Andrej Fefelov: Moskva i Peking proteruju Anglosaksonce iz Evroazije

Na naše oči se ubrzano stvara novi evroazijski poredak, gradi se politički kostur Velikog kontinentalnog saveza

Pre tačno sto godina je predstavnik tadašnje britanske elite, naučnik, političar, oksfordski profesor Halford Džon Makinder postao Vrhovni komesar Antante u vojnom pobunom zahvaćenoj Ukrajini.

Nalazeći se u štabu generala Denjikina, on se bavio obezbeđivanjem Beloj armiji finansijske i vojno-tehničke pomoći od strane Velike Britanije, ili da se izrazimo jezikom “majdana” – “delio je slatkiše” za borbu sa boljševizmom. U to vreme je u Londonu objavljeno njegovo drugo delo iz oblasti geopolitike, sa karakterističnim naslovom “Demokratski ideali i realnost”. U tom radu je Makinder razradio teoriju Hartlenda, to jest “zemlje – srca”.

Upravo tada je zazvučala njegova čuvena formula: “Ko kontroliše Istočnu Evropu, taj kontroliše Hartlend. Ko kontroliše Hartlend, taj komanduje Svetskim ostrvom. Ko kontroliše Svetsko ostrvo, taj vlada svetom.” Ovde se mora primetiti da se Hartlend geografski poklapa sa granicama Velike Rusije: Ruske imperije, SSSR.

U Makinderovim terminima, Hartlend okružuju teritorije “unutrašnjeg polumeseca”, koji se prostire od Zapadne Evrope preko Bliskog i Srednjeg Istoka, do Indije i Kine. Ta osnovna kontinentalna konstrukcija ima i spoljšnju oblast – takozvanu periferiju, u koju spadaju Britanija, Afrika, Okeanija, Japan, Australija i obe Amerike.

Vidoviti Makinder je objavio skori kraj “kolumbovske epohe” – dela svetske istorije u kojem su dominirale pomorske države i pomorska trgovina. Po Makinderu, razvoj transkontinentalnih komunikacija će okončati gospodstvo ostrvskih država i stvoriće novu ekonomsku i političku realnost u svetu. A kakve veze sa tim ima ŠOS (Šangajska organizacija za saradnju, prim. NS), pitaćete.

Evo kakve: pre nekoliko dana su se u Biškeku okupili lideri Rusije, Kine, Indije, kao i Irana, Belorusije, Uzbekistana, Pakistana, Kazahstana, Tadžikistana, Avganistana, Kirgizije i Mongolije. Na naše oči se ubrzano stvara novi evroazijski poredak, gradi se politički kostur Velikog kontinentalnog saveza u koji će u budućnosti neizbežno ući Nemačka, Turska i druge zemlje Zapadne i Istočne Evrope.

Da, da… a ući će i Ukrajina. To nije daleka budućnost! Vreme okupacije Evrope se završava. Simptomi toga su svuda unaokolo. SAD i Britanija otkačinju sisaljke i pakuju kofere. Već sutra će oni ovde zatvarati svoje baze, povlačiti vojne kontingente, evakuisati agente uticaja sa porodicama. Dogodiće se i davno predskazani zalazak dolara. To je neizbežno. Taj proces se može usporiti, ali se ne može zaustaviti. Evroazijsko proleće je blizu! Ali, nije sve ružičasto.

Odlazak SAD sa kontinenta i rušenje kolonijalnih finansijskih modela upravljanja će stvoriti haos. Jer, na Svetskom ostrvu živi mnogo naroda, u svojim granicama se gura blizu stotinu država. A uz to, prekookeanski “partneri” su, zbog svoje piratske suštine, skloni da uništavaju sve što nije pod njihovom vlašću. Pošto su kroz svu svoju istoriju koristili tehnologije kontrolisanog haosa, oni su svakako sposobni da stvore nekontrolisani haos. Upravo stoga je potrebno preuzeti oslabljene niti američkog uticaja na prostor i potencijale Evroazije i stvoriti svojevrsne kontinentalne Ujedinjene nacije.

