Dodik: BiH je trebalo da bude podeljena 1995. godine

“Dosad bismo imali saradnju iz koje bi proistekla stabilna i uređena društva, a sada nemamo ništa”, ističe Dodik

Kada bi se u BiH uvažavala volja svih, Srba, Hrvata i Bošnjaka i dva entiteta, možda bi i postojala šansa za nju. Razgradnja Dejtonskog sporazuma počela je već činom njegovog potpisivanja. Uvek na štetu RS, nikada nauštrb Sarajeva. A od nas su očekivali tek aplauze, kaže Milorad Dodik, predsedavajući Predsedništva BiH. Podseća da je takva praksa morala da bude zaustavljena 2007, ali tvrdi da se ta matrica i obrazac ponašanja i dalje zadržavaju u nekim glavama, iako se realnost promenila. To, kaže, bespotrebno mrcvari i zaustavlja napredak.

– Priča je trebalo da završi nestankom RS. Oni sada misle da treba preživeti Dodika i njegovu garnituru dok ne dođe neka druga koja će napraviti neke tobož svetske vizije, a koje treba da umanje snagu RS – kaže Dodik u razgovoru za Politiku. Pita se kako je moguće da neko pokušava da nas uveri da bi ovde bilo bolje bez RS:

– Kada bi neko samo mogao da pokaže jednu odluku koju je Sarajevo donelo a da je ona koristila Srpskoj. Zašto neko misli da bi takvih odluka bilo kada bi RS izgubila snagu? Na primeru Drvara, srpske opštine u Federaciji BiH, može se razaznati kako bi živeo srpski narod u BiH, lišen snage RS. Od BiH nikada nismo imali išta.

Kaže da je u takvoj BiH glavni plan da funkcioniše RS, ali još dodaje: – Svi mi koji se bavimo politikom imamo neke svoje planove. Neke od njih saopštimo. Bošnjački politički lideri, dodaje, ne žele nastavak evrointegracija, jer kada uđete u kandidatski status, onda nema visokog predstavnika ili je njegova uloga potpuno marginalizovana.

– Zato to Bošnjaci blokiraju da kažu kako su krivi ovi što neće u NATO. Tvrdi se da ono što se traži nije članstvo u NATO-u, već navodno Nacionalni godišnji program (ANP). Ali i to je podvala, kakav „nacionalni” plan. To može da bude jedino zajednički program, a ne nacionalni. Sada mi treba polako da pristajemo na to da BiH ima svoj nacionalni plan, pa smo sledom toga svi jedno.

Koji događaji su vas ponovo naveli na to da dovedete u pitanje opstanak BiH?
Ništa što je vezano za neko od pojedinačnih pitanja, kakva se ovde javljaju u kontinuitetu. Već za temelje BiH, koji su postavljeni na idealističkim i ideološkim osnovama. Ne može na čvrstim temeljima stajati tvorevina ustanovljena na ideologiji. Pogotovo ne na onoj koju propagira Zapad, koji uporno hoće da konstituiše građane. Niko nije pitao narode šta žele. Ignorisana je istorija, kao i razlozi zbog kojih se raspala Jugoslavija. I to je sistemska greška. Stvoreno je nešto što je trebalo da nastavi orbitu na principima bivše zemlje. Samo na drugim osnovama i uz značajno međunarodno prisustvo. Naravno da to kleca. Oni i dalje održavaju misao da je to zbog nekih lokalnih ljudi ili nerazumevanja, gurajući iznova istu priču s novim akterima. Ali se pokazuje da BiH nikako ne može da se uspostavi.

Izgleda da u svetu drugačije gledaju na ovdašnje prilike?
Sad bi mi trebali da poverujemo kako nisu krivi oni koji su u nekim dalekim kabinetima zamislili neostvarivo, već mi koji od tog nemogućeg ne možemo nešto da napravimo. Interes i prisustvo međunarodnog faktora još su značajni i zasnovani na aroganciji i neuvažavanju lokalnih interesa. Ova BiH opstaje samo zato što u međunarodnom vazduhu postoji zamisao da tako treba da bude. Voleo bih da mi neko nađe primer na kom se demantuje činjenica da je BiH sve više u paralizi. Sve što se dešava upravo potvrđuje da je reč o „propaloj državi”. Na žalost ljudi koji tu žive BiH pokazuje nemogućnost da funkcioniše. Volje nema ni među Srbima, Hrvatima ni Bošnjacima. Svako iz svojih razloga akumulira sve veće nezadovoljstvo Bosnom. Ta akumulacija postaje teret za kretanje. Ne može se to rešiti ispuštanjem akumulacije.

