Američki radio: Hoće li Borel pomoći Beogradu u diplomatskoj borbi sa Prištinom?

Sa stanovišta vlasti u Srbiji izbor Žozepa Borela je dobra vest pošto je u skladu sa politikom Španije koja nije priznala nezavisnost KiM

Šef diplomatije Španije, države koja nije priznala Kosovo, mogao bi biti budući posrednik u dijalogu Kosova i Srbije, što je za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kako je izjavio, dobra vest. To imenovanje bi moglo da pokrene pitanja na Balkanu, ocenjuju neki analitičari, dok i Fajnenšel tajms navodi da bi Žozep Borel mogao da se suoči s političkim tenzijama na novoj funkciji u vezi s Kosovom i Srbijom.

“Postavljanje Španca Žozepa Borela za visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku je dobra vest za nas, ali situacija ostaje teška. Ne rešava se to time da li imate jednog ili dva čoveka na svojoj strani”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas na konferenciji za novinare u Beogradu, upitan kako bi sada mogli da izgledaju pregovori Beograda i Prištine.

On je naveo da je Beograd imao velike prijatelje u odlazećem predsedniku Evropske komisije Žan Klodu Junkeru i odlazećem predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku, a da ni prethodna evropska poverenica za spoljnu politiku i posrednica u dijalogu Kosova i Srbije Federika Mogerini “nije bila protiv nas”.

“Teško da će nam se takva situacija ponoviti”, rekao je Vučić, te naglasio da Srbi i Albanci moraju jednog dana da dođu do rešenja ako hoće da rešavaju problem, a ako neće “to će ići u jako lošem smeru, tako da se nadam da ćemo to da rešimo”. On je čestitao svima koji su predloženi za imenovanja na funkcije u EU, rekavši da je uveren da će na najbolji mogući način voditi EU.

“A mi ćemo se boriti ne za njihovu naklonost, već za naš dalji napredak, uspešnije reforme i što brži ulazak u EU. Da li imate dobre lične odnose to je važno, ali neće to da opredeljuje njihovu politiku prema nama, ni našu prema njima”, zaključio je Vučić.

Ministar spoljnih poslova Španije Borel, čovek koji bi mogao da posreduje u okončavanju budućeg dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, nedavno je izjavio da se njegova zemlja protivi nezavisnosti Kosova, ali da podržava traženje kompromisnog rešenja u okviru dijaloga. Borel je takođe bio učesnik neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU u Beču avgusta 2018, kada su evropski zvaničnici, uključujući i njega, odbacili ideju o “razmeni teritorija” između Kosova i Srbije u sklopu konačnog sporazuma.

Borel je predložen za novog visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku, što treba da potvrdi Evropski parlament. To znači da bi on zamenio dosadašnju visoku predstavnicu Federiku Mogerini, pa bi šef diplomatije države koja nije priznala Kosova mogao bi posredovati u dijalogu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. Borel je inače u martu ove godine posetio Beograd, gde je nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i šefom diplomatije Ivicom Dačićem govorio o dijalogu Kosova i Srbije.

“Ponovili smo predsedniku (Vučiću) i ministru (Ivicu Dačiću) stav Španije o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. U isto vreme, smatramo da se jedino kroz dijalog može doći do trajnog i kompromisnog rešenja za ovo pitanje”, kazao je Borel.

Borel se u Beču krajem avgusta 2018. izjasnio i protiv mogućnosti “razmene teritorija” Kosova i Srbije po etničkoj liniji. Kako prenosi španska međunarodna novinska agencija EFE, Borel je novinarima izjavio da se “Evropa nije gradila kako bi nastali monolitni, homogeni entiteti po pitanju kulture i etniciteta, već da se gradila kako bi se pomoglo različitim ljudima da žive zajedno”. On je takođe rekao da bi mogući sporazum Beograda i Prištine pomoglo drugim državama koje nisu priznale Kosovo, kao što je Španija, da donesu konačnu odluku.

OTVARANjE PUTA ZA VEĆI ANGAŽMAN VAŠINGTONA?
Sa stanovišta vlasti u Srbiji izbor Žozepa Borela je dobra vest pošto je u skladu sa politikom Španije, koja je jedna od pet članica EU koja nije priznala nezavisnost Kosova, i dosadašnji španski ministar spoljnih poslova veliki protivnik separatizma, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Filip Ejdus sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu. On, međutim, smatra da je sa stanovišta EU i njene uloge u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ovaj izbor potencijalno dosta nepromišljen.

“Neki smatraju da će baš zbog poverenja koje uživa u Beogradu, Borel imati kredibilitet da isposluje pravno obavezujući dogovor između Beograda i Prištine. Ipak, ja se plašim da bi zbog velikog protivljenja kosovskih Albanaca ovo imenovanje moglo da marginalizuje iz procesa pregovora ne samo njega, nego i čitavu EU i da otvori put možda za neko veće angažovanje Sjedinjenih Država”, ocenjuje Ejdus.

Tobi Vogel iz Političkog saveta za demokratiju ocenjuje za RSE da bi imenovanje Žozepa Borela moglo u teoriji da uveri Beograd i da rukovodstvu pokriće za kompromis u dijalogu.

“Dakle, na neki način sam zabrinut zbog simbolike imenovanja nekoga ko ima stavove mimo kursa EU oko Kosova, da obavlja najvažniji posao koji EU ima oko Kosova, čak i ako ne sumnjam da će Borrell biti profesionalan u rešavanju ovog pitanja”, mišljenja je Vogel.