Upravo ŠOS je embrion takve strukture. U nedrima baš te organizacije se priprema koncepcija “Sazvežđa centara”, kao doktrina razvoja najvećeg od svih kontinenata planete. ŠOS je interesna struktura. Njeni zvanični jezici su ruski i kineski. Imena država na tablicama u sali za sastanke su napisana prvo na ruskom, a ispod kineskim pismom. Šefovi država istupaju po redosledu određenom ruskom azbukom.

Na ovom samitu većina govornika je govorila na ruskom. O čemu su govorili? Govorili su o uzajamnom poverenju, o uzajamnoj koristi, o ravnopravnosti, o neophodnosti uzajamnih konsultacija o ključnim pitanjima, o poštovanju raznovrsnosti kultura i tradicija. O tome da se mora napuštati dolar i povećavati obim trgovine u nacionalnim valutama.

Nešto važno: za vreme samita kineski lider se sreo sa iranskim predsednikom i izjavio da će Kina jačati odnose sa Iranom “u svakom slučaju”. Nešto veoma važno: na samitu su započeti pregovori o stvaranju zajedničkog informacionog prostora, o saradnji u medijskoj sferi i informacionim tehnologijama.

I to je ključna tačka, jer će se bitka za Evroaziju odvijati u oblasti termina, smisla i likova. I sukob će biti žestok, kao nikada ranije. Nemoguće je pobediti unutar sistema, kojim upravlja protivnik. Nemoguće je izvojevati pobedu na tuđem terenu i po tuđim pravilima (koja se, uz to, neprestano menjaju). Početak suverene informacione politike, razrada njenog tehničkog i ideološkog obezbeđenja, stvar je izuzetno važna i urgentna. Ostaviti bez napajanja globalne anglosaksonske medije, iščupati kobri otrovni zub – to je pitanje bezbednosti i pitanje budućnosti!

Pitanjima velikih infrastrukturnih projekta, koji utiču na privredu i geopolitiku našeg super-regiona, na samitu ŠOS je posvećeno manje vremena, ali to ne znači da im nije posvećena pažnja. “Geografski razum” kontinenta rukama kineskih radnika svakog dana i svakog minuta provlači po vrletima Evroazije gasovode i naftovode, drumske i železničke magistrale.

Iz Sinkjang-Ujgurskog autonomnog regiona Kine, preko Kazahstana gradi se železnička transverzala do Turkestano-Sibirske pruge, a od nje – ka Transsibirskoj. Iz Urumčija (Kina) počela je izgradnja pruge preko Alma Ate, Biškeka, Taškenta, Samarkanda, Ašhabada do Teherana. Teretni vozovi se preko Hajratonskog mosta već kreću iz Kine u Avganistan. Završena je železnička magistrala koja ide od zapadne granice Kine preko Islamabada i Lahorea do luke Karači. Svi potencijali savremene Kine angažovani su na modernizaciji luka i aerodroma, naftovoda, gasovoda i dalekovoda. Kineska kupovina luke Pirej u Grčkoj i njena momentalna modernizacija svedoče o ubrzanom ulasku geoekonomskih interesa Kine u Evropu.

A Rusija? Kakva je uloga Moskve u toj velikoj prostornoj arhitekturi? Dok Kina, kao ogromna svilena buba opliće svojim nitima svu površinu zemlje, Rusija kuje neprobojni raketni štit Evroazije, stvara fantastične tipove oružja i pretvara Svetsko ostrvo u nepovredivu oklopnjaču, sposobnu da odbije svaki atak na mir i slobodu kontinenta. Takvi su aktuelni trendovi i geopolitičke prilike!

 

Autor Andrej Fefelov

 

Preveo V.K.

 

Izvor E-news/Fakti, 30. jun 2019.