Postoji li izlaz iz toga i način da se to prevaziđe?
Moraju se uvažavati istorijska pregnuća. BiH nije prostor gde će se praviti država građana. To je ideološki propala floskula. Niko ne kaže da ne treba uvažavati građanska prava. Ali ne moraju o tome da pričaju oni kojima su do pre dve godine, dok se nije pojavila migrantska kriza, usta bila puna ljudskih prava, a sada o tome ne progovaraju. Kako i da govore kada su postavili ograde na svojim granicama. Zašto to ne prevaziđu u Kataloniji? Zašto to niste prevazišli s Velikom Britanijom? Zagovornici BiH hoće da je održe silom. Kroz pokušaje nekih militantnih metoda, spinovima, kao na primer onom o paravojsci u RS. A ništa od toga se ne dokaže u međuvremenu. Pa do pokušaja Bošnjaka da spreče legitimno iskazanu volju srpskog naroda na nivou BiH, pa osam meseci nemamo vlast.

Mi moramo ostati u politici jačanja suvereniteta RS. I da osporimo svaku vrstu prenosa nadležnosti koja se desila bez naše volje ili pritiskom. Verovanje strancima se ispostavilo kao najveći promašaj. BiH je trebalo da bude podeljena 1995, dosad bismo imali saradnju iz koje bi proistekla stabilna i uređena društva, a sada nemamo ništa.

Pre nego što ste izabrani najavili ste drugačije ophođenje s ambasadorima u BiH. Da li je vaš gest prema nemačkoj ambasadorki deo te politike i kako odgovarate na teze da je takav pristup doprinos izolaciji Republike Srpske?
Kakva je to diplomatija da provedete mandat radeći sve protiv RS, izbegavajući susrete, podgrevajući iluzije i uvek pričajući protiv vlasti i RS? I sad kad odlazi trebalo je da je dočekam i zahvalim joj. Nije bila dobra predstavnica svoje zemlje, Nemačka je pogrešila što ju je poslala. Reč je o velikoj i moćnoj zemlji, ali pamtimo i to da je ta država bila u funkciji razbijanja Jugoslavije. S ambasadorkom koja je imala negativan pristup prema svemu što je srpsko normalno je bilo zapitati se da li je Nemačka izašla iz matrice devedesetih. Ali naš odnos prema odlazećoj ambasadorki nije naš odnos prema Nemačkoj. Imali smo tešku istoriju, Srbi i Nemci, i bilo je normalno da ambasadorka uzme i tu činjenicu u obzir dolazeći ovde. Uvažavam Nemačku, ali ne i njene ljude koji i posle svega rade protiv nas. Bila je ranije nemačka ambasadorka ovde Ulrike Knoc s kojom smo imali odličnu saradnju. Čak i kada se nismo slagali, sve je bilo u duhu uvažavanja. Svaka čast nemačkim uspesima, ali koliko vi budete uvažavali nas, toliko ćemo mi vas. Ma koliko mi bili mali.

Neki će reći da time otežavate i vlastitu poziciju i doprinosite stvaranju međunarodnog fronta protiv vas?
Moja pozicija je uspostavljena poverenjem koje mi je dato na izborima. Moj posao nije da čuvam svoju poziciju, već RS. Svima koji nas tretiraju na nekorektan način moramo da poručimo da to ne može tako. Kako mi možemo biti remetilački faktor tamo gde mi živimo? Šta smo mi to poremetili? Priča kako neko uvažava RS ali ne i njene legitimne predstavnike je neodrživa. Ne možete jedan narod do te mere satanizovati. Ako sam ja problem zašto se nemačka ambasadorka nije sastajala sa Željkom Cvijanović? Na mnogim mestima je bila rigidna prema Srpskoj. Tako ne ide. Verovatno neko misli da bi trebalo da biram reči, jer sam na funkciji, ali to i radim. Neka postoji front protiv mene, imamo i mi front očuvanja našeg načina života, što priznajemo i drugima. Zašto mi da gradimo društva po njihovim zamislima? I kada mi to nećemo, ispadamo remetilački faktori.

Sreli ste se s Viktorom Orbanom, koga, kao i vas, često kritikuju liberalni krugovi. Je li to neformalni savez?
Nemam problem da se vidim s bilo kim. Za mene nema pretpostavljenog autoriteta. Ono što radiš opredeljuje te za saradnju, a ne da neko dolazi s pozicije sile i da naređuje. Orban je veliki lider, čovek koji je digao Mađarsku, koji brani vrednosti svog društva. Šta on to radi pogrešno? Odlučio je da ne može da primi migrante. Kako se to meri da je on desnica, a to nije, hipotetički, Makron? Ko je taj ko uspostavlja kvalifikacije da je neko ko radi za svoj narod i državu patriota a onaj drugi koji radi to isto nacionalista i desničar? Ta ideološka podela imala je nekada svoju manifestaciju, ali koja je danas razlika u načinu upravljanja? Izgleda da problem uvek nekako ispadnu oni koji dobijaju podršku naroda.