On podvlači da je skoro izvesno da su stavovi Španije o Kosovu odigrali samo veoma malu ulogu u Borelovom imenovanju. Njegovo imenovanje, prema Tobiju Vogelu, je rezultat toga što funkcija visokog predstavnika EU tradicionalno pripada socijalistima, a on je bio kandidat najveće zemlje delegacije u Socijalističkoj grupi Evropskog parlamenta.

STRUČNjAK ZA SPOLjNU POLITIKU
Majkl Li iz Džerman maršal fonda podseća da su španski državljani ostavili pečat u istoriji ovog regiona. “Borel je stručnjak za spoljnu politiku. Njegova objektivnost kao što je slučaj jednog od njegovih prethodnika kao visokog predstavnika, Havijera Solane, takođe Španca, koji je dao ključni doprinos miru i pomirenju na Balkanu, je osigurana”, izjavio je za RSE Majkl Li.

Analitičar Elkano Rojal instituta za međunarodne i strateške studije Ignjacio Molina slaže se sa idejom da bi Borel kao novi visoki predstavnik EU mogao biti šansa za rešenje kosovskog problema. Molina navodi da je zvanična pozicija Španije tokom njegovog jednogodišnjeg mandata kao ministra spoljnih poslova postala mnogo manje rigidna, i to iz tri razloga:

“Prvi je taj da se Kosovo ponašalo veoma odgovorno tokom katalonske krize 2017. godine. Drugi je da bi Madrid želeo postići rešenje o tom pitanju, što je pre moguće, jer je njihova relativna izolacija kao države koja nije priznala Kosovo štetna za španski uticaj u spoljnom delovanju EU. A treći je da su svi, uključujući Srbiju, došli do zaključka da nema vraćanja Kosova nazad unutar granica Srbije, te da trenutni zastoj nije održiv, kao i da je potrebno posredovanje u regionalnom kompromisu (uključujući Kosovo kao članicu UN-a i Srbiju kao punopravnog kandidata za pridruživanje EU)”, komentariše Molina za RSE.

O Borelu kao posredniku o dijalogu komentarisao je na Tviteru Džejms Ker-Lindzi, profesor na Londonskoj školi ekonomije. On je ukazao upravo na to da njegova nominacija može pokrenuti pitanja na Balkanu, budući da je iz zemlje koja ne priznaje nezavisnost Kosova. Međutim, dodaje da upravo Borel može biti prava osoba za istorijski pronalazak rešenja između Kosova i Srbije.

Lindzi dodaje da Borel podržava pronalazak rešenja, s obzirom da zna koliko je pitanje Kosova štetno po Španiju, ali i po jedinstvo EU. Dodaje da Borel takođe zna da rešavanje situacije zahteva kompromis koje će priznati države EU koje nisu priznale Kosovo . “Borel ima kredibilitet u Srbiji. Pozicija Španije o nepriznavanju Kosova znači da će biti simpatičniji Beogradu nego mnoge druge evropske figure. Ukoliko se to dobro iskoristi, on će biti u prednosti”, navodi Lindzi, dodajući da će on i dalje imati uticaja u Španiji.

Lindzi, međutim, upozorava da ukoliko Srbija bude bila previše opstruktivna po pitanju Kosova, može se suočiti sa manjom podrškom Španije i drugih. “Kosovo, takođe zna, ne može da priušti da ga otuđi. Dobar izveštaj od Borela može pomoći tome da Španija promeni poziciju u angažovanju, pa čak i u priznanju (iako je malo moguće). “Želim da budem optimista. Žozep Borel može biti upravo prava osoba za postizanje istorijskog sporazuma između Srbije i Kosova”, dodao je on.

Španija je u nekoliko navrata bila prepreka Kosovu kada je sport u pitanju. Španski mediji su o Borelom resoru pisali i u novembru 2018, kada je Međunarodni olimpijski komitet saopštio da će pozvati međunarodne federacije da ne održavaju takmičenja u Španiji budući da kosovskim sportistima nije dozvoljeno da se takmiče pod svojom zastavom. To je usledilo nakon što je kosovskim karatistima onemogućeno da se takmiče pod svojom zastavom na Svetskom prvenstvu u Madridu. Umesto kosovskih imali su obeležja Svetske karate federacije.

Španska dnevna novina El Pais je pisala da je španska vlada bila iznenađena ovakvom mogućnošću, dok su iz ureda diplomatskog informisanja rekli da “u zemljama koje nisu priznale Kosovo, kosovski sportisti mogu nastupati pod zastavom kosovskog olimpijskog komiteta”.

U maju ove godine Evropska fudbalska unija usvojila je nova pravila a kako se ne bi desilo da kosovski timovi u zemljama koje nisu priznale Kosovo oduzme pravo na takmičenje pod državnim obeležjima.
Kosovska mlađa fudbalska generacija U17 suočila se sa problemom kada je kvalifikaciona utakmica trebala da se odigra u Španiji, ali su tamo tražili da se utakmice odigraju bez nacionalnih simbola. Nakon reakcije UEFA-e, turnir se odigrao u Švajcarskoj umesto Španiji.

 

Autori Amra Zejneli Lodža, Ljudmila Cvetković, Đeraćina Tuhina

 

Izvor Radio Slobodna Evropa, 03. jul 2019.