Моћ и међузависност у Трамповој ери

Превелика манипулација привилегованом позицијом коју САД уживају у глобалној међузависности могла би се показати самопоражавајућом

Амерички председник Доналд Трамп је оптужен зa инструментализовање економске глобализације. Санкције, царине и ограничење приступа доларима су главни инструменти његове спољне политике, а у њиховом коришћењу га нису спутавали нити амерички савезници, нити институције, нити закони. Према Економисту, Америка своју снагу црпи не само из својих трупа и носача авиона, већ и због тога што је она централно чвориште у мрежи која подупире глобализацију. „Ова мрежа фирми, идеја и стандарда одражава и увеличава америчку изузетност“. Али Трампов приступ „може изазвати кризу која урушава највреднију америчку имовину – њену легитимност“.

Трамп није први председник који манипулише економском међузависношћу, нити су Сједињене Државе једина земља која то чини. На пример, арапске земље су 1973. године искористиле нафтни ембарго како би казниле САД због подршке Израелу у Јомкипурском рату. Убрзо након тога, Роберт О. Киохејн и ја смо издали књигу „Моћ и међузависност“, која истражује различите начине како асиметрична међузависност може бити искоришћена као извор моћи. Такође смо упозорили да се краткотрајни добици понекад могу претворити у дуготрајне губитке. На пример, током тог периода председник Ричард М. Никсон је увео рестрикције на извоз америчке соје у нади да ће смањити инфлацију. Али дугорочно гледајући, тржишта соје у Бразилу су се убрзо проширила – и почела да праве конкуренцију америчким произвођачима.

КИНЕСКИ ИЗАЗОВ
Године 2010. након судара кинеског и јапанског брода у близини спорних Сенкаку/Дијаоу острва у Источном кинеском мору, Кина је казнила Јапан тако што је увела рестрикције на извоз ретких земних метала, који представљају кључни део модерне електронике. Резултат је био тај да је Јапан позајмио новац аустралијској рударској компанији са рафинеријом у Малезији која данас задовољава скоро трећину јапанске потражње. Осим тога, Маунтин пес рудник у Калифорнији, који је био затворен почетком 2000-их година, поново је отворен. Кинески удео у глобалној производњи ретких земних метала је опао са више од 95 одсто у 2010. години на 70 одсто у прошлој години. Ове године, у не превише суптилном одговору на Трампове царине, кинески председник Си Ђинпинг се побринуо да буде фотографисан приликом посете месту за ископавање ретких земних метала чији је извоз од виталног значаја за америчке произвођаче електронике.

САД (и друге земље) имају легитимне притужбе на економске потезе Кине као што су крађа интелектуалне својине и субвенције државним компанијама које им омогућују да окрену тржину ситуацију у њихову корист. Штавише, постоје важни безбедносни разлози због којих Сједињене Државе избегавају да постану зависне од кинеских компанија за 5Г бежичну мрежу, попут Хуавеја. И Кина је ускратила могућност Фејсбуку и Гуглу да послују унутар њеног Великог ватреног зида из безбедносних разлога повезаних са слободом говора (Велики ватрени зид је комбинација правних и технолошких мера кинеске власти којом се регулише понашање на интернету; прим. НС). Али једно је ограничавати одређене технологије и компаније из безбедносних разлога, а сасвим друго изазивати огромни поремећај комерцијалних ланаца снабдевања како би се развио политички утицај. Није јасно колико дуго ће тај утицај трајати или какве ће дугорочне трошкове произвести.

Председник Кине Си Ђинпинг у посети фабрици ретких земних метала у провинцији Јангсу, 20. мај 2019.

Чак и ако друге земље нису у стању да се на кратак рок отргну из америчке мреже међузависности, на дужи рок подстицаји да се тако нешто учини ће расти. У међувремену ће се јавити новчани губици за међународне институције које ограничавају конфликт и стварају глобална јавна добра. Као што је истакао Хенри Кисинџер, светски поредак не зависи само од стабилног баланса моћи, већ и од осећаја легитимитета, чему доприносе институције. Трамп је био у праву када је узвратио на економско понашање Кине, али је погрешио у томе што није узимао у обзир трошкове које ће платити амерички савезници и међународне институције. Исти проблем слаби његову политику према Ирану и Европи.

БУЛДОЖЕР ПРИСТУП
Савези попут НАТО-а стабилизују очекивања, а постојање институција попут Уједињених нација и Међународне агенције за атомску енергију, као и споразума попут Споразума о неширењу нуклеарног наоружања, повећавају сигурност. Отворена тржишта и економска глобализација могу бити реметилачки фактори, али они такође стварају богатство (премда често неравномерно расподељено). Одржавање финансијске стабилности је од кључног значаја за свакодневни живот милиона Американаца, али и странаца, чак и ако је они не примећују све док не буде угрожена. И без обзира на то како ће протестно гласање за популистичке покрете утицати на економску глобализацију, еколошка глобализација је неизбежна. Гасови са ефектом стаклене баште и пандемије не знају за политичке границе. Закони популистичке политике, који су диктирали Трампово одбијање научних доказа и његову одлуку о повлачењу САД-а из Париског климатског споразума донетог 2015. године, неспојиви су са законима физике.

Државама ће све више бити потребан оквир за унапређење сарадње у вези коришћења мора и свемира и борбе против климатских промена и пандемија. Називање таквог поретка „либералним међународним поретком“ доводи људе у заблуду јер повезује промоцију либералних демократских вредности са стварањем институционалног оквира за промоцију глобалних јавних добара. Кина и Сједињене Државе се не слажу око либералне демократије, али ми имамо заједнички интерес да развијемо отворени и на правилима засновани систем како бисмо управљали економском и еколошком међузависношћу.

нПредседници Кине и САД Си Ђинпинг и Доналд Трамп са делегацијама током билатералних трговинских преговора, Буенос Аирес, 30. новембар 2018.Неки браниоци Трампове администрације тврде да ће његов необични стил вођења политике, спремност на кршење правила и одбацивање институција произвести велике добитке по питањима као што су нуклеарно наоружање Северне Кореје, кинески присилни трансфер технологије или промена режима у Ирану. Али веза између моћи и међузависности се временом мења, а превелика манипулација привилегованом позицијом коју САД уживају у глобалној међузависности могла би се показати самопоражавајућом. Како примећује Економист, институционални трошкови булдожер приступа могли би смањити америчку моћ на дуже стазе. У том случају, Трампов приступ ће се показати скупим за америчку националну безбедност, просперитет и начин живота.

 

Џозеф Нај је професор на Харвард Универзитету и аутор књиге „Да ли је амерички век завршен?“ и „Да ли је морал битан? Председници и спољна политика од ФДР до Трампа“. 

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Project Syndicate