Kako BiH može da se kreće u takvom svetu?
U zabludi su oni koji olako potežu argumentaciju da BiH ne može da se raspadne. A to se već desilo. Bosna se raspala na nemogućnosti da uspe. Federacija BiH ne funkcioniše, degradiraju se izbori. Bošnjaci biraju pogodnog Hrvata i to hoće da nametnu i Srbima. Ohrabrili su sebe da imaju vremena da čekaju. Mi u RS ne smemo da ispustimo ovo što imamo. Oni koji sede u Sarajevu u ime Srba ne smeju da dozvole da se degradiraju stečena prava u odlučivanju. Može tri puta manje da nas ima, ali uz ovaj sistem odlučivanja uvek ćemo zaštiti svoj narod i Republiku. BiH je dogovorena zajednica u kojoj postoje Srbi, Hrvati i Bošnjaci. Ako nema dogovora nema ni države, uzalud priča. Samo Bošnjaci pokušavaju napraviti neku vrstu priče kako je to nekakva država. To što im je visoki predstavnik dao neka prava nije dokaz uspeha. Mora postojati bazični dogovor tri naroda, a njega nema. To je dokaz da države nema.

Ponovo ukazujete na neregularnosti u OBA, tvrdite da su na meti obaveštajaca pojedini mediji. O čemu je reč i odakle vam informacije?
O toj temi sam sve rekao, možda bih dodao da treba pogledati koji mediji taj dan nisu objavili te informacije. Vi ste novinar, istražite moje navode.

Visoki predstavnik i Savet za sprovođenje mira (PIK) pronašli su izgleda negde da im je u opisu posla da pozovu RS da prihvati migrante. Incko to obrazlaže time da RS ima površinu Izraela, a nema stanovništvo te države. Takođe, protive se rezervnom sastavu, a o žandarmeriji će se tek odrediti?

Visoki predstavnik je ustanovljen Dejtonom da nadgleda sprovođenje tog sporazuma. PIK nije ni predviđen Dejtonskim sporazumom. Kakve veze oni imaju s migrantskom krizom? To je jedna od milion potvrda da je BiH 1995. izgubila suverenitet. Mogu sto puta da održavaju sednice, nijedan migrantski centar neće biti u RS. Ko su oni da nama govore da menjamo politiku, a izgone te ljude iz svojih država? Inckova Austrija je postavila ogradu, a nama priča šta treba da radimo. Evropa stari i treba joj radna snaga, a žele da uzimaju ono što im je potrebno, a preostalo nameravaju da ostave na Balkanu, kako bi nakon deset godina dobili državljanstva. A kada dođe do promene etničke strukture neće biti ovih političara koji sada to dopuštaju. Zato tema rezervnog sastava neće biti skinuta s dnevnog reda. Žandarmerija će moći da deluje na celom prostoru RS, dok to rezervni sastav ne bi radio. Malo više će nas koštati, ali biće daleko efikasnije. To nije pitanje stranaca, žandarmerija će biti uspostavljena.

Stavove PIK-a godinama ne čitam. Jer, bez obzira na stavove domaćih ljudi, ništa se neće promeniti u onom što napišu visoki predstavnik i grupa okupljena oko njega. U standardima za delovanje koje su sami potpisali rečeno je da je potreban konsenzus, a njega nema. Kada je Incko došao iz SB UN pominjao je bonska ovlašćenja. Evo, provociram ga da pokuša. Incko je možda pozvan i da odgovori zašto nas nema kao u Izraelu, uzimajući u obzir stradanje našeg naroda u minulom veku. Nema nas jer smo ginuli u ratovima, proterivani, jer nas je zbrisalo etničko čišćenje, a NDH je učinila sve da nas zatre. Ali to ne znači da će bilo ko našu zemlju naseljavati ljudima koji nisu dobrodošli ni u njihovim zemljama.

Da li je Rusija jedini oslonac Srpskoj, kako se stiče utisak po porukama iz RS?
Jedini oslonac Srpskoj je naš narod. Kada narod izgubi veru u RS, onda joj ni Rusija ne može pomoći. Rusija vodi uravnoteženu politiku, bez mešanja u ono što su naše politike. Time doprinosi održavanju BiH. Gradimo svoja politička prijateljstva, ima ih i na Zapadu. Sve više je ljudi koji pišu objektivno, nasuprot ratnim mitovima i lažima. Na primer onima o Srebrenici, koje nikada nije potencirao ni Alija Izetbegović, niti ju je posetio. I onda najedanput to postaje svetska tema, do mere da je Britanija predlagala da se Srbi proglase genocidnim. Žao mi je žrtava, da imam moć da oživim svakog čoveka – uradio bih to. Ali govorim o politikama koje se prave na stereotipima i baziraju na priči o Srebrenici koju nikada niko nije dokazao. Haški tribunal u četiri presude ima četiri različite priče. A pritom nigde ne pominje da su Srbi stradali, a jesu. I šta misle graditi na takvim osnovama?

Neko je hteo da napravi srebrenički mit, a on može da bude mit samo Bošnjacima. Ali nemojte izvlačiti politike iz toga. Kao kada nas je trebalo bombardovati, pa su svetski mediji izvlačili te vesti o srpskim zločinima. A sada znamo da su u UN skrivani izveštaji. Na bazi laži okaljani smo kao narod i naposletku bombardovani osiromašenim uranijumom. Pa i dalje nastavljaju da guraju tu priču.

 

Autor Mladen Kremenović

 

Izvor Politika, 30. jun 2019.