П. Ћеранић: Чека нас врућа политичка јесен

Након врелог љета можемо очекивати „врућу“ политичку јесен, протесте и мигранте. Све већ виђено

Мигрантска криза се посматра из различитих углова, али је евидентно да се ради о једном од савремених безбједносних изазова. Велики број миграната покренут је са Блиског истока, али и из земаља које нису захваћене ратним пожаром, попут Пакистана. „Балканска рута“ је за мигранте веома привлачна, то је најкраћи копнени пут до ЕУ.

Затечене великим мигрантским таласима, Њемачка и друге развијене европске земље се нису сналазиле, па су мигрантима чак упућиване поруку да су добродошли. Међутим, временом је на видјело избила истина да мигранти не долазе спонтано већ организовано – њихово усељавање у Европу финансијски стимулишу америчке невладине организације и фондови, попут Сорош фондације.

Мађарски премијер Виктор Орбан је први схватио да постоје снаге које мигранте користе као оружје а које желе уништити традиционалне европске вриједности – породицу, нацију, државу, хришћанство – и одлучио је да своју земљу заштити оградом. Био је најприје нападан због тога, а онда су примјер Мађарске почели да слиједе други, попут Бугарске. Мигранти се међусобно сукобљавају, све је више међусобних убистава, нападају и локално становништво.

У мигрантским таласима налазе се и многи ратници Исламске државе. Поражени од руских војних снага у Сирији повлаче се и настоје се сакрити у европским земљама. Да ли ће се у будућности поново одлучити да започну нови рат или изводити терористичке нападе – врло је могуће. Исламска држава је изгубила територију, али као идеја и даље постоји. Тероризам је однио многе жртве, не само на Блиском истоку, већ и у европским метрополама.

Као нову безбједносну пријетњу издвојили бисмо и „обојене револуције“. О чему се ту ради? Стране владе оснивају невладине организације у земљи-жртви, купују медије и утицај у медијима, подстичу опозиционе политичаре да руше институције властите државе. За ове циљеве користе друштвене мреже и уопштеинтернет.

Производе перформансе, пласирају лажне вијести. Настоје да анимирају младе и да се користе њиховом енергијом. Када процијене да је код становништва постигнут висок степен незадовољства, покрећу протесте. Протести су првих дана мирни, и то се посебно наглашава, али временом мијењају карактер и претворе се у отворено насиље.

Протестанти се сукобљавају са својом полицијом, руше институције властите земље за рачун туђина. Украјина је еклатантан примјер. Легитимно изабрани предсједник Јанукович морао је напустити властиту земљу и спас пронаћи у Русији. И данас „обојене револуције“ западни центри моћи настоје покренути у Русији, Србији, Републици Српској. То би, најкраће речено, био оквир за тему савремени безбједносни изазови и нове пријетње. Коме су потребне велике миграције становнишптва са Блиског истока у Европу, терористичке организације попут фантомске Исламске државе и Ал Каиде, „обојене револуције“?

Генераторима неолибералне економије, првенствено власницима великих корпорација и банкарском картелу. Они желе уклонити неподобне владе и поставити марионетске,  расточити границе држава и створити конгломерат нација, „креативни хаос“, како често истичу. А из хаоса би се, наводно, створио поредак управо по мјери финансијске елите која намјерава господарити свјетским природним ресурсима.

А непрегледни, рекло би се неисцрпни природни ресурси, нарочито у погледу енергената, налазе се на територији Русије. И ту почиње прича. Али, и прича о нама, Србима, које због историјских и дубоких веза са руским народом, заједничког поријекла, истовјетне религије, сродног језика и писма, у неолибералним центрима на Западу називају „малим Русима“. Дакле, они нас виде у том свјетлу, иако су Срби стари, аутохтони, слободарски народ који је и поред великих страдања у 20. вијеку успио да се одржи на свом животном простору, али који се, уједно, никада није одрицао искрених, дубоких и вишевјековних веза са Русијом.

Када су безбједносне пријетње у питању, шта можемо очекивати у наредном периоду? Сигурно је да ће оно што је преостало од опозиције провоцирати и изводити перформансе по парковима и трговима прозивајући институције Српске, првенствено полицију. Улица ће и даље бити главна политичка позорница, а главне улоге ће имати опозиционари који су се политички окористили покретом Правда за Давида.

„Критичка мисао“, за коју је већ издвојено осам милиона америчких долара, „развијаће“ се у универзитетима Српске. Циљ је „промијенити свијест“, односно стварати и подстицати незадовољство у студентској популацији и академској заједници.Прва стрела је одапета – директор Агенције за развој високог образовања и осигурања квалитета БиХ, Енвер Халиловић, није дозволио упис јавних универзитета из Републике Српске у регистар БиХ.

СДА ће „растезати“ са конституисањем Савјета министара докле год буде могуће. Бакир Изетбеговић је свјестан да му из ОХР-а и познатих амбасада због тога неће бити упућена ни ријеч прекора. Помно се мотри само  на Бањалуку. Чека се ротација у Предсједништву БиХ, односно моменат када Милорад Додик више неће бити предсједавајући Предсједништва БиХ већ само српски члан у њему, чека се и јесењи конгрес СДА и Бакиров реизбор за „првог у Бошњака“.

„Са Србима треба полако, стрпљиво – некога купити, некоме запријетити“ – тако гласе смјернице које Бакир одавно даје сарадницима. Купљених међу Србима није да нема, не недостају ни они којима је запријећено, па раде како им се каже.

Кадровске „промјене“ у СДС-у, највећој српској опозиционој партији, неће се ни осјетити. Главна парола ће гласити: иста мета исто одстојање. А мета су „злочиначке организације и институције“ Републике Српске – што се често могло чути с Трга Крајине претходне године, односно са скупова на којима су учествовали и главари СДС-а.

Након врелог љета можемо очекивати „врућу“ политичку јесен, протесте и мигранте. Све већ виђено. Слиједећи смјернице из Брисела, Грчка прихвата и збрињава мигранте у камповима, а затим их враћа у Турску. Оне који успију да на путу за ЕУ прођу кроз Србију и БиХ, зауставља полиција Хрватске. Због тога, грађанима Бихаћа – миграната и проблема с њима већ је „до грла“.

Високи представник Валентин Инцко, док његова Аустрија поставља антимигрантску ограду на граници, позвао је власти Српске да мигранте размјесте по својој територији. Из Српске је добио јасан одговор. Кад се све сабере, мигранти и проблеми које они доносе биће заједнички безбједносни изазов за све у БиХ.

 

Извор sveosrpskoj.com, 03. јул 2019.