču, a već su usledili novi primeri ne samo koketiranja s ustaštvom već i njegovog otvorenog veličanja. U dubrovačkom naselju Hladnica je na lokalnom terenu za mali fudbal osvanuo kukasti krst, formiran od klupa za sedenje, koje inače stoje pored terena. I, dok dubrovačka policija pokušava da kontrolom nadzornih kamera utvrdi ko stoji iza ovog incidenta u kojem se veličaju nacistički simboli, predsednik opštine Konjščina iz HDZ-a parama iz EU u centru mesta podiže fontanu u obliku ustaškog „U”.
Nije samo Jevrejska opština Zagreb zatražila poništenje „sramotne odluke” o podizanju spomenika žrtvama Holokausta u Zagrebu, jer smatra da time želi da se prikrije istina o stradanjima Jevreja u NDH. I Svetski jevrejski kongres osudio je taj čin kao pokušaj prikrivanja uloge NDH u zločinima i pozvao grad da odustane od te ideje, a hrvatske vlasti optužio da opet ulažu napore da prikriju monstruozne zločine ustaša nad Jevrejima, Romima i etničkim Srbima.
„Svetski jevrejski kongres pridružuje se svojoj zajednici u Hrvatskoj u osudi odluke zagrebačke skupštine o podizanju spomenika za šest miliona jevrejskih žrtava Holokausta, kojom se bezočno ignoriše aktivna uloga Nezavisne države Hrvatske za vreme ustaškog režima u činjenju tih zločina tokom Drugog svetskog rata”, navodi se u saopštenju.
Zašto je plan da se podigne zid dug 24 metara od kofera izlivenih u betonu, rad autora Dalibora Stošića i Krešimira Rogine, kao znak sećanja na šest miliona Jevreja stradalih u Holokaustu, uznemirio jevrejska udruženja? Kako piše Noje ciriše cajtung, „zid od kofera” ukazuje na zločin protiv čovečnosti, ali istovremeno zaklanja jednu važnu perspektivu: lokalni, hrvatski doprinos u istrebljenju Jevreja.
„Ustaška država, vazal nemačkog Rajha, samoinicijativno je odlučila da donese zakone o Jevrejima i otvori koncentracione logore. Zato je još u jeku Drugog svetskog rata 1942. godine ministar unutrašnjih poslova Nezavisne države Hrvatske proglasio ’jevrejsko pitanje’ rešenim”, konstatuje ovaj švajcarski list.
Malo zagorsko mesto Konjščina na dan opštine 8. avgusta dobiće renovirani trg na kojem će dominirati fontana u obliku stilizovanog slova „U”, koja će podsećati na simbol ustaštva, javlja Nacional. Radovi na ovom trgu se delimično finansiraju iz evropskih fondova. Idejni tvorac projekta je kontroverzni predsednik opštine, hadezeovac Mirko Krznar. Kako bi fontana bila što upečatljivija, on je predvidio ne samo da ima oblik slova „U” već i da noću bude osvetljena.
Kako su meštani ovog mesta preneli Nacionalu, Krznar ne krije svoju nameru. A to je, kako poručuje, da „komunjarama i partizančekima” sagradi pravi hrvatski trg koji će se noću videti iz aviona. Da je Krznar zaista hteo da ova fontana ima oblik ustaškog simbola, pokazuje i taj detalj da su jedine klupe za sedenje postavljene na samom vrhu, i to tako da čine za ustaše karakteristično „ušato” slovo U. Nakon prijave građana kojima nije po volji „ustaška fontana”, otkriveno je da su nadležni građevinsku dozvolu zatražili tek krajem marta, a dobili je 3. aprila, mada su radovi na Trgu dr Franje Tuđmana u Konjščini počeli još krajem prošle godine.
Autor Milenko Pešić
Izvor Politika, 26. jun 2019.
