Поражавајуће: Око половине грађана Србије би да се сели у иностранство

Већина би хтела да се пресели у иностранство – око 46 одсто, док се нешто око 20 одсто људи изјаснило да би желело у Београд

У последњих 15 година из Србије се иселило око 500.000 људи, показују подаци ОЕБС. Наш Републички завод за статистику не обрађује податке о миграцијама у иностранство, али резултати различитих истраживања показују да је тај распон од 15.000 до 60.000 годишње!

Последњи попис из 2011. године показује да је чак 45 одсто становништва Србије старости до 28 година учествовало у миграцијама. У унутрашњим пресељењима било их је нешто више од 120.000, просечне старости 34,3 године. Једно од истраживања које се конкретније бави ставовима и намерама становништва о пресељавању и утврђивању утицаја миграција на демографско старење у четири јединице локалне самоуправе – Зајечар, Лесковац, Зрењанин и Ужице, спровео је недавно Географски факултет Универзитета у Београду.

Резултати показују да чак половина испитаника сматра да се у последњих десет година значајно више људи исељава из Србије, 34 одсто сматра да их је више, а остатак испитаника нема став по овом питању или истиче да их је мање. – На питање да ли размишљају о одласку из родног места готово 70 одсто испитаника је одговорило позитивно, додуше неки често, а други понекад – стоји у истраживању. – Нешто мање од 30 одсто не помишља на ову могућност. Међу одлучујућим факторима за останак у завичају већина је навела везаност за породицу и пријатеље, затим следи решено стамбено питање и осећај припадности. Мањи део је нагласио да је задовољан својим послом, стилом и квалитетом живота у родном крају.

С друге стране, одлучујући фактори за пресељење по мишљењу испитаника су лоша економска ситуација, боље плаћен посао, немогућност проналаска истог, затим корупција и недостатак правне државе. Интересантно је да су испитаници на конкретно питање о могућности пресељења у наредних годину дана ипак одговорили у негативном контексту. Тако, 32 одсто уопште не размишља о пресељењу, 27 процената је одговорило мало, док је за 16 одсто могућност јако мала. Само четвртина њих одговорила је позитивно за период од годину дана.

На листи потенцијалних места за пресељење већина је навела иностранство – око 46 одсто, док се нешто око 20 процената изјаснило да би желело у Београд или у неку другу општину.

ПОСАО ИХ ДРЖИ У ЗАВИЧАЈУ
Најважнији разлог за останак младих између 20 и 24 године је већа могућност запослења и здравија и чистија средина. За оне нешто мало старије важно је да имају једнаке шансе за напредовање, док родитељи са малом децом и старији сматрају да би требало постићи већи напредак у социјалној и здравственој заштити. Слободно време је важан сегмент за ниже образовано становништво, а квалитетнија животна средина за високообразоване.

 

Извор Вечерње новости, 26. јун 2019.